Novi početak za Ciprasa i Sirizu

Grčki premijer Aleksis Cipras je u četvrtak 20.08. u televizijskom obraćanju građanima podneo ostavku. Tada je izjavio sledeće:

„Želim da stavim na ocenu grčkog naroda ono što smo uradili od 25. januara – i ispravno i pogrešno. Mandat koji smo dobili pre šest meseci, iscrpljen je i došlo je vreme da progovori suvereni narod. Narod treba da odluči ko će i kako će pregovarati o smanjenju duga grčke države“.

Većina medija nenaklonjenih Grčkoj, i pogotovo do tada jedinom levičarskom premijeru u Evropi, i jedinoj i to ultralevičarskoj političkoj opciji u toj istoj Evropi koja je bila sedam meseci na vlasti, je opalila tiradu kako „Cipras odlazi“, kako „nije izdržao“, kako je počeo „raspad i kraj Sirize“, itd.

Tako nekako su tu vest dočekali i desničarski i provučićevski krugovi u Srbiji, da bi, prvi, sebi olakšali svoju jalovost i potpunu neefikasnost ali i ideološku netrpeljivost prema levici, a drugi da bi dobili „potvrdu“ za dalekosežna i vrlo dosledna neslaganja srpskog premijera sa DELOVANJEM grčkog premijera, i njegova predviđanja o pogrešnom grčkom putu u spasavanju sopstvene države od potpune propasti.

I kada je ne mali broj tih istih evropskih i još više srpskih medija Ciprasa ubrzano proglašavao za „avanturistu i izdajnika grčkog naroda“, taj isti Cipras se, sada već više ne kao premijer, javio sa novom, za njih nočekivanom porukom.

Samo dan posle podnošenja ostavke, Aleksis Cipras je, kao prvi čovek uzdrmane ultraleve koalicije, na sastanku političkog sekretarijata Sirize izjavio: „Ono što jeste revolucionarno je otvaranje puteva, čak i kada oni ne postoje“.

Cipras je takođe poručio da „…levica nikad nije imala tu privilegiju da bira vreme ili okolnosti u kojima će voditi svoje bitke“, ali je dodao da „nije odlika revolucionara da izabere beg od realnosti ili da stvara virtualnu stvarnost.“

Očigledno harizmatični lider Sirize je još rekao da ta „stranka ima mogućnost da razvije novi odnos sa društvom koje je podržava, kao i da zauzme oštar ideološki i politički stav moderne radikalne levice, oslobođene ostataka konzervativizma i iluzija“.

Sem Ciprasove ostavke i zakazivanja novih, vanrednih izbora koji čekaju Grčku za nepunih mesec dana, 20.09. kakva se bitna novost desila u finansijski poluudavljenoj zemlji? Skoro pa ništa.

Janis Varufakis, Ciprasova „desna ruka“ u mučnim pregovorima sa nezasitom i beskrupuloznom Trojkom, je ranije podneo ostavku na mesto ministra finansija, ali je ostao u Sirizi, i u parlamentu, doduše najavljujući stvaranje svoje poslaničke grupe, pa možda čak i nove stranke.

Poslanici frakcije „Leva platforma“, koji inače unutar Koalicije radikalnih levih snaga – Siriza postoje već godinama, odlučili su da formiraju novu samostalnu poslaničku grupu u parlamentu. I ne samo to, nego i novu stranku „Narodno jedinstvo“.

Tako je, trenutno, Siriza podeljena između Ciprasove linije i leve platforme bivšeg ministra energetike Lafazanisa, dugogodišnjeg upornog Ciprasovog saborca, koji otvoreno poziva na povratak na drahmu, odricanje od sporazuma sa poveriocima, otvaranje sefova građana i posezanje sa, kako je rekao, „najmanje 35 milijardi evra depozita koji su ravni novom kreditu, koji će Grčku skupo koštati”.

Siriza je imala oko 30.000 članova, i pitanje je koliko će njih „preći“ u „Narodno jedinstvo“.

