Зашто Лазар и Милош нису Мурату понудили поделу Косова?

Један од првих и најлепших описа Kосовског завета доноси Дубровчанин Лудовик Цријевић Туберон, историчар из 15. века.

Чак је и он, као католички свештеник остао задивљен пред чашћу и храброшћу Лазарових јунака и дивио им се иако су по вери били мрски му шизматици. Шта би Туберон рекао данас да види Вучићеве јунаке? Марка Ђурића и Српску листу?

У рано лето 1389. године Србији се приближавала највећа сила коју је свет до тада видео. Страшно Османско царство за које је цела Европа веровала да је непобедиво.

И како су цар Лазар и Милош Обилић реаговали? Нису се потурчили, нису се поклонили, нити Мурату понудили поделу Kосова, него су Мурата поделили на пола, од учкура до белог грла.

Из перспективе данашњег себичног и кукавичког човека запада Kосовски завет се чини апсурдан, али из перспективе Kосовског завета апсурдно је западњачко друштво.

Друштво изграђено на хедонизму, егоизму, конзумеризму, бесмоучном стицању материјалног… паре, дрога, алкохол, шопинг, јефтина забава и секс су вредности са којима Запад покушава попунити своју празнину.

Али та празнина је духовна и не пуни се дупетом Kим Kардашијан. Не пуни се кокаином. То су само анестетици и седативи који обузму мозак да заборави колико му је живот јадан и празан.

Имао је и цар Лазар десет таквих гузара као Kим. Није био неки испосник који се згрчио од скрушености, али је знао приоритете. Духовно, па материјално. Љубав и знање, па забава. Изнад свега жена, породица, народ и земља. Било је и тада напијања и секса, али им нису били смисао живота, него периоди одушка пред нове животне битке.

Најбоље ствари у животу не могу се описати речима. Не могу се изразити у доларима.

Зашто цар Лазар није пристао на поделу Kосова са Турцима и рекао да је мир најважнији? Kакав мир? За кога? За нова партијска запошљавања? За ударања по носу на сплавовима?

Горан Шарић и Александар Вучић – Фото: Ју-тјуб

За посебно одељење у вртићима у којем ће бити трансродна деца? За још Задруга и Парова? За дечка Александре Бурсаћ који шаље поруке Анђели Вештици? За дебилну опзицију жељну власти која би у свему била још гора и сервилнија од ових садашњих?

Овој и оваквој Србији не треба мир него рат! Рат са свим манама и слабостима српског друштва које је сваким даном све болесније од болести која долази са Запада. Индијанци су то звали ветико – вирус зла.

Ако неко хоће узети моју душу, ја не могу жртвовати душу да ме пусти на миру. Kосово је душа Србије. О каквом миру прича онај који је продао и предао своју душу? Не живи човек само од круха каже Исус. Ни од Задруга и Парова.

Срби су Албанцима понудили највише што је икад ико понудио отимачу његове земље. И то не неке неважне као Фокланди него најсветије. Више од аутономије, мање од независности.

У свим општинама где Албанци чине већину имали би потпуну власт без да се за ишта пита Београд. Од тога не може више.

Никада ни један српски државник није преживео своје грешке у вези Kосова, па неће ни Вучић. Његова владавина процењује се само по једном: да ли ће издати Kосово? И само по томе ће га памтити, а не по томе колико је „Линди“ отворио по Србији.

Kосово није логика, није рацио. Kосово је метафизика. Баш у њему има нешто што натера сваког Србина да на крају поступи исто као цар Лазар и његови свети ратници.

Без Kосова Србин се не разликује од дебелог Немца у белим чарапама које носи на натикаче, ни од кретеноидног Американца који ждере у Мек Доналдсу.

Бог није створио Србе да их злочинац Клинтон тапше по рамену. Бог је створио Србе јер Американци требају хероје. Вредности Kосовског завета могу спасити посрнули Запад.

Наши преци су више од свега волели мир. Винча више од 2000 година није ратовала. Пут наших предака био је пут ненасиља.

Пут мира. Исус каже: “Благословљени миротворци, они ће се синовима Божјим звати.” Али, цар Лазар и сви наши преци су знали: ако је цена мира издаја, онда нам такав мир не треба!

Извор: Правда