Vanredni parlamentarni izbori su moguća opcija, ali još nemamo konačnu odluku, izjavio je premijer Srbije Aleksandar Vučić juče i dodao da oni ne bi bili dodatni trošak, jer će građani u pokrajini i na lokalu ove godine svakako izaći na birališta.
Sada se konačno zna ko je mogući glavni krivac što još ne znamo da li će biti vanrednih parlamentarnih izbora. Sam premijer Aleksandar Vučić juče je uperio prst u – MMF.
„Ni za živu glavu ne želim da ugrozim reviziju sa Međunarodnim monetarnim fondom u martu”, rekao je premijer prilikom obraćanja medijima, objašnjavajući da je to jedan od razloga zašto odluka o vanrednim izborima još nije doneta.
MMF u martu dolazi u četvrtu kontrolu programa iz predostrožnosti sa Srbijom, a na dnevnom redu su najteži poslovi: otpuštanje zaposlenih u javnom sektoru, završetak procesa privatizacije i restrukturiranje, koji će možda značiti i stavljanje katanaca na neka od najvećih društvenih preduzeća, i reforma javnih preduzeća. Sve to će uticati na sudbinu više desetina hiljada zaposlenih – samo u državnoj službi, lokalnoj samoupravi i lokalnim javnim preduzećima broj zaposlenih u toku 2016. mora da se smanji za 35.000. Već je poznato da iz „Železnica Srbije” mora da ode najmanje 2.700 ljudi, a iz EPS-a oko 1.000.
Još jedan „dan de” za premijera jeste 31. maj, kada treba da se stavi tačka na sudbinu 17 strateških preduzeća u restrukturiranju, u kojima rade 21.483 zaposlena. Njihova budućnost je izvesna – ili prodaja ili bankrot.
Upravo ove stvari bi mogle da bude pravi razlog za vanredne izbore u situaciji kada vlada ima dvotrećinsku podršku u parlamentu, jer ozbiljni političari najnepopularnije poslove neće obavljati u drugoj polovini mandata. I to bi bio razumljiviji razlog za vanredne izbore od zvižduka u Areni i kritika na društvenim mrežama, koji, bar naizgled, previše pogađaju srpskog premijera.
„
Održavanjem parlamentarnih izbora na proleće, istovremeno sa lokalnim i pokrajinskim, a na polovini sadašnjeg mandata, Vučić bi, kako rejtinzi pokazuju, sebi obezbedio ostanak u Nemanjinoj 11 do 2020. A sve je spremno da nepopularne poteze povuče na samom početku novog mandata. Dokumenta o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru, koji su uvertira za otkaze, vlada je usvojila poslednjih nedelja 2015. godine. Završen je i plan restrukturiranja EPS-a, u kome su precizno definisani viškovi i dodatno poskupljenje struje, dok je plan reformi za „Srbijagas” uveliko je odmakao.
Iako se sa sigurnošću može računati da se neki reformski potezi neće povlačiti u toku izborne kampanje, to ovog puta ipak neće dovesti do prevelikog zastoja zacrtanih obaveza. Ekonomisti uvek upozoravaju da izbori koče investicije i reforme, ali sada, zbog velike podrške naprednjacima, ne očekuje se bitna promena ni u sastavu ni u politici vlade. Sudeći prema premijerovim rečima, kada je o ekonomskim reformama reč, ručnu će povući na 15 do mesec dana.
Njegova bojazan šta će na to reći MMF jeste, međutim, neopravdana. Prema rečima Srboljuba Antića, dugogodišnjeg stalnog predstavnika Srbije u MMF-u, aranžman Vlade Srbije sa ovom institucijom neće biti prekinut kao pred izbore 2012, kada je raskinut aranžman sa vladom Mirka Cvetkovića. Kako objašnjava Antić, to je tada urađeno zbog toga što Cvetkovićeva vlada nije poštovala dogovor sa MMF-om, a mogla je jer je još bila u punom kapacitetu.
Ono što treba znati jeste da MMF ne pregovara sa vladom koja je u tehničkom mandatu.
Misija MMF-a ne dolazi u kontrole koje su po sporazumu predviđene na svaka tri meseca. Njihove posete mogu da budu samo tehničke prirode. Za kontrolu postavljenih ciljeva MMF će sačekati da se formira nova vlada”, ističe Antić. To znači da i u slučaju da aktuelna vlada ne ispuni sve obaveze, a njen premijer podnese ostavku, aranžman ne bi bio prekinut (jer MMF nema s kim da razgovara), već bi se sačekalo formiranje novog kabineta.
