Obeleženo XVII vekova Milanskog edikta

NIŠ – Završna svečanost i centralna manifestacija ovogodišnjeg obeležavanja u celom svetu 17 vekova od donošenja Milanskog edikta (313–2013),održana juče u Nišu, bila je po svemu jedinstvena. U gradu u kojem je rođen i gde je stolovao rimski imperator Konstantin Veliki, koji je potpisao najznačajniji dokument za hrišćanstvo, okupilose više hiljada vernika i gostiju iz Srbije, zemalja u okruženju i velikog broja država Evrope i sveta. Bili su u Nišu i poglavari i najviši velikodostojnici i predstavnici svih pravoslavnih, kao i istočnih dohalkidonskih crkava, visoka delegacija Vatikana s predstavnicima rimokatoličkih crkava zemalja u regionu, čelnici crkava reformacije i brojnih različitih hrišćanskih organizacija i udruženja iz Evrope i sveta.

Svečanost povodom 1.700 godina Milanskog edikta bila je jedinstvena još po nečemu – Niš je juče bio mesto gde su se prvi put posle celog jednog veka okupili svi poglavari pravoslavnih crkava i zajedno služili liturgiju. Poslednji put učinili su to pre tačno sto godina – 1913.godine u tadašnjem Carigradu, današnjem Istanbulu.

Pored najviših državnih predstavnika Srbije, na čelu s predsednikom Tomislavom Nikolićem i premijerom Ivicom Dačićem, liturgiji u hramu Svetog cara Konstantina i carice Jelene, kakva nikada do sada u Nišu nije održana, prisustvovali su i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, ministri u srpskoj vladi, gradonačelnik Niša Zoran Perišić i predsednik Gradske skupštine Mile Ilić, predstavnici Vojske Srbije i Nišavskog okruga, kao i specijalni predstavnici i izaslanici svih pravoslavnih država na Balkanu i Evropi i ambasadori brojnih država akreditovani u našoj zemlji. Posebnu pažnju privukli su predstavnici drugih verskih zajednica i kulturnog i javnog života zemalja u okruženju.

Na poziv njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Irineja da prisustvuju centralnom obeležavanju 1.700 godina Milanskog edikta u Nišu odazvali su se najviši predstavnici pravoslavnih crkava, na čelu s njegovom svetošću patrijarhom vaseljenskim i carigradskim Vartolomejom. Arhiepiskop Konstantinopolja, Novog Rima i vaseljenski patrijarh Vartolomej, po časti prvi među pravoslavnim poglavarima, predvodio je svetu liturgiju u hramu Svetoga cara Konstantina i carice Jelene,u sasluženju patrijarha jerusalimskog gospodina Teofila, patrijarha moskovskog i cele Rusije gospodina Kirilai srpskog patrijarha Irineja, njegovog blaženstva arhiepiskopa kiparskog Hrizostoma i arhiepiskopa varšavskog gospodina Save i velikog broja drugih crkvenih velikodostojnika.

Sveta služba organizovana je po starosti patrijaršija i redu dostojanstva. Posle Vartolomeja u službi su učestvovali predstavnici Aleksandrijske, Antiohijske, Jerusalimske, Ruske, Srpske, Bugarske, Gruzijske i Rumunske patrijaršije. Nakon toga, liturgija je nastavljena uz učešće predstavnika autokefalnih crkava, koje nisu patrijaršije, ali imaju rang arhiepiskopija, poput kiparske, atinske, albanske, Mitropolije poljske i varšavske, te mitropolija čeških zemalja i Slovačke.

Liturgiju je pratilo pojanje Crkvenog hora „Branko” i hora studenata Beogradske bogoslovije, koji su po završetku pomena svim upokojenim svetiteljima, koji je takođe održao patrijarh vaseljenski i carigradski Vartolomej, otpevali zajedno „Himnu Bogorodici”.

Obeležavanje velikog jubileja – 1.700 godina Milanskog edikta, najznačajnijeg dokumenta za hrišćanstvo, koji je promenio lice sveta, okupilo je u Srbiji i Nišu ljude dobre volje. Njihova poruka je jedinstvena: za toleranciju u celom svetu, za život u miru i bezbrižnu budućnost mora se uložiti mnogo truda, rečeno je juče na kraju svečanosti posle koje je vernicima podeljena poslanica pravoslavlja upućena celom svetu.

