„Necenzurisane laži“ i istina za cenzora

Dakle, ako postoji izlozba- defakto ne postoji cenzura!?

Hoću da kažem- da mi nismo imali toliku slobodu da kritikujemo vlast, odnosno, premijera sad bi se u istom prostor verovatno nalazila nekakva postavka mrdalica i falusoidnih pomagala iz, recimo, 19. veka!

Doduše, ogrešio bih se da ne kažem kako vlast ima svako pravo da naš rad zbirno prezentuje ljubiteljima savremene umetnosti, baš kao što mi imamo pravo da kritikujemo nešto što oni nazivaju politikom, a ljudi koji su određenu nauku studirali šest godina- dijagnozom, ali…

To „ali“ deli naš i njihov uradak i predstavlja suštinsku razliku- ono što mi činimo je naš posao, jer nismo, kako je mučeni Tadić pokušavao da proklamuje: partneri vlasti!

Nikad, ni jedne, već oči, uši i glas naroda, dok ovo što ste vi učinili predstavlja u najmanju ruku patološku mržnju prema neistomišljenicima i opomenu onima koji bi da se drznu pa pomisle neistomišljeno možda!

Kada vlast ima potrebu da izložbom „Necenzurisane laži“, nalik inkviziciji i lovu na veštice dokaže kako u Srbiji nema cenzure – znači da stare lomače dogorevaju a nove se potpaljuju, ništa drugo!

Zašto nisu, na primer, organizovali izložbu svojih uspeha, ispunjenih obećanja, ostavrenih investicija, izveštaja u kojima se Vlada Srbije ne nalazi na začelju po efikasnosti (glavu dajem da 90 odsto stanovništva nije ni čulo da je nedavno objavljeno takvo međunarodno istraživanje, jer, avaj, nema cenzure), pa time dostojno parirali svakoj našoj glupsti, laži, manipulaciji, kleveti…začepivši nam usta i otupevši plajvaze, no…

To „no“ je baš kao i ono „ali“ suštinska razlika, jer nije se niko od nas uplašio svog odraza u ogledalu, kako vlasnik pazl doktorata i mladi pendrečić iz Beograda Nebojša Stefanović tvrdi, ali se jesmo poplašili za sudbinu države oni koji nemaju ni odraza u ogledalu niti čoveka za senkom koja ih prati…

Ono što vama, prilježne glave iz informativne službe SNS-a (zvaničnog organizatora izložbe, kao) nije jasno jeste da izloždb nekoliko naslovnih strana i sijaset tekstova i karikatura istih autora nije dokaz da nema cenzure, već da ima nekolicine kuražnih i masa vas kojima je užegao majonez iz sendviča udario u želudac i glavu, pa budalite nemajući pametnija posla nego da dokazujete kako, ajd slikovito da se izrazim, manijak iz parka nije kriv što žene prolaze tuda noću, jer on je prvi došao i razgaćio se, a njih treba da je sramota što baš tuda tabanaju i naleću na njega golišavog!

Da sumiram, po vašoj logici za pačiće male da čim ima izložbe nema cenzure, onda ni holokausta nije bilo čim postoji Aušvic kao postavka na otvorenom?!

Slažem se da poređenje nije primereno, naprotiv, ali vaša logika navodi na taj kolosek: ova izložba je dokaz da nema cenzure jednako koliko je i Jad Vašem da su logori bili letnji kampovi za Jevreje…

Izvor: Moj Nedeljnik