Bez obzira na to što ovu meru ne smatra iskreno reformskom, već veruje da Vučić neke mere preduzima pod pritiskom spolja, Boško Mijatović iz Centra za liberalno-demokratske studije ipak nije za vanredne izbore. Misli, naime, da će oni zaustaviti neke procese. Iako se čini da je rezultat ovoga puta unapred poznat, da se neće gubiti mnogo vremena na sastavljanje nove vlade i definisanje nove politike, Mijatović podseća na lekcije iz novije istorije:
„Pustite vi to. I Milošević i Tadić su bili ubeđeni da će dobiti izbore, pa su izgubili. Sa narodom se nikad ne zna. Pri tom, u predizborno vreme se svaki potez računa u procentima. Demagogija usmerena ka povećanju rejtinga samo bi dobila na intenzitetu. A ukoliko se ništa ne uradi kada je reč o završetku procesa privatizacije, restrukturiranja i reforme državne uprave, bojim se da bi i postignuti rezultati u fiskalnoj konsolidaciji bili poništeni. Deficit u budžetu vrlo brzo može da poraste za godinu dana”, upozorava Mijatović.
On ne zna do koje mere bi MMF mogao da toleriše zastoj u reformama, ali mu se čini da nije više onaj strogi finansijski policajac kao što je bio pre svetske ekonomske krize 2008. godine. Popustili su Dinkiću svojevremeno, kada su 2011. prevremeno odmrznuli plate i penzije, ali i Vučiću pre nekoliko nedelja, kada su dozvolili delimično povećanje plata i penzija, iako će njihovo zamrzavanje bilo oročeno do kraja 2017. godine.
Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da izbori nisu u društvenom interesu, jer predstavljaju nepotreban trošak i udar na privredu, i zbog toga se uzda u Vučićev ekonomski patriotizam. On se nada da će premijer odoleti iskušenju, iako je svestan da su izbori dobri za vladajuću stranku, jer je verovatnije da će sada osvojiti više glasova, nego za godinu-dve, nakon što preduzme nepopularne mere.
Vučić je za sada, prema Madžarevom mišljenju, sproveo niz reformskih poteza na koje se dugo čekalo. Kako kaže, odavno je poznato šta u Srbiji treba da se uradi, ali nijedna vlada se nije usuđivala da to učini. Sumirajući reformske poteze ove vlasti, Madžar na prvo mesto stavlja smanjenje plata i penzija, za koje kaže da je bilo nužno i neizbežno. Kao važnu reformu izdvaja i promenu Zakona o radu, ali izmenu penzionog zakona kojom se pooštravaju uslovi za penzionisanje. I ubrzavanje izdavanja građevinskih dozvola jeste lep korak napred, mada ne valja što su novim zakonom o legalizaciji nagrađeni oni koji nisu poštovali zakone, zaključuje.
„Izbori bi prekinuli započete važne poslove. Vlast i javna uprava nemaju kapaciteta da se bave i izborima i redovnim poslovima. MMF će se narogušiti i moglo bi na toj liniji da se javi dosta problema”, ukazuje Madžar.
Kada je reč o političkim zadacima vlade, situacije je nešto drugačija, bar iz ugla analitičara Dragomira Anđelkovića. Kako kaže, izbori su uvek zgodni jer tada vlast više misli o volji naroda, a ne toliko o volji spoljnih centara moći. Uz to, gotovo smo na istom jer ćemo ionako imati vojvođanske i lokalne izbore, koji su sami po sebi veliki.
„Izbori sigurno nisu dobri kada se radi o ekonomskoj stabilnosti, ali jesu kada je reč o tome da nijedna vlast ne bi bila spremna u izbornoj kampanji da učini prevelike ustupke Zapadu. Izbori bi značili kupovinu vremena, to jest smanjenje pritiska sa Zapada na Beograd da ispuni sve ono što je prihvatio u dijalogu sa Prištinom, dok kosovska vlast, s druge strane, ništa ne radi”, ističe Anđelković.
Anđelković smatra da ni evrointegracije ne bi bile usporenije nego što već jesu, jer su i inače stvar dobre volje Brisela. Srbija je već sve ispunila za otvaranje poglavlja 24, navodi on, ali nas uslovljavaju otvaranjem poglavlja 31, a to je prilagođavanje spoljne politike, koje bi značilo uvođenje sankcija Rusiji. To je, ocenjuje on, za Srbiju neprihvatljivo. Anđelković misli i da izbori ne bi ništa promenili u odnosu prema Rusiji, jer je Rusija suviše velika i ozbiljna sila da bi se neko poigravao s njom.
Prema njegovim rečima, kampanja ne bi uticala ni na odnose u regionu. „Hrvati su već toliko digli nivo tenzija da nema tog ulja u Srbiji koje može da se dolije da bi se više podigla”, navodi on.
