Нови католички свеци

ВАТИКАН – Папа Фрања је прогласио своја два претходника Јована Двадесет трећег и Јована Павла Другог свецима на историјској церемонији канонизације коју је увеличало и присуство папе Бенедикта Шеснаестог који се раније повукао са чела Католичке цркве, преноси Танјуг.

Папа Фрања је прочитао текст канонизације на латинском, рекавши да су после већања, консултовања и молитви за божанску помоћ одлучили да прогласе свецима Јована Двадесет трећег и Јована Павла Другог, наводи АП.

Бенедикт Шеснаести је током церемоније, уприличене на почетку недељне мисе, седео поред других кардинала на тргу Светог Петра у Риму. Он и папа Фрања су се на кратко поздравили када је Фрања стигао.

Ово је први пут у историји да су се у Риму на једном месту нашла двојица живих папа а двојица проглашена светима. Неки од окупљених чекали су више од 12 сати у главној улици која води у Ватикан пре него што је полиција отворила трг јуче ујутру у 5.30 по локалном времену, око четири сата пре почетка церемоније.„Ми смо овде од 17 сати јуче”, рекла је Марија Хушалук (19), чланица једне шесточлане пољске породице која је дошла из Белгије да види како папа Фрања канонизује њиховог најчувенијег сународника.

Неки од људи у реду су рекли да су могли да спавају стојећи зато што је маса људи била толико густа, наводи Ројтерс.

Како је раније јавила Верска информативна агенција (ВИА), канонизација двојице папа обављена је у присуству делегација из 54 земаља света.

Ипак, поједини медији подсећају да је чувени милански кардинал Карло Марија Мартини, приликом изјашњава пред надлежним црквеним органима, изразио резерве према канонизацији папе Јована Павла Другог. Мартини је умро 2012. године.

У јавности је, наиме, изнето „чуђење” што ће папа Јован Павле Други бити проглашен светим само девет година након смрти, што је за Католичку цркву неуобичајено. Такође, у случају папе Јована Двадесет трећег није било тражено утврђивање другог чудотворног излечења некога ко му се молио, што, како се наводи, није у складу са црквеним канонима.

Део италијанских медија зато сматра да оба садашња проглашења светим одударају на неки начин од правила и досадашње праксе.

Своју скепсу тим поводом је, између осталих, изнео и познати католички црквени историчар Хуберт Волф. По њему, до канонизације долази „пребрзо”. У црквеној историји има векова а да ниједан папа није проглашен светим, сада се канонизује сваки други папа 20. века. „То је проблематично”, сматра Волф.

Други историчари наводе да „списак светитеља” објављен 2004. године „Мартyрологиум Романум” садржи имена 7.000 светитеља и још 7.400 страдалника за време прогона хришћанства. Само папа Јован Павле Други канонизовао је 850 светитеља и блажених, а Бенедикт Шеснаести 45.

Нови папа, Фрања, постао је „рекордер” у канонизацији. Он је у једном дану, 12. маја 2013. канонизовао 800 грађана италијанског Отранта, које су Турци убили 14. августа 1480.

Многи који имају статус „блажених” (светитељ локалног, али не и универзалног култа), чекају канонизацију, а међу њима је Мајка Тереза, која је умрла 1997. и бечки последњи цар Карло. „Чуда” за која се тврди да су се десила онима који су им се молили „још су на провери”.

Уочи канонизације двојице папа џиновско распеће направљено у част папе Јована Павла Другог усмртило је у четвртак једног мушкарца пошто је пало на њега током церемоније у близини места Чево у италијанским Алпима .

Дрвено распеће висине 30 метара срушило се током церемоније и на месту убило 21-годишњег Марка Гузминија.

Извор: Политика