Veliki jubilej, tokom cele ove godine u Srbiji i Nišu, ali i širom sveta, obeležen je povodom godišnjice potpisivanja najznačajnijeg dokumenta za hrišćanski svet. Taj dokument – Milanski edikt potpisali su 313. godine tetrarh Zapada Konstantin Veliki (272–337), rođen u Nišu, odnosno drevnom Naisusu, i tetrarh Istoka Licinije (250–325). Reč je o zakonskom tekstu kojim je proglašena verska ravnopravnost i prestanak terora nad hrišćanima na teritoriji Rimskog carstva posle više od 300 godina progona.

Po završetku svete arhijerejske liturgije najviši predstavnici srpske vlasti predsednik Tomislav Nikolić i premijer Ivica Dačić, u pratnji prisutnih patrijarha i arhiepiskopa, poklonili su se relikvijama u Hramu Svetog cara Konstantina i carice Jelene. U Nišu i ovom novom hramu povodom jubileja, posle punih 70 godina, opet je bila izložena Sveta desnica Svetog Jovana Krstitelja, jedna od najvećih relikvija koju poseduje Srpska pravoslavna crkva, ali i deo Časnog krsta na kojem je razapet Isus Hrist, kao i ikona presvete Bogorodice iz Sićevačkog manastira kod Niša.

Patrijarh srpski gospodin Irinej odlikovao je na kraju jučerašnje svečane arhijerejske liturgije u Nišu povodom jubileja Milanskog edikta najviše predstavnike pravoslavnih crkava u svetu Ordenom cara Konstantina. Ordeni su uručeni i predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću i premijeru Ivici Dačiću, kao i izaslanicima drugih verskih zajednica i ambasadorima pravoslavnih država u našoj zemlji.

—————————————————————————————

Fotografija koja je obišla svet

Velika završna crkvena manifestacija počela je u subotu uveče, veličanstvenom porukom „I ja sam deo krsta”, na raskrsnici Bulevara Nemanjića i Sremske ulice, kada je više od 5.000 Nišlija sa svećama u rukama napravilo krst, koji je, snimljen iz vazduha, obišao svet, nastavljena juče svetom liturgijom u Crkvi ravnoapostolnih Konstantina i Jelene koja je trajala duže od tri i po sata, završiće se ovog jutra, u ponedeljak oko osam sati, osvećenjem Crkve Svetoga Simeona u kasarni „Knjaz Mihailo” u Nišu.

Pravoslavni vernici sa celog Balkana u Nišu

Od subote popodne i juče rano ujutru u Niš su se slivale reke automobila i autobusa, kojim su vernici – hrišćani pravoslavne vere iz cele Srbije i zemalja u okruženju – došli na centralnu i završnu manifestaciju obeležavanja jubileja 17 vekova Milanskog edikta. Uz izuzetnu organizaciju u saobraćaju, bez gužvi, i pored dosta hladnog vremena, već oko 7.30 sati ispred centralne bine na platou Hrama Svetog cara Konstantina i carice Jelene, na kojoj je održana svečana liturgija, stiglo je nekoliko hiljada vernika.

– Došao sam sa rodbinom i prijateljima autobusom iz Republike Srpske, jer je ovo za sve nas pravoslavce izuzetan jubilej i događaj. Liturgija je najvažnije hrišćansko bogosluženje i, s obzirom na to da ne verujem da će u skorije vreme biti organizovana u ovakvom sastavu najviših pravoslavnih velikodostojnika, ne bih sebi oprostio da sam propustio ovaj događaj – rekao nam je Branko Cvetić iz Banjaluke.

Iz Kumanova i Skoplja stigao je autobus pravoslavnih vernika, iz susedne Bugarske takođe, a posebnu pažnju privukli su gosti iz Crne Gore:

– Mi hrišćani, posebno pravoslavci, jedan smo narod i moramo to i ostati, bez obzira na sva dešavanja u svetu. Da živimo u miru i doprinesemo toleranciji za bolju sadašnjost, ali i bolju i mirniju budućnost. Kao što se vidi, i vreme nam ovde u Nišu ide naruku, sunce nas je ogrejalo, prelep je dan, mnogo je ljudi dobre volje. Zahvaljujem Nišlijama na toplom prijemu i dobrodošlici, svakako i na odličnoj organizaciji cele manifestacije – pričao je oduševljeno Miladin Radojević iz Podgorice.

– Stigli smo suprug i ja u subotu popodne u Niš i odmah posle boravka u Sabornoj crkvi već smo bili ovde, pored Hrama Svetog cara Konstantina i carice Jelene. Učestvovali smo u subotu kasno uveče, što mi je posebno zadovoljstvo, u pravljenju velikog krsta od živih ljudi i sveća. Taj neobjašnjiv i prelep osećaj, da smo bili deo veličanstvene slike u Nišu, koja je, gledali smo to prethodne noći na svetskim TV kanalima, obišla planetu, nosiću u sebi dok sam živa, ispričala nam je Milica Simović iz okoline Kotora.

