Novi katolički sveci

VATIKAN – Papa Franja je proglasio svoja dva prethodnika Jovana Dvadeset trećeg i Jovana Pavla Drugog svecima na istorijskoj ceremoniji kanonizacije koju je uveličalo i prisustvo pape Benedikta Šesnaestog koji se ranije povukao sa čela Katoličke crkve, prenosi Tanjug.

Papa Franja je pročitao tekst kanonizacije na latinskom, rekavši da su posle većanja, konsultovanja i molitvi za božansku pomoć odlučili da proglase svecima Jovana Dvadeset trećeg i Jovana Pavla Drugog, navodi AP.

Benedikt Šesnaesti je tokom ceremonije, upriličene na početku nedeljne mise, sedeo pored drugih kardinala na trgu Svetog Petra u Rimu. On i papa Franja su se na kratko pozdravili kada je Franja stigao.

Ovo je prvi put u istoriji da su se u Rimu na jednom mestu našla dvojica živih papa a dvojica proglašena svetima. Neki od okupljenih čekali su više od 12 sati u glavnoj ulici koja vodi u Vatikan pre nego što je policija otvorila trg juče ujutru u 5.30 po lokalnom vremenu, oko četiri sata pre početka ceremonije.„Mi smo ovde od 17 sati juče”, rekla je Marija Hušaluk (19), članica jedne šestočlane poljske porodice koja je došla iz Belgije da vidi kako papa Franja kanonizuje njihovog najčuvenijeg sunarodnika.

Neki od ljudi u redu su rekli da su mogli da spavaju stojeći zato što je masa ljudi bila toliko gusta, navodi Rojters.

Kako je ranije javila Verska informativna agencija (VIA), kanonizacija dvojice papa obavljena je u prisustvu delegacija iz 54 zemalja sveta.

Ipak, pojedini mediji podsećaju da je čuveni milanski kardinal Karlo Marija Martini, prilikom izjašnjava pred nadležnim crkvenim organima, izrazio rezerve prema kanonizaciji pape Jovana Pavla Drugog. Martini je umro 2012. godine.

U javnosti je, naime, izneto „čuđenje” što će papa Jovan Pavle Drugi biti proglašen svetim samo devet godina nakon smrti, što je za Katoličku crkvu neuobičajeno. Takođe, u slučaju pape Jovana Dvadeset trećeg nije bilo traženo utvrđivanje drugog čudotvornog izlečenja nekoga ko mu se molio, što, kako se navodi, nije u skladu sa crkvenim kanonima.

Deo italijanskih medija zato smatra da oba sadašnja proglašenja svetim odudaraju na neki način od pravila i dosadašnje prakse.

Svoju skepsu tim povodom je, između ostalih, izneo i poznati katolički crkveni istoričar Hubert Volf. Po njemu, do kanonizacije dolazi „prebrzo”. U crkvenoj istoriji ima vekova a da nijedan papa nije proglašen svetim, sada se kanonizuje svaki drugi papa 20. veka. „To je problematično”, smatra Volf.

Drugi istoričari navode da „spisak svetitelja” objavljen 2004. godine „Martyrologium Romanum” sadrži imena 7.000 svetitelja i još 7.400 stradalnika za vreme progona hrišćanstva. Samo papa Jovan Pavle Drugi kanonizovao je 850 svetitelja i blaženih, a Benedikt Šesnaesti 45.

Novi papa, Franja, postao je „rekorder” u kanonizaciji. On je u jednom danu, 12. maja 2013. kanonizovao 800 građana italijanskog Otranta, koje su Turci ubili 14. avgusta 1480.

Mnogi koji imaju status „blaženih” (svetitelj lokalnog, ali ne i univerzalnog kulta), čekaju kanonizaciju, a među njima je Majka Tereza, koja je umrla 1997. i bečki poslednji car Karlo. „Čuda” za koja se tvrdi da su se desila onima koji su im se molili „još su na proveri”.

Uoči kanonizacije dvojice papa džinovsko raspeće napravljeno u čast pape Jovana Pavla Drugog usmrtilo je u četvrtak jednog muškarca pošto je palo na njega tokom ceremonije u blizini mesta Čevo u italijanskim Alpima .

Drveno raspeće visine 30 metara srušilo se tokom ceremonije i na mestu ubilo 21-godišnjeg Marka Guzminija.

Izvor: Politika