Незаконите позајмице у Фонду ПИО

У последњих десетак година од како у Србији банке озбиљније одобравају стамбене кредите, више од 90.000 грађана дошло је до крова над главом. Кредити су, подразумева се, пошто динарских на дуг рок нема, с валутном клаузулом, што значи да се усклађују с вредношћу стране валуте – евро или швајцарац, с каматом од најмање четири до пет одсто. Било их је и скупљих.

Прерачунато, то значи да онај ко је од банке узео кредит од око 60.000 евра на рок отплате од 20 или више година, мораће да врати банци сигурно још толико. Дакле, стан ће га, када га исплати, коштати 120.000 евра. На страну све административне перипетије и учешће које су морали да дају да би уопште ушли у ужи избор за стамбени кредит.

Сви они данас само могу да позавиде запосленима у пензијском фонду којима је уместо банке стамбену позајмицу давала кућа у којој раде. И то по каматној стопи од 0,5 одсто годишње на рок отплате од 10 до 30 година. Пошто је реч о динарским кредитима они су због пада вредности динара прошли јефтиније и вратили можда и мање од основног износа.

Колико је по том основу оштећен буџет, јер Фонд ПИО запослених нема својих пара из којих би финансирао заједничке потребе запослених, то за сада нико не зна. Вероватно се никада неће ни знати.

ПИО фонд све те привилегије није могао да одобрава запосленима по закону на шта је државни ревизор упозорио и с том праксом се престало. Да ли је то све могло без сагласности владе, Управног одбора и Народне скупштине? Свакако не, али су финансијске предлоге буџета Фонда ПИО сви имали пред собом. И шта се дешавало? Ти планови су усвајани по аутоматизму без удубљивања у све ставке па и оне које се односе на кредитирање станова, или зимница. У њих је проникао ревизор, иако је, без сваке сумње, и буџетска инспекција „чешљала” папире тог фонда више пута, али није нашла ништа незаконито.

Како је то могуће, ако су све претходне владе, сви директори ПИО фонда, и министри финансија гласали за такав предлог буџета?

Државни ревизор је до сада поднео четири прекршајне пријаве против Фонда и саме директорке. У ДРИ кажу, да што се тиче стамбених кредита да је Фонд ПИО у 2012. години, а и раније, почев од 2007. исплаћивао кредите запосленима за стамбене потребе на основу правилника који је сам донео, мимо закона.

Вредност стамбених кредита у 2012. години износио је 185.093.000 динара. Проблем је што то нису паре самог Фонда, већ свих запослених, који су своју старост осигурали својим доприносима код Фонда ПИО, међу којима је, без сваке сумње, огроман број оних који су своје стамбено питање решили о свом трошку, или су и даље бескућници.

У поступку ревизије утврђено је да Фонд ПИО није у образложењу финансијског плана навео ближи опис набавке финансијске имовине (кредит, стање обавеза односно потраживања у погледу главнице, ануитета, камате, курсне разлике и др.) што није у складу са чланом 10. овог правилника.

Упитани да ли су током контроле других сличних институција наишли на сличне привилегије, у ДРИ кажу, да у до сада спроведеним ревизијама нису утврдили постојање зајмова за решавање стамбених питања запосленима у другим буџетским корисницима.

У Фонду ПИО с друге стране категорички тврде да је материјално-финансијско пословање и наменска употреба средстава често била предмет контроле буџетских инспекција и ревизија, а само од 2000. године извршено је шест контрола и ревизија, које никада нису дале примедбу на давање зајмова запосленима или довеле у питање правни основ за ову врсту давања, који се враћају у целости.

Зајмови за побољшање стамбених услова одобравани су по Правилнику о решавању стамбених потреба запослених и овај правилник стављен је ван снаге 6. марта 2013, када је ступила на снагу Уредба о платама запослених у јавним службама. Током 2013. године обустављени су и зајмови запосленима и за зимницу.

———————————————————————–

Неосноване тврдње

Синдикат Фонда ПИО, који се огласио овим поводом, каже да су неосноване тврдње о разним погодностима које имају запослени, а којима се ствара утисак да се у интересу запослених у Фонду крши закон.

Зајам запосленима за набавку огрева, зимнице и уџбеника, директор Фонда одобравао је искључиво на иницијативу синдиката, а у складу са законским прописима и актима Фонда, што не представља изузетак у односу на друга правна лица која су у истом режиму плата као и РФ ПИО (здравствене установе, чији је оснивач Република Србија, ЈП „Службени гласник”, установе социјалне заштите…).

„Напомињемо да су запослени у Фонду сваки зајам вратили у току календарске године. Такође истичемо, да су, за то време, државни органи обезбеђивали својим запосленима годишњу награду која је бесповратна”, каже се у допису синдикалаца Фонда ПИО.

Извор: Политика