Nova srpska poniženja

Nije toliko strašno što je nedavno predsednik vlade Turske Ahmet Davutoglu rekao da je Balkan činija supe koju bi rado da začini jer smo o tome obavešteno gotovo sat-dva kasnije. Nije ni strašno što je ambasador Ujedinjenih Arapskih Emirata predložio da bi trebalo zameniti dosadašnje ime škole u Novom Pazaru „Rastko Nemanjić Sava“ u ime njegovog jednog od šeika koji vlada tom državom. Strašno je to što na takve reči Aleksandar Vučić nije izustio nijednu reč već je, kako tvrdi Kurir, aplaudirao! Najstrašnije je što mi to doznajemo sa nekoliko dana zakašnjenja usled medijskog mraka i cenzure! Taman toliko da kažemo: Pa šta ako je to rekao, bilo je to pre nekoliko dana pre hapšenja stotinak kriminalaca!

Davutoglu je parafrazirao stihove stare guslarske pesme u kojima trojica pobratima izveštavaju srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića da je turska vojska toliko brojna da Srba ni kada bi se u so pretvorili ne bi ih bilo dovoljno da zasole ručak Turcima! Poruka te Davutogluove rečenice je prejasna i nema potrebe je objašnjavati tvrdeći da je tako i danas. A Turci su toliko brojni da lako mogu čak i Rusima avion da obore!

Nema potrebe ni da se bavimo ambasadorovim predlogom (iza koga stoje arapske pare) jer nam je jasno da Arapin poručuje da mi Srbi možemo i svoga duhovnog oca Svetog Savu da unovčimo! Ekselencija se grdno vara ako tako misli jer mi to nismo voljni da učinimo jer nam se svest o svetiteljevoj veličini ne može da promeni kao što je promenljiva Aleksandra Vučića, što, uzgred na naglasim, ekselencija dobro zna jer su mu to kazali upravo oni koji su ga i „odradili“ i od radikala napravili naprednjaka.

Izvor: Stanje Stvari