Поделе у ЕУ по питању Русије

БРИСЕЛ – Шефови дипломатија чланица ЕУ окупили су се ванредно у Бриселу да би формулисали заједнички одговор на украјинску кризу, али је још пре састанка постало јасно да унутар Уније постоје дубоке поделе кад је реч о приступу Русији. Различита реторика постоји и на релацији ЕУ-САД, као и међу члановима групе Г-7. Шпанија и Италија наклоњеније Русији, Немачка за дијалог, САД за санкције и економску излоацију.

Док једни сматрају да Русију треба не само упозорити да одмах обустави војне операције на Криму него јој запретити санкцијама, други су мишљења да решење треба тражити у обнови дијалога са Москвом.

Те разлике су најуочљивије у изјавама министара спољних послова Немачке и Шведске. Немачки шеф дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер рекао је уочи састанка да кризна дипломатија није слабост и да је у овом тренутку најважније избећи ескалацију сукоба. Он се заложио да на Крим буду послати међународни посматрачи под окриљем ОЕБС-а, како би утврдили стање на терену.

Са друге стране, његов шведски колега Карл Билт изјавио је да без повлачења војске са Крима и одустајања од претњи окупацијом целе Украјине нема политичког решења. Билт се заложио да ЕУ заузме веома оштар став према Москви. Судећи према изјавама министара, уз Немачку стоје Холандија, Белгија и Велика Британија, док су уз Шведску Пољска и балтичке државе.

Такође, министарка спољних послова Италије Федерика Модерини изјавила је да Г-7 не намерава да бојкотује самит Г-8 у Сочију, већ само да неће учествовати у припреми самита. Овим је изнела супротан став у односу на америчке сенаторе који се залажу за потпун прекид сарадње са Русијом у формату Г-8.

Министар спољних послова Шпаније изјавио је да би економске санкције према Русији биле неоправдане и штетне, а да би највише штете имала управо Украјина. С друге стране, Амерички Конгрес већ разматра увођење санкција Русији, пре свега кроз замрзвање имовине руских компанија и забрану пословања на територији САД.