Na obodu velikog niškog Parka Svetog Save, u čijem je centralnom delu od 1999. godine građena Crkva Svetog cara Konstantina i carice Jelene, u brojnim restoranima i kafe barovima nije bilo slobodnog mesta. Mnogi su svratili da se malo ugreju, a oni koji nisu mogli da se probiju do platoa ispred hrama, na kojem je bila bina i gde je održana liturgija, strpljivo su čekali da se svečana manifestacija završi i da posete novi hram.

————————————————————————

Vartolomej: Verski fanatizam nanosi veliko zlo

Vaseljenski patrijarh Vartolomej i srpski patrijarh Irinej rekli su juče da je Milanski edikt, čijih je 17 vekova od donošenja obeleženo u Nišu, predstavljao prekretnicu u istoriji čovečanstva, hrišćanstva, čoveka i života.

Srpski patrijarh, najavljujući besedu patrijarhaVartolomeja, kazao je da je taj događaj promenio lice sveta i podelio ga na dve ere – pagansku i hrišćansku.

U besedi posle Svete arhijerejske liturgije, kojoj je načalstvovao, vaseljenski patrijarh je rekao da je dužnost i obaveza pravoslavnih „da ponovo ispitamo sebe, svoje svedočenje, svoju čežnju i svoju vernost sili Krsta”.

Vartolomej je, podsećajući na progone hrišćana, zapitao zar se i danas ne dešavaju progoni i naveo primere Nigerije, Egipta, Sirije, Iraka i drugih mesta pod Suncem, pomenuvši i stradanje „ohridskog brata Jovana”.„Što je u telu duša, to su u svetu hrišćani”, kazao je Vartolomej i ukazao na pojavu u zemljama tzv.zapadne civilizacije, koje su nekada bile hrišćanske, da sada ubrzano idu putem sekularizacije i dehristijanizacije, pa je zato, kako je dodao, upravo njima potrebno da ponovo ukažemo i izložimo istinu o Krstu, sili i premudrosti Božjoj.

Samo objedinjavanje evropskih naroda u naše dane, ljudska prava, socijalno odgovorna država, jednakost među ljudima, verska tolerancija, sve to kao sadržaj Milanskog edikta, nadahnuto je načelima Svetog Jevanđelja, kazao je Vartolomej.

Prema njegovim rečima, glavna karakteristika gonjenja, nezasitosti, pokvarenosti, jeste da prethodno bude prognana istina.„Oni koji govore istinu budu razapeti. U ovome svetu možemo da konstatujemo neslobodu”, ocenio je Vartolomej.

On je rekao da i u samom pravoslavnom svetu postoje raskolništva i otpadništvo, jeresi iskrsavaju i jačaju.

Monasi i sveštenstvo bivaju progonjeni jer poštuju kanonski poredak i ne pristaju da se uključe u antikanonske, od raznih državnih činilaca potpomagane, nastavio je Vartolomej i naveo primer iz Sirije, gde se sudbina braće ne zna i za koje je apelovao da ih kidnaperi oslobode.

Napomenuvši da su u toku pripreme za naredni Vaseljenski sabor, Vartolomej je rekao da se radi na očuvanju istinskog crkvenog predanja, kako u liturgijskom i kanonskom životu pravoslavnih crkava, tako i drugome svemu, jer bilo kakvo menjanje onoga što vekovima važi moglo bi da proizvede nesagledive posledice narušavanja mira među crkvama.

„Milanski edikt predstavlja izvor iz koga je proisteklo i proklamovano načelo verske slobode u čitavom svetu”, rekao je Vartolomej.

Nemoguće je da se u praksi primene načela Milanskog edikta ako ne vodimo konstruktivan dijalog sa čovekom savremenosti u današnjem međusobno podeljenom svetu, koji uprkos svojoj podeljenosti pokušava da nađe izlaze putem mirnih dijaloga i pomirenja, poručio je Vartolomej.„Prvenstvo ima mirno sapostojanje ljudi. Nije dozvoljeno da se neguje verski fanatizam koji je naneo veliko zlo u prošlosti, ali ih nanosi i danas, pa je potrebno na delu proklamovati da ratni sukobi nisu verska dužnost, da ravnodušnost koja ih prati takođe nije dozvoljena. Postoje mirni načini rešavanja međuljudskih razlika i oni koji tvrde suprotno ne izražavaju pravu volju Božju”, poručio je vaseljenski patrijarh.

Izvor: Tanjug