Počelo suđenje po tužbama za genocid

Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu jutros je u 10 sati počela usmena rasprava u sporu između Hrvatske i Srbije po tužbi i kontratužžbi za genocid. Zasedanje je otvorio predsednik MSP slovački sudija Peter Tomka i dao reč pravnom timu Hrvatske koji predvodi profesorka međunarodnog prava iz Rijeke Vesna Crnić-Grotić.

Hrvatski pravni tim danas izlaže argumente kojima brani tvrdnje iz svoje tužbe za genocid koju je Hrvatska podnela protiv SRJ, sada Srbije, još 1999. godine.

Srpski pravni tim će svoje stavove početi da izlaže nedelju dana kasnije, 10. marta.

Današnjoj raspravi pored članova delegacije oba tima prisustvuje i hrvatski ministar pravosuđa Orsad Miljenić.

Raspravu iz pres sale prati preko video bima više od 50 akreditovanih novinara, iz Srbije, Hrvatske, Rusije , Nemačke, Francuske, Slovenije, Holanadije, a tu su i izveštači CNN-a i drugih svetskih medija.

Rasprava će trajati mesec dana, zaključno sa 1. aprilom.

Za danas je predviđeno tročasovno izlaganje pravnog tima Hrvatske, a narednih dana saslušnaje svedoka čija svedočenja po nalogu MSP-a neće moći da se objave do okončanja usmene rasprave 1. aprila.

Od 10. marta predstavnici srpskog pravnog tima predstaviće svoje najjače argumente u prilog genocida nad Srbima koje je izvršila Hrvatska država.

Deset dana kasnije, 20. marta startovaće druga runda usmene rasprave koja će se okončati 1. aprila.

Raspravu mogu da prate samo akreditovani posmatrači i novinari.

Narednih meseci sudije će doneti presudu kojom će utvrditi da li su Hrvatska odnosno Srbija izvršile krivičcno delo genocida, podstrekavanje na genocid ili pomaganje u genocidu na teritoriji Hrvatske u periodu koji je obuhvaćen tužbom i kontratužbom od 1991. do 1995. godine.

Kako nijedna od strana u sporu nije podnela odštetni zahtev prema drugoj državi, sud se tim pitanjem neće ni baviti.

Tek ukoliko presudom bude utvrđeno da je postojala odgovornost pojedine države za genocid, moglo bi da se pokrene i pitanje naknade štete.

Konačna presuda, na koju ne postoji pravo žalbe, prema očekivanju stručnjaka, mogla bi da bude javno objavljena do kraja ove ili početkom 2015. godine i biće obavezujuća za obe države.

O tužbi i kontratužbi Hrvatske i Srbije odlučivaće ukupno 17 sudija, 15 stalnih sudija i dvoje ad hoc sudija iz Srbije i Hrvatske.

Raspravom će predsedavati predsednik MSP-a sudija iz Slovačke Petar Tomka.

Srpski pravni tim predvodi iskusni pravnik iz Ministarstva spoljnih poslova Saša Obradović, a pravni tim Hrvatske profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Rijeci Vesna Crnić Grotić.

Usmenoj raspravi, prethodila je dugogodišnja rasprava pisanim podnescima, koji će biti javno objavljeni na sjatu suda posle 10 sati, nakon početka usmene rasprave.

Republika Hrvatska 2. jula 1999. godine pokrenula je postupak pred MSP protiv tadašnje SRJ zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine.

Srbija je 4. januara 2010. odgovorila kontratužbom koja se zasniva na istom činjenicnom i pravnom osnovu na kome je podneta hrvatska tužba, odnosno na Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

Osim opisanih zločina nad Srbima u periodu od 1991. do 1995. u Hrvatskoj, kontratužba predočava istorijski kontekst događaja posebno se osvrćući na period od 1941-1945. godine, radi lakšeg razumevanja dogadaja koji su usledili od 1991-1995.godine.

Hrvati: Srbija negira zločine, Sonja Biserko biće veštak za genocid

Zastupnici Hrvatske tvrdili su, na početku glavne rasprave u sporu sa Srbijom po međusobnoj optužbi za genocid, da će dokazati da je njihova tužba zasnovana.

Glavna zastupnica Hrvatske Vesna Crnić-Grotić rekla je da je SRJ, pod vođstvom Slobodana Miloševića organizovala, podstakla i počinila „genocidnu kampanju“ u Hrvatskoj, u nameri da „delimično ili potpuno uništi“ tamošnje nesrpsko stanovništvo.

Miloševića je označila kao kreatora te „kampanje“. Ideja Velike Srbije, kazala je Crnić-Grotić, pokrenuta je 1986, a od 1990. je Milošević, zajedno sa svojim saradnicima, uključujući Vojislava Šešelja i Željka Ražnatovića-Arkana, pokrenuo „genocidnu kampanju“ u Hrvatskoj. Počela je „govorom mržnje protiv Hrvata“ koja je „otvorila vrata genocidnim aktima“.

Kao ilustraciju tih akata, hrvatska delegacija prikazala je sudijama snimak uništenog Vukovara.

Posle pada Miloševića, uprkos pregovorima o „pravičnom rešenju“ sa novim vlastima u Beogradu, „mnogi politički lideri u Srbiji ostali su uporni do današnjih dana u negiranju“ zločina u Hrvatskoj, tvrdila je hrvatska zastupnica, precizirajući da hrvatske vlasti još tragaju za 864 nestale osobe, kao i za mnogim kulturnim dobrima.

„Pokušali smo više puta, ali nove vlade u Srbiji ostale su nevoljne da se suoče sa istinom“, naglasila je Crnić-Grotić.

