Ponešto o Marku Čadežu predsedniku Privredne komore Srbije

Marko Čadež …. Ko je taj? Pitate se, pa to je nametnuti predsednik Privredne komore Srbije, ostatak nekih minulih vremena, tojest direktni eksponent pritisaka iz Berlina.

Nadamo se da će ga se naprednjaci uskoro rešiti (i Merkelovoj vreme isteklo, nema zbog čega da se plaše, nije Švabo jak kao što je bio, evo stiže recesija), jer stvarno imaju bar dvadesetak mnogo boljih kandidata od njega za tu funkciju, a tu je izabran, pre svega hrvatsko-nemačkim lobiranjem. Treba mu ponuditi mogućnost da sam da ostavku nakon izbora, a da je pameti i pre izbora. On njega istu vajdu ima i vlast i država kao od Lazara Krstića (ili ste ga svi već zaboravili)…

U biografiji stoji kako je zvanje menadžera komunikacija stekao na frankfurtskoj „Akademiji za marketing i komunikacije“ i to u svojoj 24. godini života, odnosno 2001. godine. Pomenuta „akademija“, međutim, ne postoji u Frankfurtu, već u gradiću Bad Vilbel u kome je u to vreme bila i redakcija lista „Vesti“ u kome je Markov otac Zoran Čadež bio glavni i odgovorni urednik. Zvaničan naziv pomenute „škole“ je Akademie für Marketing-Kommunikation e.V, a njena adresa je Huizener Strasse 60 u 61118 Bad Vilbel. Skraćenica „e.V.“ na kraju zvaničnog naziva znači „eingentragener Verein“, odnosno da se kod ove „akademije“ radi o običnom „udruženju građana“, a ne o nekoj visokoškolskoj ustanovi. Iz samog nastavnog programa ovog udruženja, kao i iz šeme objavljene na sajtu vidi se da ono služi obrazovanju srednjoškolaca. Posle završetka srednje škole, učenici mogu da se upišu na „akademiju“, odnosno na jedan od njena tri kursa, od kojih onaj koji je završio Čadež traje dve godine. Po uspešnom završetku učenik može da se upiše isključivo na višu školu „Steinbeis“ u Berlinu, na kojoj može zatim i da diplomira. „Akademija“ u Bad Vilbel je, znači, neka vrsta pripreme za višu školu, pri čemu je indikativno da samo jedna od njih u celoj Nemačkoj priznaje sertifikat ove „akademije“. Marko Čadež je u aprilu 2014. sa mesta portparola nemačke ambasade u Beogradu iznenada postavljen za predsednika predstavništava PKS-a u Frankfurtu i Beču, kako bi se stvorio privid kako ima iskustva u privredi. Pri tome, predstavništvo PKS-a u Frankfurtu je običan biro sa tri zaposlena. Niko od bliskih saradnika Čadeža ne zna kako je uopšte uspeo da vrši pomenutu funkciju, pošto je skoro bez prekida bio u Beogradu. Naime, kažu da je srpska policija uhapsila Čadeža pre više od tri godine sa nekoliko grama kokaina. Saslušan u svojstvu osumnjičenog, Čadež je bio neoprezan pa je izjavio da je tolika količina koja je kod njega nađena, namenjena za ličnu upotrebu, kao i za njegovo društvo. Nakon što mu je određeno zadržavanje, Čadež se pozvao da radi u Nemačkoj ambasadi i tražio je da se o hapšenju obavesti tadašnji ambasador Volfram Mas. Mas je odmah tražio prijem kod tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića i tražio da Marka odmah puste iz pritvora. Dačić je naredio policiji da Čadeža puste na slobodu.

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, Foto: PPS, izvor KOSSev

Čadež je slovio i kao kandidat „East West Bridge“, produžene ruke Trilateralne komisije u Beogradu. East West Bridge je u Srbiji prisutan od 2009. godine u čijem je predsedništvu: Jovan Kovačić, Dejan Novaković i Marko Voljc. Predsednik Upravnog odbora EWB-a bio je Aleksandar Nikolić. Uz Čadeža na toj čuvenoj Skupštini PKS-a su izabrani i novi potpredsednici: Nikola Petrović, direktor „Elektromreže Srbije“, Vladan Atanasijević, direktor kompanije „Aseko“ i predsednik UO „NALED“ (članica UO do skoro je bila Ana Brnabić, dok je Borislav Miljenović, bio istovremeno i predsednik Nadzornog odbora „NALED“), Nemanja Žugić, direktor „Dojče bank“ u Beogradu, Zoran Matijević, Zoran Vujović, direktor „TMF2005″ i Milivoje Miletić, predsednik PK Beograda. Na „East West Bridge“ stoji ulepšanija biografija Marka Čadeža. Školovao se, vele, u Nemačkoj i diplomirao na „Akademiji za marketinške komunikacije“. Studirao i na „Međunarodnom institutu za žurnalistiku“ u Sofiji, „Akademiji Deutsche Welle“ i „Centru za televizijsku obuku u Sofiji“ (inače to mu je najbolja školica koju je pohađao, kažu da su ga volele bugarske profesorke, ali ajd nećemo o tome), Mreži za profesionalizaciju medija jugoistočne Evrope (SEENPM) i Danskoj školi za žurnalistiku. Možda jeste studirao, ali nije viđena diploma. Kao on je „ovlašćeni instruktor za multimedijalno novinarstvo“, piše na sajtu EWB-a, ma šta to značilo. Kasnije je tek Marko bio novinar u „Vestima“, gde mu je otac bio urednik, a zatim je prešao u desk WDR-a u Kelnu.

Bio je član Foruma za medijsku inicijativu (FOMIN) u Beogradu i od 1999-2000. godine koordinator u kampanji za mobilizaciju glasača „Nas je više“, koju su vodili FOMIN i opozicioni pokret OTPOR u cilju svrgavanja suverene vlasti Predsednika Slobodana Miloševića (kažu da je Čadež i dalje ponosan što je bio otporaš).

Bio je i predavač Fondacije Konrad Adenauer u Crnoj Gori; koordinator radionica istraživačkog novinarstva u Beogradu, koje su organizovali SEENPM, FOMIN i FRESTA Ministarstva spoljnih poslova Danske, koordinator za radionice posvećene sudskom izveštavanju u Beogradu, koje su organizovali FOMIN i Heinrich Boell, koordinator programa i savetnik za politička pitanja i komunikacije pri Fondaciji Konrad Adenauer u Beogradu, voditelj tv-programa o biznisu „PUT“ koji se emitovao na RTS, instruktor za odnose s medijima G17 Plus (finansirala Fondacija Konrad Adenauer), glavni urednik magazina „Politikas“ Fondacije Konrad Adenauer u Beogradu. Za odeljenje za štampu Ambasade Nemačke u Beogradu počeo je da radi 2003. godine i 2005. postavljen je za portparola ambasade.

Po nacionalnosti je Hrvat, čije državljanstvo i poseduje, poput naše premijerke Brnabić. Bio je saradnik i ambasadora Nemačke Andreasa Cobela.

Otporaš klasični, blizak Dinkiću. Dakle, petooktobarac. SNS će biti bogatiji, ako ga se reši.

Dakle, da li je ovo kadar, koji će brinuti o srpskoj privredi valjano, ako je sve ovo tako? Mislim da čovek nema ni znanja ni umenja da ostane na funkciji, tako da mu je bolje da sam se povuče, dok još nešto nije zabrljao. Najbolje da ode u Keln među svoje.