Марко Чадеж …. Ко је тај? Питате се, па то је наметнути председник Привредне коморе Србије, остатак неких минулих времена, тојест директни експонент притисака из Берлина.

Надамо се да ће га се напредњаци ускоро решити (и Меркеловој време истекло, нема због чега да се плаше, није Швабо јак као што је био, ево стиже рецесија), јер стварно имају бар двадесетак много бољих кандидата од њега за ту функцију, а ту је изабран, пре свега хрватско-немачким лобирањем. Треба му понудити могућност да сам да оставку након избора, а да је памети и пре избора. Он њега исту вајду има и власт и држава као од Лазара Крстића (или сте га сви већ заборавили)…

У биографији стоји како је звање менаџера комуникација стекао на франкфуртској „Академији за маркетинг и комуникације“ и то у својој 24. години живота, односно 2001. године. Поменута „академија“, међутим, не постоји у Франкфурту, већ у градићу Bad Vilbel у коме је у то време била и редакција листа „Вести“ у коме је Марков отац Зоран Чадеж био главни и одговорни уредник. Званичан назив поменуте „школе“ је Akademie für Marketing-Kommunikation e.V, а њена адреса је Huizener Strasse 60 у 61118 Bad Vilbel. Скраћеница „e.V.“ на крају званичног назива значи „eingentragener Verein“, односно да се код ове „академије“ ради о обичном „удружењу грађана“, а не о некој високошколској установи. Из самог наставног програма овог удружења, као и из шеме објављене на сајту види се да оно служи образовању средњошколаца. После завршетка средње школе, ученици могу да се упишу на „академију“, односно на један од њена три курса, од којих онај који је завршио Чадеж траје две године. По успешном завршетку ученик може да се упише искључиво на вишу школу „Steinbeis“ у Берлину, на којој може затим и да дипломира. „Академија“ у Bad Vilbel је, значи, нека врста припреме за вишу школу, при чему је индикативно да само једна од њих у целој Немачкој признаје сертификат ове „академије“. Марко Чадеж је у априлу 2014. са места портпарола немачке амбасаде у Београду изненада постављен за председника представништава ПКС-а у Франкфурту и Бечу, како би се створио привид како има искуства у привреди. При томе, представништво ПКС-а у Франкфурту је обичан биро са три запослена. Нико од блиских сарадника Чадежа не зна како је уопште успео да врши поменуту функцију, пошто је скоро без прекида био у Београду. Наиме, кажу да је српска полиција ухапсила Чадежа пре више од три године са неколико грама кокаина. Саслушан у својству осумњиченог, Чадеж је био неопрезан па је изјавио да је толика количина која је код њега нађена, намењена за личну употребу, као и за његово друштво. Након што му је одређено задржавање, Чадеж се позвао да ради у Немачкој амбасади и тражио је да се о хапшењу обавести тадашњи амбасадор Волфрам Мас. Мас је одмах тражио пријем код тадашњег министра унутрашњих послова Ивице Дачића и тражио да Марка одмах пусте из притвора. Дачић је наредио полицији да Чадежа пусте на слободу.

Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије, Фото: ППС, извор КОССев

Чадеж је словио и као кандидат „East West Bridge“, продужене руке Трилатералне комисије у Београду. East West Bridge је у Србији присутан од 2009. године у чијем је председништву: Јован Ковачић, Дејан Новаковић и Марко Вољц. Председник Управног одбора EWB-а био је Александар Николић. Уз Чадежа на тој чувеној Скупштини ПКС-а су изабрани и нови потпредседници: Никола Петровић, директор „Електромреже Србије“, Владан Атанасијевић, директор компаније „Aseko“ и председник УО „NALED“ (чланица УО до скоро је била Ана Брнабић, док је Борислав Миљеновић, био истовремено и председник Надзорног одбора „NALED“), Немања Жугић, директор „Дојче банк“ у Београду, Зоран Матијевић, Зоран Вујовић, директор „TMF2005″ и Миливоје Милетић, председник ПК Београда. На „East West Bridge“ стоји улепшанија биографија Марка Чадежа. Школовао се, веле, у Немачкој и дипломирао на „Академији за маркетиншке комуникације“. Студирао и на „Међународном институту за журналистику“ у Софији, „Академији Deutsche Welle“ и „Центру за телевизијску обуку у Софији“ (иначе то му је најбоља школица коју је похађао, кажу да су га волеле бугарске професорке, али ајд нећемо о томе), Мрежи за професионализацију медија југоисточне Европе (SEENPM) и Данској школи за журналистику. Можда јесте студирао, али није виђена диплома. Као он је „овлашћени инструктор за мултимедијално новинарство“, пише на сајту EWB-а, ма шта то значило. Касније је тек Марко био новинар у „Вестима“, где му је отац био уредник, а затим је прешао у деск WDR-а у Келну.

Био је члан Форума за медијску иницијативу (FOMIN) у Београду и од 1999-2000. године координатор у кампањи за мобилизацију гласача „Нас је више“, коју су водили FOMIN и опозициони покрет ОТПОР у циљу свргавања суверене власти Председника Слободана Милошевића (кажу да је Чадеж и даље поносан што је био отпораш).

Био је и предавач Фондације Конрад Аденауер у Црној Гори; координатор радионица истраживачког новинарства у Београду, које су организовали SEENPM, FOMIN и FRESTA Министарства спољних послова Данске, координатор за радионице посвећене судском извештавању у Београду, које су организовали FOMIN и Heinrich Boell, координатор програма и саветник за политичка питања и комуникације при Фондацији Конрад Аденауер у Београду, водитељ тв-програма о бизнису „ПУТ“ који се емитовао на РТС, инструктор за односе с медијима Г17 Плус (финансирала Фондација Конрад Аденауер), главни уредник магазина „Политикас“ Фондације Конрад Аденауер у Београду. За одељење за штампу Амбасаде Немачке у Београду почео је да ради 2003. године и 2005. постављен је за портпарола амбасаде.

По националности је Хрват, чије држављанство и поседује, попут наше премијерке Брнабић. Био је сарадник и амбасадора Немачке Андреаса Цобела.

Отпораш класични, близак Динкићу. Дакле, петооктобарац. СНС ће бити богатији, ако га се реши.

Дакле, да ли је ово кадар, који ће бринути о српској привреди ваљано, ако је све ово тако? Мислим да човек нема ни знања ни умења да остане на функцији, тако да му је боље да сам се повуче, док још нешто није забрљао. Најбоље да оде у Келн међу своје.


Извор: Фејсбук профил аутора

Оставите коментар

Оставите коментар на Понешто о Марку Чадежу председнику Привредне коморе Србије

* Обавезна поља