Obeležavanje iskrcavanja u Normandiji

PARIZ – Francuski šef države Fransoa Oland i američki predsednik Barak Obama odali su danas poštu palim američkim vojnicima na američkom groblju Kolvil-sir-mer, tačno 70 godina nakon iskrcavanja savezničkih snaga u Normandiju.

Govoreći pred oko 10.000 ljudi među kojima je i oko 350 američkih veterana, na groblju iznad plaže Omaha na kojoj je palo najviše žrtava i pokopano oko 10.000 američkih vojnika, Oland je podsetio da je upravo na toj plaži sve krenulo po zlu, prenosi francuski list „Figaro”.

„Danas obeležavamo nezaboravni datum naše istorije kada su se naša dva naroda izmešala u borbi za slobodu. Nalazimo se pored jedne lepe mirne plaže, ali je pre 70 godina to bilo jedno ogromno bojno polje”, rekao je Oland, koji je ranije danas odao počast i civilima i vojnicima u severnom gradu Kaenu.

Artiljerija nije pogađala mete, tenkovi su tonuli. Mnogi su bili masakrirani, a oni koji su preživeli ostali su da nepomično leže ne pesku okruženi izginulima, podsetio je francuski predsednik govoreći o iskrcavanju savezničkih snaga u Normandiju 6. juna 1944.

„Amerikanci su bili naši oslobodioci. Francuska nikada neće zaboraviti šta duguje tim vojnicima, šta duguje Sjedinjenim Američkim Državama. Francuska nikada neće zaboraviti solidarnost koja postoji između naše dve zemlje, koja je prevladavala tokom svetskih sukoba, solidarnost koja počiva na idealu slobode”, poručio je Oland.

Potom je francuski predsednik naveo nekoliko imena američkih vojnika, podsećajući na njihovo herojstvo.

„Naše zemlje su ujedinjene pred drugim opasnostima za koje se verovalo da su zauvek iščezle: terorizmom, fundamentalizmom, rasizmom”, zaključio je Oland.

„Ovde se ne slavi samo pobeda i odaje počast žrtvama, već se takođe sećamo zašto su Amerikanci došli”, izjavio je Obama.

„Omaha, Normandija, to su plaže demokratije. Naša pobeda je oblikovala vek, želeli smo da učinimo najviše što možemo kako bi ljudi ponovo imali mir i prosperitet”, istakao je on.

Obama je, takođe, zahvalio Franuzima što dobro održavaju američka groblja i što su toplo primili veterane.

„Za mene je čast da ovde odam počast ženama i muškarcima koji su se borili”, izjavio je Obama, poručivši veteranima: „Osećamo se skrušeno pred vama”.

Francuska danas izuzetno svečano obeležava „najduži dan”, Dan D, uz najavljeno prisustvo 19 šefova država i 1.800 veterana, navodi francuska štampa.

O veličini događaja govori sam program i lista zvanica, među kojima su i britanska kraljica Elizabeta II u pratnji članova kraljevske porodice, ruski šef države Vladimir Putin, ali i novoizabrani ukrajinski predsednik Petro Porošenko.

———————————————-

Služba za poginule vojnike Komonvelta u Bajeu

Oko 400 veterana Komonvelta u punoj uniformi prisustvovalo je danas službi za žrtve u katedrali u Bajeu, u okviru ceremonija povodom 70. godišnjice iskrcavanja saveznika u Normandiji, uz princa Čarlsa, britanskog premijera Dejvida Kamerona i njegovog francuskog kolege i domaćina Manuela Valsa.

Kraljica Elizabeta Druga je prepustila svom sinu Čarlsu da prisustvuje službi pod visokim svodovima ove gotske katedrale dok će ona nešto kasnije da se pridruži ceremoniji na britanskom vojnom groblju u Bajeu.

U saopštenju kraljica Elizabeta je istakla „ogroman herojski napor” i „neverovatne žrtve” veterana iskrcavanja.

Francuski predsednik zvanično je počeo u normandijskom gradu Kanu današnje ceremonije povodom obeležavanje savezničkog iskrcavanja, poznatog i kao „Dan D”, koje bilo jedno od ključnih akcija u okončanju Drugog svetskog rata, polaganjem venca na spomenik žrtvama i govorom okupljenim.

Posle toga će zajedno sa američkim predsednikom Barakom Obamom otići na komemoraciju na američkom vojnom groblju u Kolvilu.

Širom Normandije svetski lideri, i brojni posetioci sećaju se danas na preko 150.000 američkih, britanskih, kanadskih i drugog savezničkih vojnika koji su na taj „Dan D” rizikovali i dali živote da pobede nacističku Nemačku.

Saveznička invazija u Normandiji predstavljala je prekretnicu u Drugom svetskom ratu. Ukupno je oko 4.400 savezničkih vojnika poginulo prvog dana, a hiljade drugih izgubilo je živote u tromesečnoj bici za Normandiju koja je usledila.

Izvor: Politika