O prisustvu Nikolića na Gazimestanu i efektima

Događaj kada je prilikom svog govora na Gazimestanu, predsednik R. Srbije Tomislav Nikolić, najblaže rečeno izviždan, ostavio je dubok utisak. Ne može se reći da je ovo bilo neočekivano s obzirom na to kakvu politiku prema Kosovu i Metohiji vodi Vlada koja je nastala njegovom izbornom pobedom a zahvaljujući obećanjima koja je tada davao i postupcima nakon izbora. Sve skupa nameće pitanje ko je i kakvu nameru imao kada je osmislio ovaj potez predsednika Srbije. O tome za KM Novine govori Miodrag Zarković, novinar iz Beograda.

O očekivanom efektu prisustva Nikolića na Gazimestanu

Nisam siguran da su svi priželjkivali iste efekte. Možda je, recimo, Aleksandar Vučić srećan zbog toga što je Nikolić izviždan, može biti da je čak i priželjkivao da se upravo to desi, ako su tačne priče da u SNS-u bukti tihi rat između njih dvojice. Što se tiče samog Tomislava Nikolića, on svakako nije očekivao da bude izviždan. Rekao bih da on ne razmišlja previše o ovom ili onom efektu, već više o tome da izbegne odgovornost i krivicu za razarajuće delovanje vlasti. Ne bih se preterano zaklinjao ni u njegovu ni u Vučićevu pamet, ali mi se čini da je od njih dvojice Nikolić ipak mudriji i da zato, donekle svestan istorijske težine koju Vučićeva i Dačićeva izdaja nosi sa sobom, gleda da bude na izvesnoj udaljenosti od grozomornih nepočinstava Vlade, naročito onih koja se tiču Kosova i Metohije. U tom kontekstu bih posmatrao i njegov dolazak na Gazimestan, za koji je verovatno računao da će proteći bezbolno po njega i, samim tim, poslati poruku da on nije isto što i Vlada koja je potpisala briselski sporazum.

O razlozima burne reakcije okupljenih.

Tomislav Nikolić, zajedno sa Aleksandrom Vučićem i Ivicom Dačićem, izdao je i izneverio sve ono što se zakleo da će štititi i čuvati: državnu celovitost, Ustav, kulturnu samosvojnost, istorijsko sećanje srpskog naroda. To što se oni međusobno ne vole i povremeno sukobljavaju, to nas građane uopšte ne mora da zanima. Bili su složni kada je trebalo sprovoditi najteža ogrešenja o državu i narod, kao što su granica prema Kosmetu i Briselski sporazum. Zato je i pravedno da svi podjednako ispaštaju, odnosno, da u svakoj prilici budu suočeni sa posledicama i kaznom svog veleizdajničkog nepočinstva. Bilo ko od njih da se pojavi na bilo kom javnom skupu, trebalo bi da naiđe na ovakvo ponašanje: na zvižduke, psovke, uvrede, povike… Zajedno sa prethodnom vlašću Borisa Tadića, koja ih je i stvorila, ova vlast je sprovela nezapamćen zločin bukvalnog satiranja srpske države i kulture u svim oblicima i vidovima, a najmanje što im se ne samo može nego i mora raditi, uvek i na svakom mestu, to je da im se iskazuje otvoreno i ogorčeno nezadovoljstvo, ili ako hoćete i opravdani bes. To pravo, da pobesnimo na one koji nam rade o glavi tako što pomažu neprijateljima, niko ne može da nam uskrati.

Šta iz toga vidimo?

Vidimo da sve te izborne pobede „naprednjaka“, uključujući i ovu poslednju koja nam je međ` ministre vratila Kori Udovički, nemaju ni izbliza onu težinu i vrednost kojima se vlastodršci neprekidno hvališu. Oni nemaju nikakav razuman odgovor na optužbe da su počinili veleizdaju. Oni nemaju nikakvo suvislo obrazloženje niti jednog svog poteza ili odluke. Oni ne znaju šta će od muke kada im neko zviždi i viče da su izdajnici. Jednako su nemoćni i pred Ustavnim sudom, gde smo prošle sedmice videli nepojamnu strahotu: ministra pravde koji nas ubeđuje da je briselski sporazum iznad Ustava zato što je kao bajagi politički a ne pravni čin! Ova vlast je, zajedno sa prethodnom od koje je nikako ne bi trebalo razdvajati u razmatranjima, sigurno najozbiljniji pokazatelj našeg nacionalnog sunovrata. Sto godina posle Gavrila Principa, mladića koji nije zazirao ni od imperija, danas nas kroz istorijske tokove predvode sami nedostojnici, sposobni jedino da se takmiče u tome ko će od njih biti pokorniji neprijatelju.

Izvor: KiM Radio