dolari_22Србија ће у наредних неколико месеци међународном финансијском тржишту понудити државне дужничке папире у износу од 750 милиона долара, сазнаје „Политика”. Ово задуживање је иначе планирано Законом о буџету, а како сада ствари стоје наћи ће се и у ребалансу државне касе који ових дана ужурбано кроји Министарство финансија. Након што предлог мера штедње буде готов, Управа за јавни дуг ће, према нашим сазнањима, почети припреме за пети излазак Србије на међународно финансијско тржиште.

Реч је о дужничким папирима са роком отплате од 10 година, а камате на ове позајмице за земље са рејтингом сличним нашим тренутно се крећу од пет до 5,5 одсто. Иако наша земља, након што је недавно стигло милијарду долара из Уједињених Арапских Емирата, има довољно новца да покрије минус у каси, упућени у ову област сматрају да треба искористити актуелни тренутак на тржишту да се јефтиније задужимо, како бисмо решили један део финансирања дефицита за следећу годину.

Србија је до сада четири пута своје дужничке папире понудила међународним инвеститорима и сваки пут се задужила у доларима. Премијеру на финансијском тржишту имала је крајем септембра 2011. године када је емитовала две милијарде долара уз камату од 7,5 одсто и са роком отплате од десет година. Сва задуживања након тога била су повољнија, јер су камате на наше доларске обвезнице падале. Крајем новембра 2012. године наша земља је светским инвеститорима понудила петогодишње доларске обвезнице у износу од 750 милиона долара, уз интерес од 5,45 одсто. Следећа позајмица била је још повољнија: средином фебруара 2013. седмогодишњи дужнички папири у износу од 1,5 милијарде долара емитовани су са каматом од 5,15 одсто. Већ крајем исте године задуживање је поскупело, па је четврта понуда, у износу од милијарду долара, са краћим роком отплате (од пет година), инвеститорима нуђена уз интерес од 6,12 одсто.

Ненад Гујаничић из Вајз брокера сматра да велика тражња за дужничким хартијама од вредности, макар били у питању прилично задужени емитенти као што је наша земља, у великој мери иде наруку влади у овом тренутку.


– Наше доларске обвезнице током септембра бележе приносе око 4,7 до 4,8 одсто што је изузетно повољно посматрано с аспекта периода када главне светске централне банке нису спроводиле политику јефтиног новца. С друге стране, чак и оволико појефтињење нашег дуга не значи да ћемо имати нето корист, јер наша економија тренутно није у стању да остварује барем оволике стопе економског раста – оцењује Гујаничић.

Када ће овај „медени месец” за емитенте, па и нашу земљу, бити окончан тешко је предвидети али свакако неће трајати бесконачан низ година, јер ће први сигнали америчке инфлације бити наговештај краја ниских стопа, додаје. У том погледу је веома важно спровођење истинских реформских мера међу којима спада и фискална консолидација, каже наш саговорник. Нажалост, с друге стране ова повољна инвестициона клима на глобалном тржишту и јефтино кредитирање може деловати охрабрујуће за одустајање од реформи, што нам дугорочно може чинити медвеђу услугу, сумњичав је Гујаничић.

Србији је сваке године неопходно више од пет милијарди евра зајма, како би финансирала минус у каси и редовно враћала доспеле обавезе с каматама. О коликим парама је реч најбоље говори податак да то представља чак 17 одсто националног колача, што значи да нашим кредиторима дајемо више него што појединачно издвајамо за образовање, војску, здравство и друге виталне државе функције. Истраживања Фискалног савета показују да криза ликвидности наступа након што издвајања да дефицит и камате пређу 15 одсто БДП.

На крају јуна државни депозити, односно новац који је фискалним властима на располагању, износили су 295 милијарди динара, односно 2,5 милијарде евра. Те паре чувају се на рачуну Народне банке Србије и код комерцијалних банака. Кад се на то дода и арапска милијарда и редовно финансирање на домаћем тржишту, планирана пета емисија доларских обвезница задовољиће наше потребе за ликвидношћу до краја ове године, али и за почетак следеће.

Иначе, јавни дуг Србије на крају јула износио је 20,94 милијарде евра, што је 64,3 одсто БДП, односно свега што наша привреда створи за годину дана. Према процени Фискалног савета, до краја године прећи ће 70 одсто БДП-а, што је 25 процентних поена више од границе коју је поставило домаће законодавство. Према европским критеријумима, земља се сматра презадуженом ако њена дуговања пређу 60 одсто националног колача. Међутим, треба рећи да то правило важи за далеко развијеније економије од наше. Наша дуговања у новијој историји била су највећа 2000. године, када је јавни дуг достизао 169,3 одсто БДП-а, након чега су наше обавезе репрограмиране. Најмање смо дужни били на почетку економске кризе. Почетак 2009. године дочекали смо са државним дуговањима мањим од 30 одсто БДП-а.


Извор: Политика

Оставите коментар

Оставите коментар на Ново доларско задуживање Србије

* Обавезна поља