I to je to. To je i Cipras rekao, definišući trenutnu političku i društvenu realnost u Grčkoj. Njegova Vlada je stvarno bila došla do crvene linije u borbi sa alavom Trojkom, ali je uradila nešto što otvara mogućnost za dalju borbu za interese i Grčke i grčkog naroda. Usvojen je trogodišnji paket finansijske pomoći, bez koga, iako su reforme koje se zahtevaju drakonske, Grčka ne može da opstane i plati dospele dugove.

To se slaže sa ranije iznetim Ciprasovim stavom da će biti premijer punih 4 godine, čitav mandat. To znači da je i pre podnošenja ostavke, to uradio proračunato, ubeđen da će ponovo pobediti.

Varufakis i Lafazanis su tu, na istoj levoj strani, i nisu Ciprasovi neprijatelji. Veliko je pitanje da li se Cipras „zaigrao“ i „prekombinovao“ ili je sve ovo mudra, filigranska i, u stvari, i jedino moguća politička igra u sukobu sa devetoglavom predatorsko-kapitalističkom aždajom.

I Varufakisu i Ciprasu i Lafazanisu je potpuno jasno čemu su Grci na referendumu rekli „ne“. Pre svega zahtevima koji im za pet godina nisu ništa dobro doneli, i koji su još više upropastili Grčku. Grci tačno znaju da dugove ne mogu platiti, a to znači da to znaju i u Evropskoj uniji.

Posle sedmomesečne borbe i mukotrpnih pregovora u Briselu, koji su, u stvari bili ucene, pretnje, nipodaštavanje čitavog naroda i nove finansijske klopke, Cipras zna da definitivno nema ustupaka od strane Trojke, da će zahtevi biti još veći i još teži. Toga treba da bude svestan i grčki narod, kao i odluke da li će se još radikalnije boriti, da li može i hoće još da trpi za bolje sutra.

Uvek je bilo da jedna izgubljena bitka ne znači i izgubljeni rat. Grci se više od pet godina žestoko bore protiv lihvarske nemani koja im uporno glođe državu. Cipras sa njima. U toj borbi je izrastao u neprikosnovenog vođu, koji je pokazao da ume hrabro da se nosi sa problemima, da dobro vlada argumentima, da je sve veštiji kao govornik i da povlači i neočekivane poteze.

Ostavka je bila jedan od njih. Kojih poteza i programa kojim bi se zaštitili interesi Grčke u slučaju opasnosti ima, videćemo. Da ih nema, bili bi zajedno, i on i Siriza, jedna neozbiljna i neodgovorna politička ekipa. A zna se da raspolažu jako dobrim i kvalitetnim političkim ekonomistima koji već duže vreme razmišljaju o tome i kako bi Grčka izgledala i bez evra. Možda je u tom smislu i aktiviranje dorađenog „plana B“ koji je Cipras odobrio Varufakisu na razradu (slučaj iznuđenog izlaska iz monetarne unije ) sledeći međupotez. Možda i nije. To u EU ne znaju. Zna samo Cipras. I dobro je dok on prvi vuče poteze.

Grčka partija šaha sigurno nije pri kraju. Grci su na potezu i biraju koji riskantan manevar da pokrenu, da bi, zavaravši protivnika, pobedili uz neizbežnu žrtvu. To su prepoznali i u EU, brzo reagujući na ostavku grčke vlade komentarom da je to unutrašnja grčka stvar, ali da međunarodni ugovori moraju da se poštuju.

Cipras je ostavkom, kao tim veštim manevrom, dobio još mesec dana za nastavak neravnopravne borbe, a u EU, s druge strane, sve prisutniji strah i od predstojećih jesenjih izbora i tako očiglednih promena u Španiji.

Ni Cipras, ni Siriza nemaju ni alternativu ni dostojnog suparnika u Grčkoj. Grci imaju i ozbiljnog, pragmatičnog, veštog i popularnog vođu i ozbiljan, dugogodišnje građen politički pokret. Sa novom potvrdom o beskrupuloznosti užasno jakog evropskog ekonomskog predatora, i nemaju izbor u borbi za gole živote, nego da slede liniju odluke na referendumu.

A to će značiti novu, još ubedljiviju pobedu Ciprasa na vanrednim izborima dvadesetog septembra, i novi početak za – novu Sirizu.

Izvor: Fond Strateške Kulture