„Oluja“ je bila kampanja sa genocidnim namerama

HAG – Srbija je danas, pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, tvrdila da je operacija „Oluja“, u leto 1995, bila „najveća pojedinačna kampanja etničkog čišćenja“ koju su hrvatske vlasti sprovele s „genocidnom namerom“ da unište Srbe iz Kninske Krajine.

Dokazujući kontratužbu da je Hrvatska počinila genocid nad srpskim stanovništvom Krajine, zastupnik Srbije Vejn Džordaš naznačio je da je genocid bio isplaniran na sastanku predsednika Hrvatske Franje Tuđmana sa vojnim komandantima na Brionima, 31. jula 1995. godine.

Na tom sastanku, Tuđman je za cilj operacije „Oluja“, koja je usledila 4. i 5. avgusta 1995, odredio da Srbi „nestanu“ iz Krajine.

„Kako dokazi pokazuju, predsednik Tuđman, vođa Hrvatske i vladajuće Hrvatske demokratske zajednice i vrhovni komandant oružanih snaga, video je genocid kao rešenje za dugotrajni problem Srba iz Republike Srpske Krajine“, naglasio je Džordaš.

Transkript sastanka na Brionima, koji je snimao sam Tuđman, Srbija je najvišem sudu UN priložila kao ključni dokaz „genocidne namere“ hrvatskih vlasti. Pozivajući se na Tuđmanovu knjigu „Bespuća povijesne zbiljnosti“, srpski predstavnik je ocenio da je Tuđman video genocid „kao pragmatično rešenje međunacionalnih sukoba“.

Po Džordašu, na Brionima je „hrvatsko vođstvo napravilo plan da etnički očiste Krajinu od znatnog dela njenog srpskog stanovništva“.

U ostvarenju tog plana, srpsko stanovništvo, tokom „Oluje“, podvrgnuto je „raširenom i sistematskom ubijanju, fizičkim i mentalnim povredama i nametanjem životnih uslova smišljenim da dovedu do fizičkog uništenja“.

Pošto je 200.000 Srba neselektivnim granatiranjem gradova u „Oluji“ naterano u beg, usledila je treća faza genocidne operacije – napadi na one koji su morali da ostanu, većinom stare i bolesne.

„Sve srpsko bilo je spaljeno ili uništeno u vrhuncu nasilja koje je bilo bez motiva, ali razarajuće. To nasilje je, na strašan način, reklo sve o nameri u srcu ‘Oluje'“, podvukao je Džordaš, citirajući izveštaje međunarodnih organizacija.

Zastupnik Srbije je ocenio da „nema dileme da su svi ti akti predstavljali jedinstvenu operaciju sa namerom da se krajiški Srbi unište“. „Vođstvo Hrvatske je znalo da će kombinacija zločina neminovno dovesti do fizičkog nestanka Srba iz Hrvatske“, rekao Džordaš.

„Genocid nije kažnjen“

Džordaš je dokazivao i da Hrvatska nije kaznila počinioce genocida, budući da do danas niko nije osuđen za zločine nad Srbima počinjene tokom i posle „Oluje“.

Zastupnik Srbije Vilijam Šabas je, kao dokaz o obimu etničkog čišćenja Srba, naveo da danas u Hrvatskoj, prema popisu, živi jedna trećina srpskog stanovništva od pre dvadeset godina.

Šabas je rekao da bi se hrvatski predsednik Tuđman, da je živeo duže, možda našao pred međunarodnim sudom, optužen za genocid.

Osvrćući se na oslobađajuću presudu koju je žalbeno veće Haškog tribunala izreklo komandantu „Oluje“ Antu Gotovini, Šabas je podsetio da nisu bili osporeni nalazi o raširenim zločinima nad Srbima iz prvostepene presude kojom je Gotovina bio osuđen na 27 godina zatvora.

Šabas je naznačio i da je jedan od dvojice sudija koji su se usprotivili oslobađanju Gotovine, ocenio da ta presuda nema nikakve veze sa pravdom.

Kanadski profesor je podvukao da su Brionski transkripti „dokaz postojanja politike hrvatskog vođstva da iskoreni Srbe iz Krajine, ne samo vojno osoblje nego i civilno stanovništvo“.

„Razgovori sa Briona otkrivaju nameru da srpsko stanovništvo bude ne samo uklonjeno iz Krajine nego i fizički uništeno“, rekao je Šabas.

