Podele u EU po pitanju Rusije

BRISEL – Šefovi diplomatija članica EU okupili su se vanredno u Briselu da bi formulisali zajednički odgovor na ukrajinsku krizu, ali je još pre sastanka postalo jasno da unutar Unije postoje duboke podele kad je reč o pristupu Rusiji. Različita retorika postoji i na relaciji EU-SAD, kao i među članovima grupe G-7. Španija i Italija naklonjenije Rusiji, Nemačka za dijalog, SAD za sankcije i ekonomsku izloaciju.

Dok jedni smatraju da Rusiju treba ne samo upozoriti da odmah obustavi vojne operacije na Krimu nego joj zapretiti sankcijama, drugi su mišljenja da rešenje treba tražiti u obnovi dijaloga sa Moskvom.

Te razlike su najuočljivije u izjavama ministara spoljnih poslova Nemačke i Švedske. Nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer rekao je uoči sastanka da krizna diplomatija nije slabost i da je u ovom trenutku najvažnije izbeći eskalaciju sukoba. On se založio da na Krim budu poslati međunarodni posmatrači pod okriljem OEBS-a, kako bi utvrdili stanje na terenu.

Sa druge strane, njegov švedski kolega Karl Bilt izjavio je da bez povlačenja vojske sa Krima i odustajanja od pretnji okupacijom cele Ukrajine nema političkog rešenja. Bilt se založio da EU zauzme veoma oštar stav prema Moskvi. Sudeći prema izjavama ministara, uz Nemačku stoje Holandija, Belgija i Velika Britanija, dok su uz Švedsku Poljska i baltičke države.

Takođe, ministarka spoljnih poslova Italije Federika Moderini izjavila je da G-7 ne namerava da bojkotuje samit G-8 u Sočiju, već samo da neće učestvovati u pripremi samita. Ovim je iznela suprotan stav u odnosu na američke senatore koji se zalažu za potpun prekid saradnje sa Rusijom u formatu G-8.

Ministar spoljnih poslova Španije izjavio je da bi ekonomske sankcije prema Rusiji bile neopravdane i štetne, a da bi najviše štete imala upravo Ukrajina. S druge strane, Američki Kongres već razmatra uvođenje sankcija Rusiji, pre svega kroz zamrzvanje imovine ruskih kompanija i zabranu poslovanja na teritoriji SAD.