Pariski šamari

Već je samo postavljanje zastave takozvane kosovske države u pariskoj crkvi Notr Dam zajedno sa zastavama učesnica Velikog rata 1914–18. bilo jasan nagoveštaj onoga što će se dogoditi 11. novembra prilikom proslave obeležavanja stogodišnjice sklopljenog primirja i sasvim dovoljan razlog za uznemirenost i negodovanje srpskog naroda.

Ako se javno mnenje u Srbiji nekako i pomirilo sa isticanjem zastave nepostojeće države Kosova, ono je bilo preneraženo odlukom organizatora da počasno mesto među najmoćnijim državnicima dodeli Hašimu Tačiju (kao i hrvatskoj predsednici), dok se za Vučića jedva našlo mesto među manje uglednim zvanicama.

Ipak, ma koliko ovakvo ponašanje organizatora prema predsedniku Srbije, pa tako i državi koju predstavlja bilo neprijatno, moglo bi da bude od velike koristi srpskom narodu, odnosno, onim pojedincima koji još nisu shvatili šta je Evropska unija, odnosno, ko u njoj vedri i oblači i sa kojim ciljem. U kojoj nema i neće biti mesta za građane Srbije, bez obzira na to koliko se njen predsednik upinjao da zadobije milost najmoćnijih državnika EU, žalosno se ponižavajući u svakoj prilici kako bi im dokazao svoju privrženost.

I ovaj pariski šamar nije ga preterano uzdrmao, već je građane Srbije „tešio“ rečima: „Znam da svako u Srbiji ima knedlu u grlu, ali da tamo pravim skandal nije bilo mesta, niti ima smisla. Ili ćete da budete deo sveta, ili ćete sami da se isključite!“ (Da li uopšte treba čeznuti za tim „svetom“ koji vas ponižava na svakom koraku, a seti vas se samo kad treba da se žrtvujete za njega?)

Sledećeg dana francuski ambasador u Beogradu, Frederik Mondoloni, izjavio je kako je raspored sedenja bio „velika nespretnost“ zbog koje žali i moli Aleksandra Vučića i srpski narod da prihvate izvinjenje.

Presrećan zbog ovih ambasadorovih reči, Vučić je smesta zaboravio šta je doživeo u Parizu i na svom Tviteru najavio veličanstven doček Makronu kada početkom decembra stigne u posetu Beogradu.

Ne samo zbog svečanosti održane 11. novembra 2018. u Parizu, predsednik Francuske je zaslužio da u Beogradu bude dočekan gromoglasnim zviždanjem i negodovanjem. Pitanje je samo da li će se neko usuditi da organizuje takav protest, a veoma je izvesno da za njega neće ni dobiti dozvolu nadležnih vlasti, pa će tako Srbi po ko zna koji put u svojoj istoriji ponovo biti dobri domaćini i onim gostima koji to ničim ne zaslužuju.

Izvor: Stanje stvari