Brionski sastanak Šabas je uporedio sa konferencijom u Vansiju na kojoj su, u februaru 1992, visoki nacistički oficiri kovali zaveru za uništenje Jevreja, skrivajući tu nameru eufemizmom „konačno rešenje“.

Odgovarajući na tvrdnju Hrvatske da je na Brionima planirana legitimna vojna operacija radi proterivanja srpskih vojnih snaga, a ne civila, zastupnik Srbije je naglasio da „nema dileme da je „Oluja“ planirana na sastanku kriminalaca“ i da su „planirani zločinački akti“.

Obradović: Srbija nije želela ovaj proces

Zaključujući ovonedeljna izlaganja kojom je Srbija odgovorila na tužbu Hrvatske i argumentovala svoju kontratužbu, glavni srpski zastupnik Saša Obradović ponovio je da Srbija nije želela ovaj proces, na kojem je insistirala Hrvatska.

„Jedino iz tog razloga, mi smo odlučili da na tužbu uzvratimo kontratužbom… Mi kažemo – nije bio naš izbor da se nađemo pred sudom, ali ako druga strana insistira, i mi imamo nešto da kažemo u ovom sporu“, kazao je Obradović.

Protivtužba Srbije je, prema Obradovićevoj oceni, „mnogo jača od tužbe Hrvatske“.

„Obim nasilja u operaciji ‘Oluja’, broj žrtava u ograničenom vremenu… i posledice po život napadnute grupe ne mogu se uporediti ni sa jednim od masovnih zločina opisanih u tužbi Hrvatske koja pokriva period od pet godina“.

Zastupnik Srbije je podvukao da se „veličina srpske etničke grupe u Hrvatskoj smanjila enormno od 1991. Da je bilo po predsedniku Tuđmanu, nestala bi skroz. Ništa se ni približno ne može reći za žrtve iz hrvatske tužbe“, zaključio je Obradović.

Proces u haškoj Palati mira biće nastavljen 18. marta, kada će Hrvatska odgovarati na protivtužbu Srbije.

Druga runda razmene argumenata biće, uz pauze, biće održana od 20. marta do 1. aprila.

Hrvatska je tužbu zbog navodnog genocida protiv tadašnje SRJ podnela u julu 1999, a Srbija je kontratužbu sudu dostavila u januaru 2010. godine.

Hag: Završena prva runda rasprave u sporu Srbija-Hrvatska

HAG – U Međunarodnom sudu pravde danas je izlaganjem srpskog pravnog tima završena prva runda usmene rasprave u sporu između Srbije i Hrvatske po uzajamnim tužbama za genocid na području hrvatske od 1991. do 1995. godine.

Predstavnici srpskog pravnog tima predstavili su tokom protekle sedmice protivtužbu Srbije u kojoj su detaljno opisani masovni zločini i genocid nad Srbima koji su izršile zvanične hvatske oružane snage na čelu sa državnim rukovodstvom predvođenim predsednikom Franjom Tuđmanom.

Šef pravnog tima Saša Obradović istakao je da u završnom govoru da Srbija nije želela da se nađe u ovom sporu pred sudom u Hagu već da pitanja iz konflikta rešava drugačijim mehanizmima, ali da je na tome insistirala hrvatska strana.

Bez obzira na to, kako je naglasio, jasno je da je srpska kontratužba za genocid mnogo jača od hrvatske tužbe imajući u vidu količinu nasilja koju su hrvatske oružane snage počinile nad Srbima posebno tokom i posle operacije Oluja.

„Sve to ne može da se uporedi ni sa jednim masovnim zločinom na koji se poziva hvatska strana u svojoj tužbi…”, naveo je Obradović, podsećajući da se broj Srba u Hrvarskoj drastično smanjio od 1991. godine.

„Da je bilo kako je to želeo Tuđman, ne bi ih bilo uopšte”, naveo je šef sprskog pravnog tima.

Prema njegovim rečima, uništavanje etničke grupe nije samo gubitak koji se meri žrtvama, već je i gubitak za celo čovečanstvo.

„Takve tragedije treba izbeći kao što je to predlagao Rafael Lemopkin (na čiju je inicijativu 1946. godine usvojena Konvencija o sprečavanju zločina genocida)”, zaključio je Obradović.

Pre Obradovića u ime srpske tužbe danas je o pravnim aspektima tužbe govorio britanski advokat Vejn Džordaš, dok je kanadski profesor Vilijem Šabas svoje izlagaje posvetio dokazivanju genocidne namere Hrvatske koju potkrepljuju Brionski transkripti.

