toma-nikolic-gazimestanПредседник Србије Томислав Николић решио је да се после две године, када је предложио платформу за јужну српску покрајину, поново озбиљније позабави питањем Косова и Метохије. У интервјуу за НИН, најавио је да ће Влади Србије ускоро предложити свој коначни предлог решења питања Косова и Метохије.

„На том предлогу интензивно радим, јер смо већ негде на ивици и свако наше следеће попуштање могло би да значи да смо се помало прећутно са много чиме сагласили”, рекао је Николић.

Милован Дрецун (СНС) подржава ову идеју Николића док Борислав Стефановић (ДС) сматра да ће то бити још једна нереална, неспроводива председникова иницијатива о Косову и Метохији, која ће тешко добити подршку владе.

Сам председник Србије је рекао да, ако не буде јединства државног врха, више ништа не може да учини за Косово, јер у његовој надлежности није ни спољна ни унутрашња политика. „Али, пошто сам победио на директним изборима, од мене се очекује да увек имам став и спреман сам, као и у случају претходне платформе о Косову, да предложим иницијални текст и да ми влада каже шта је за њу могуће, а шта није, да дођемо до заједничког решења и да за то тражимо и подршку у међународним круговима”, рекао је, додајући да тим предлогом нико неће бити потпуно задовољан. Он верује да ће наићи на отпоре у западним државама које су признале независност Косова и да ће, ако признање Косова буде услов за пријем у ЕУ, то бити јасан сигнал да Брисел не жели Србију у чланству.

Ово залагање је само корак напред у ономе што је Николић најавио још почетком, овог месеца на РТС-у. Преневши јавности да је од европског комесара за политику суседства и проширење Јоханеса Хана чуо јасну поруку да Србија неће бити део ЕУ док не реши питање КиМ. Председник Србије је потом, за „Вечерње новости”, изјавио да ће нас Брисел суочити са признавањем Косова и да на то морамо да будемо спремни.

Он је, сетимо се, крајем 2012. иницирао платформу о Косову, из које су потом избачени делови који се тичу прекида дијалога са Приштином, као и формулација да „ништа није договорено док није договорено”.

Из предлога платформе, састављене у Николићевом кабинету, проистекла је Резолуција о принципима за политичке разговоре са привременим институцијама самоуправе у Приштини, која је усвојена у Скупштини Србије, средином јануара прошле године. У њој је, између осталог, било предвиђено да ће се ти разговори водити око постизања свеобухватног, обострано прихватљивог решења за Косово и Метохију и посебно се инсистирало на успостављању Аутономне заједнице српских општина.

Поводом јучерашње Николићеве најаве, председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун мисли да се приближава време када би Србија требало да изађе са једним предлогом који би подразумевао њено виђење решења тог проблема. „У игри око Косова углавном смо били вођена страна и нама су нам наметана решења. Први пут смо са Бриселским процесом и постизањем тог првог споразума имали иницијативу, рекли не само шта нећемо, већ и понудили неко решење, што је направило прави коперникански обрт, јер је позиција Србије почела да се уважава од стране оних који очигледно стоје иза сецесије КиМ. Сада је ово једна добра превентивна идеја председника Николића, да почнемо да разговарамо и постигнемо консензус”, мисли Дрецун који се слаже са ставом да је неопходно јединство о овом питању, али „не само у извршној власти него уопште у целом друштву”, да бисмо у једном периоду када то дође на дневни ред имали предлог и да бисмо могли да се наметнемо као страна која исказује иницијативу, да се око нашег предлога разговара, „а не да нам неко други сервира свој предлог, па да онда ми покушавамо да што више ублажимо штетне последице тог предлога”.

С друге стране, шеф Посланичког клуба Демократске Странке у Скупштини Србије Борислав Стефановић каже да председник има право да предлаже промене у спољној политици и у односу према Косову, такође, али да то показује да „председник политички размишља све више и све изразитије на позицијама које су супротне од премијера Вучића”.

„То би била још једна нереална, неспроводива иницијатива председника Републике о Косову и Метохији, која ће тешко добити подршку владе. Али то може бити расплет односа између Николића и Вучића. Исто тако и ситуација у којој председник каже: ’Ја сам патриота, али ови из владе ме нису слушали’, каже Стефановић, који претпоставља да Николић може да предложи нешто што би значило међународну конференцију о Косову или поделу Косова. „И једно и друго је потпуно нереално и неспроводиво. Дакле, неће имати никаквог ефекта, сем унутрашњеполитичког”, закључује Стефановић.

Симић: Албанци сматрају да је ствар завршена с пријемом у МОК

На наше питање да ли је ово тренутак да се саставља предлог за коначно решење Косова, ако се има у виду да се у Бриселу и даље води дијалог између Београда и Приштине и да Србије још није на вратима ЕУ, професор ФПН-а Предраг Симић није одговорио директно.

„Не могу вам рећи шта Томислав Николић мисли, али могу вам рећи оно што сам за викенд чуо на конференцији (невладиних организација) у Будви са Албанцима. Албанци сматрају да је ствар завршена и да је почетак признања Косова од стране Београда био пријем у МОК, на који Владе Дивац није реаговао и Косово је постало члан МОК-а. Они сад очекују Савет Европе. А Београд очекује да они дају сагласност на стварање заједнице српских општина. Али, у овом тренутку нико не зна шта то значи и склон сам мишљењу да заправо то може само да буде нека врста ’смоквиног листа’ за свеобухватни споразум о добросуседским односима, што траже Немци. У овом тренутку чини ми се да је само још питање како ће изгледати савез српских општина”, каже Симић.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Николић и његова косовска решења

* Обавезна поља