Navela je primer predsednika Srbije Tomislava Nikolića, koji „odbija“ da prizna da je u Srebrenici u julu 1995. počinjen genocid, „uprkos presudi ovog suda“. Crnić-Grotić je primetila i da se Nikolić nije odrekao svoje povezanosti sa Vojislavom Šešeljem.

Zastupnica Hrvatske tvrdila je i da Srbija „traži utočište“ u činjenici da niko nije bio optužen, ni osuđen za genocid u Hrvatskoj pred Haškim tribunalom. „To ne znači da genocida nije bilo, niti propusta da se on spreči“.

Prihvatajući da je Srbija pokazala spremnost da krivično goni neke od počinilaca zločina u Hrvatskoj, Crnić-Grotić je ukazala na „uznemiravajuće“ nedavno poništavanje prvostepenih presuda počinicima zločina u Lovasu i Vukovaru, pred višim i ustavnim sudom.

To, po Hrvatskoj, „baca dugačku senku na posvećenost Srbije vladavini prava i pravdi“.

Crnić-Grotić potvrdila je da će Hrvatska kao veštaka za političku i istorijsku pozadinu „genocidne kampanje“ vlasti SRJ pred sud izvesti Sonju Biserko, predsednicu Helsinškog odbora u Srbiji, koju je nazvala osobom besprekorne reputacije.

Delegacije Hrvatske nastavlja izlaganje svojih argumenata, istorijskim pregledom raspada bivše Jugoslavije, o kojem govori ko-zastupnica Andrea Metelko-Zgombić.

Hrvatska je 1999. tadašnju SR Jugoslaviju tužila za genocid nad hrvatskim i drugim nesrpskim stanovništvom tokom rata na hrvatskoj teritoriji 1991-95, a Srbija je 2010. uzvratila kontratužbom da su vlasti u Zagrebu, operacijom Oluja u avgustu 1995, počinile genocid nad Srbima koji su živeli u Kninskoj krajini.

Za utorak i sredu, zakazani su iskazi svedoka, na čije je prenošenje sud izveštačima nametnuo zabranu do kraja rasprave, 1. aprila.

Kako saznaje Beta, strane su se dogovorile da iskazi svedoka u spis budu uvedeni u pisanom obliku, a da se u sudnici pojave samo oni koje suprotna strana želi da unakrsno ispita. Hrvatska nije zatražila da ispita nijednog od svedoka Srbije i oni se neće pojaviti pred sudom. S druge strane, srpski zastupnici će, pred sudijama, unakrsno ispititivati šest svedoka Hrvatske.

Izlaganje argumenata u prilog svojoj tužbi, Hrvatska će nastaviti u četvrtak i petak. Od 10. marta, zastupnici Srbije će uzvratiti izlaganjima o hrvatskoj tužbi, ali i kontra-tužbi koju je zvanični Beograd podneo protiv Zagreba. Druga runda razmene argumenata biće, uz pauze, održana od 20. marta do 1. aprila.

Pravni zastupnik Srbije: Nije bilo genocida nad Hrvatima, već nad Srbima u „Oluji“

Glavni pravni zastupnik Srbije Saša Obradović izjavio je u ponedeljak u Hagu da tokom rata na hrvatskoj teritoriji, 1991-95, nije bilo genocida nad Hrvatima, za koji zvanični Zagreb u Međunarodnom sudu pravde optužuje srpske vlasti.

Obradović je kazao da su, suprotno tome, hrvatske vlasti počinile genocid nad srpskim stanovništvom Kninske krajine tokom operacije „Oluja“, avgusta 1995.

Osvrćući se na argumente koje je prvog dana glavne rasprave u haškoj Palati mira iznela hrvatska strana, Obradović je rekao:

„Slušali smo o srpskom nacionalizmu, o JNA. O genocidu, u narednim danima, ne verujem ni da ćemo čuti, jer ga u Hrvatskoj, prema hrvatskom narodu nije ni bilo. Ako je bilo genocida u Hrvatskoj, bio je izvršen prema Srbima tokom operacije Oluja. To su naši glavni argumenti koje ćemo izneti tokom ove rasprave“.

Proces pred najvišim sudom UN – koji „Srbija nije želela“ uprkos „velikom broju žrtava srpskog naroda u poslednjem ratu“ – Obradović je nazvao „istorijskom ironijom“.

„Srpski narod u NDH bio je taj koji je doživeo genocid, poznat svima tokom Drugog svetskog rata, u Jasenovcu, Jadovnu, Jastrebarskom… Da bi u vreme NATO bombardovanja, u vreme kada je Srbija dosegla svoj najslabiji položaj u istoriji, od strane pokojnog predsednika Hrvatske Franje Tuđmana bila podneta tužba da je srpski narod devedesetih godina izvršio genocid tokom oružanog sukoba u Republici Hrvatskoj. To je podneto od predsednika Hrvatske, koji je bio vođa separatizma, koji je uništio bivšu Jugoslaviju“, rekao je zastupnik Srbije.

Delegacija Srbije dokumentovaće pred sudom, rekao je Obradović, da je Tuđman „izjavio da Srbi iz Hrvatske treba da nestanu“. „I nestali su. Danas ih ima jedna trećina od onog broja koji je postojala u Hrvatskoj 1991. godine i četiri puta ih je manje nego što ih je bilo 1931. godine. O tome danas ništa nismo čuli“, podvukao je Obradović.

Izlaganja predstavnika Hrvatske on je nazvao „recitalom onoga što smo čuli onoga što smo slušali još od 2000. godine u podnescima. Nismo čuli nešto novo i nismo iznenađeni“.

Kako je kazao, srpski tim je svestan svoje istorijske odgovornosti i neće se baviti političkim pitanjima, već će sudu predstaviti „dobre dokaze i jake argumente“.

Izvor: Tanjug, Beta