Glavni dokaz genocidne namere i istrebljenja Srba iz Hrvatske su upravo ti transkripti sa sastanka Tuđana sa vojnim vrhom Hrvatske na kom je planirana operacija Oluja.

Sudu su ranije dostavljeni transkripti sa tog sastanka među kojima je i ključna rečenica Franje Tuđama koja dokazuje želju za uništenjem srpske etničke grupacije u Hrvatskoj „da Srbima treba zadati takav udarac da praktično nestanu”.

Srpska strana je podnela sudu i prezentovala niz dokaza kao i svedočenja da operacija „Oluja” ispunjava sve elemente krivičnog dela genocida, kao i da je Hrvatska prekršila svoje obaveze iz Konvencije o sprečavanju genocida.

Pored Obradovića, Džordaša i Šabasa u Hagu su protekle sedmice u ime Srbije izlagali i profesori Andreas Cimerman, Kristijan Tams iz Nemačke, srpski advokat Novak Lukić i Dušan Ignjatović.

Osim opisanih zločina u periodu od 1991. do 1995. u Hrvatskoj, protivtužba Srbije predočila je istorijski kontekst događaja osvrćući se i na period od 1941-1945. godine, radi lakšeg razumevanja dogadaja koji su usledili od 1991-1995.godine.

U dokumentu koji je podnet Međunarodnom sudu pravde su podaci o zločinima počinjenim u Gospiću, Sisku, Pakračkoj poljani, Karlovcu, Osijeku, Paulinom Dvoru, Medačkom džepu, na Maslenici i tokom operacija „Bljesak” i „Oluja”.

Pored utvrđivanja da li je počinjen genocid u Hrvatskoj od strane jedne ili druge države u sporu, jedno od pitanja koja će sud utvrđivati na zahtev Srbije, je pitanje vremenske nadležnosti za odlučivanje.

Naime, Srbija osporava nadležnost suda za odlučivanje o događajima koji su se desili od 1991. do 27. aprila 1992. godine kada je formirana SRJ, a čiji je pravni sukcesor Srbija.

Kada je 2008. godine sud procenio da je naležan za odlučivanje u tom sporu on nije rešio pitanje vremenske nadležnosti, jer je ocenio da je to vezano za sadržinu spora.

Usmena rasprava, koja je počela 3. marta izlaganjem hrvatskog pravnog tima, biće zaključena 1. aprila, pošto će od 20. marta uslediti druga rudna prezentovanja argumenata sudu oba pravna tima.

Pre toga će 18. marta Hrvatska imati priliku da odgvori na optužbe iz srpske protivtužbe.

Ovo je završnica spora koji je počeo još 1999. godine podnošenjem hrvatske tužbe Međunarodnom sudu pravde protiv Srbije.

Hrvatska, predvođena tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom, je 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred MSP protiv tadašnje SRJ zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine.

Srbija je odgovorila kontratužbom koja se zasniva na istom činjeničnom i pravnom osnovu na kome je podneta hrvatska tužba, odnosno na Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

Kako nijedna od strana u sporu nije podnela odštetni zahtev prema drugoj državi, sud se tim pitanjem neće ni baviti.

Sud će utvrđivati da li su Hrvatska, odnosno Srbija, kao države prekršile Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, odnosno izvršile genocid na teritoriji Hrvatske u periodu koji je obuhvaćen tužbom i kontratužbom od 1991. do 1995. godine.

Tek ukoliko presudom bude utvrđeno da je postojala odgovornost pojedine države za genocid, moglo bi da se pokrene i pitanje naknade štete.

Konačna presuda, na koju ne postoji pravo žalbe, prema očekivanju stručnjaka, mogla bi da bude javno objavljena do kraja ove ili početkom 2015. godine i biće obavezujuća za obe države.

O tužbi i kontratužbi Hrvatske i Srbije odlučivaće ukupno 17 sudija, 15 stalnih sudija i dvoje ad hoc sudija iz Srbije i Hrvatske.

To su profesor pravnog fakultetau Beogradu Milenko Kreća i profesor Pravnog falukteta u Zagrebu u penziji Budislav Lukas.

Raspravom predsedava predsednik MSP-a sudija iz Slovačke Petar Tomka.

Usmenoj raspravi, prethodila je dugogodišnja pisana rasprava koja se odvijala putem podnošenja pisanih podnesaka sudu, kao što su: tužba, odgovor na tužbu, konratužba, odgovor na nju, a sve uz obimnu dokumentaciju na više desetina hiljada stranica.

Izvor: Tanjug