Pad Kurtijeve vlade

Vlada Aljbina Kurtija trajala je svega 51 dan, pre nego što joj je parlament sa 82 glasa ”za” i 32 ”protiv” izglasao nepoverenje. Isa Mustafa razgovarao sa Ričardom Grenelom. Demokratski savez Kosova Ise Mustafe nije oprostio koalicionom partneru Aljbinu Kurtiju smenjivanje ministra unutrašnjih poslova, pa je kabinetu lidera pokreta Samoopredeljenje izglasano nepoverenje posle svega pedesetak dana vlasti.

Ukupno, 82 od 120 poslanika u kosovskom parlamentu podržala su smenu Kurtijeve vlade, dok je 32 bilo protiv. Jedan poslanik bio je uzdržan prilikom glasanja. Na taj način, Kurti je postao najbrže smenjeni premijer Kosova. Posle glasanja, Kurti se žestoko obrušio na lidere Demokratskog saveza Kosova, pre svih Isu Mustafu i Agima Veljiua, tvrdeći da centar njihove politike nije Priština, već sela iz kojih su potekli.

Lider DSK, Isa Mustafa je posle pada vlada u kojoj je njegova stranka bila koalicioni partner, nagovesti spremnost za saradnju sa Alijansom za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja, inicijativom Nisma Fatmira Ljimaja i manjinskim strankama. Analitičari u Prištini veruju da bi tu koaliciju podržala i Demokratska partija Kosova.

Mustafa je rekao da je već razgovarao sa specijalnim izaslanikom SAD Ričardom Grenelom. “Ne mogu da kažem da smo srećni, ali nismo ni razočarani… Mogu da kažem i da smo sve vreme imali probleme u koaliciji”, rekao je Mustafa. Inicijativu za smenu Aljbina Kurtija pokrenuo je njegov ključni koalicioni partner, Demokratski savez Kosova čijeg je ministra unutrašnjih poslova Agima Veljijua, lider Samoopredeljenja smenio zbog nesuglasica oko uvođenja vanrednog stanja u jeku pandemije koronavirusa.

Takođe, Demokratska partija Kosova, najveća opoziciona stranka, oštro se suprotstavila Kurtiju oko niza odluka, pre svega oko izbegavanje da ukine takse na proizvode iz centralne Srbije i BiH, na čemu je posebno insistirala Amerika. Bez obzira na ishod glasanja, Kurti će ostati na čelu tehničke vlade, do formiranja nove većine ili još jednih vanrednih izbora.

Naslovna fotografija – EPA/Malton Dibra

SVE KOSOVSKE „VLADE“

Od proglašenja nezavisnosti 2008. godine Kosovo je imalo četiri vlade i nijedna od njih nije izdržala pun mandat od četiri godine. Ako pogledamo sve kosovke vlade, možemo reči da je od proglašenja nezavisnosti Hašim Tači imao najduži mandat a Kurti najkraći.

Vlada Aljbina Kurtija, lidera pokreta „Samoopredeljenje“ oborena je 25. marta ove godine i trajala je ukupno 50 dana. Biće upamćena kao vlada sa najkraćim mandatom do sada. Zvanični razlog za rušenje Vlada je smene ministra iz redova DSK, Kurtijevog koalicionog partnera zbog zahteva za uvođenje vanrednog stanja na Kosovu zbog pandemije koronavirusa. Nezvanični razlog, je taj jer se suprotstavio Americi u vezi sa njihovim zahtevom za ukidanje taksi Srbiji, koje je uveo njegov prethodnih Ramuš Haradinaj.

Predsednici kosovskih vlada: Tači, Kurti, Haradinaj – Kolaž od arhivskih fotografija RTS-a

Tači tri puta na čelu kosovske vlade

Ramuš Haradinaj je u dva navrata vodio vladu Kosova i oba slučaja je podneo ostavku. Prvi put na čelu kosovske vlade bio je u periodu od 2004. do 2005. godine kada je podneo ostavku zbog optužbe pred Haškim tribunalom za ratne zločine tokom sukoba na Kosovu i Metohiji. Iz Haškog tribunala se vratio 2008. sa oslobađajućom presudom.

Drugi put bio je na čelu kosovske u periodu od 2017. do 2019. i ovaj put je ostavku podneo zbog poziva koji je dobio iz Specijalizovanog suda za zločine počinjene na Kosovu u periodu 1998-2002. godine.

Hardinajevu vladu u prvom mandatu nasledio je 2005. Bajram Kosumi koji je kratko ostao na toj dužnosti, tačnije do 2006. godine kada na mesto novog premijera dolazi Agim Čeku, albanski  ratni vođa i političar.On je vodio vladu Kosova do 2008. godine. Smenjen je na sličan način kao i Kurti, po zahtevu tadašnjeg koalicionog partnera Hašima Tačija, koji posle izbora postaje premijer Kosova.

Vlada Hašima Tačija ostaće upamćena po tome jer je jednostrano proglasila nezavisnost Kosova u 17. februara 2008. godine, mesec dana pošto je postao premijer Kosova. Hašim Tači je faktički tri puta bio premijer, ako računamo period od 1999. do 2000. godine, kao prvi. Nakon toga imao je još dva mandata koja su trajala od 2008. do 2014. godine.

Haradinaj, Redžepi, Kurti, Mustafa…

Vladu koju je vodio, posle proglašenja nezavisnosti Kosova, je faktički sam oborio, da bi mogao da dobije još jedan mandat, zbog započetih pregovora sa Beogradom, koje je kao premijer vlade vodio.

Godine 2014. na Tačijevom mesto posle, vanrednih izbora, vladu preuzima Isa Mustafa koji na toj poziciji ostaje do 2017. godine. Razlog za pad Mustafine vlade bila je neusaglašenost oko demarkacije granice sa Crnom Gorom, što je bio glavni preduslov Brisela za dobijanje viznih olakšica. Na njegovo meto dolazi 2017. Ramuš Haradinaj, da bi dve godine kasnije na vanrednim parlamentarnim izborima pobedio Aljbin Kurti koji u februaru 2020. staje na čelo kosovske vlade koja je upravo oborena.

Pre proglašenja nezavisnosti Kosova, Vladu Kosova je vodio i Bajram Redžepi od 2002. do 2004. godine, a nasledio je od Bujara Bukošija koji je bio vođa terorističke organizacije FARK koja je bila alternativa OVK. Bukoši je bio lojalan Ibrahimu Rugovi predsedniku Kosova.

Izvor: RTS/Sputnjik