Masovne grobnice sa leševima bez organa u Ukrajini

22.30 – NJUJORK – Lideri sedam svetskih najrazvijenijih zemlja sveta upozorili su danas Rusiju na nove sankcije, ukoliko se ne zaustave svi oružani sukobi i ispuni obećanje da će „ostati po strani“ od Ukrajine, kako se približava zima.

U zajedničkom saopštenju, lideri G7 navode da se Moskva obaveštava da zaokret u smanjenju sankcija Evropske unije, SAD i Kanade može biti povučene kada svi uslovi primirja, dogovoreni sa Kijevom, stupe na snagu, prenela je agencija AfP.

Mada pozdravljaju dogovoreni prekid vatre 5. septembra i potonji plan u devet tačaka u beloruskoj prestonici Minsk, lideri G7 upozoravaju Moskvu da ukoliko plan ne bude sprovoden u potpunosti, mogu uslediti nove sankcije.

Rusija mora da povuče svoje vojnike i vojnu opremu, obezbediti granicu i osigura da svi taoci koje drže proruske snage na istoku Ukrajine, budu pušteni, navodi se u saopštenju.

Lideri G7 su se obavezali i da će pomoći Ukrajini koja se suočava sa nastupajućom zimu, u obnovi urušene ekonomije u saradnji sa finansijskim institucijama, navodi AfP.

22.20 – Šef komiteta Državne dume RF za odnose sa ZND Leonid Slucki smatra da izjave ukrajinskog predsednika, koje su se čule danas, ne treba shvatati kao samostalnu poziciju, već kao translaciju mišljenja zapadnih rukovodilaca.

21.10 – Moskva ne isključuje mogućnost zabrane ulaska u Rusiju evropskim političarima. To bi bio odgovor na antiruske sankcije Brisela, izjavio ja za RIA Novosti direktor departamenta za evropsku saradnju MSP RF Ivan Soltanovski.

„Mi ne isključujemo ni jednu vrstu uzvratnih mera. EU ne može da računa na to da ćemo mi pružiti i drugi obraz“, rekao je on.

Soltanovski je, takođe, izjavio da je samit EU-RF moguć samo posle ukidanja antiruskih sankcija. „Prvo se moraju ukinuti sankcije – diskriminacione, nepravedne i ni na čemu zasnovane“, istakao je diplomata.

19:20 – Ukrajina: 900.000 raseljenih lica

Broj raseljenih lica u Ukrajini bi mogao biti i 900.000 ljudi, saopštio je specijalni predstavnik UN za ljudska prava Čaloka Bejani, posle desetodnevne posete zemlji.

Prema njegovim rečima, taj pokazatelj prelazi 300.000 ljudi,a nezvanično je veći i do 3 puta.

On je pozvao Kijev da ulaže više napora za zaštitu raseljenih lica i istakao da je zbog toga potrebno uraditi njihovu preciznu registraciju i procenu potreba, posebno u vezi sa nadolazećim zimskim periodom.

19:10 – Jacenjuk: Slabe šanse Kijeva za Krim dok je Putin na čelu Rusije

NJUJORK – Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk izjavio je u sredu u Njujorku da su šanse Kijeva da ostvari kontrolu nad Krimom male dok je Vladimir Putin predsednik Rusije, poručujući i šefu ruske države da „nikada neće dobiti bitku protiv ujedinjenog ukrajinskog naroda“, prenele su ukrajinske i ruske agencije.

„Dok je Putin na vlasti, to će biti teško uraditi, ali to neće biti večno“, rekao je Jacenjuk u njujorškom Savetu za međunarodne odnose, izražavajući uverenje da će Ukrajina „obnoviti kontrolu nad istokom Ukrajine i Krimom“, prenela je agencija UNN.

Jacenjukovo istupanje za govornicom GS UN kritikovao je stalni predstavnik Rusije pri UN Vitalij Čurkin, nazivajući ga „melodramatičnim obraćanjem“ Putinu, navodi ruska agencija.

„Jacenjuk je verovatno zaboravio da je predsednik Ukrajine Petro Porošenko, koji u poslednje vreme održava intenzivan dijalog sa predsednikom Putinom. Dijalog koji omogućuje sprovođenje nedavnih dogovora iz Minska, koji će, kako se nadamo, otvoriti put rešavanju duge krize u Ukrajini“, rekao je Čurkin.

19:00 – U Ukrajini postoje najmanje tri masovne grobnice, mrtvima nedostaju unutrašnji organi. 

Posmatrači OEBS saopštili da su pronađene tri grobnice, dok je ruska televizija javila o „još tri“ i ukupno „desetinama“ masovnih grobnica u kojima su tela kojima nedostaju unutrašnji organi.

Uznemirujuće informacije o postojanju tajnih grobnica u regionu Donbasa u Ukrajini sve su kontroverznije, budući da su posmatrači OEBS saopštili da su pronađene tri grobnice, dok je ruska televizija javila o „još tri“ i ukupno „desetinama“ masovnih grobnica u kojima su tela kojima nedostaju unutrašnji organi.

Pronađeni su ostaci devet osoba, ali pojedini ruski mediji izvestili su o „stotinama“ tela, a istovremeno proruske snage i ukrajinska vojska razmenjuju optužbe okrivljujući jedni druge za zločine.

Lider samoproglašene Donjecke republike Aleksandar Zaharčenko uznemirio je javnost informacijom da u pronađenim telima nedostaju pojedini unutrašnji organi, za koje nije sigurno da li su izvađeni ubijenima ili još živim ljudima, a predstavnici lokalne vlasti ubrzo su demantovali istinitost ove tvrdnje.

Zaharčenko je naveo da su u tri sela, iz kojih se povukla ukrajinska vojska, pronađene tri masovne grobnice sa više od 40 pokopanih tela civila i više leševa ukrajinskih vojnika.

Državni televizijski kanal „Rusija“ izvestio je o „nekoliko desetina grobnica streljanih“ u nekoliko naselja, a prema rečima reportera „žrtava bi moglo da bude na stotine“.

OEBS je potvrdio postojanje tri grobnice i ukupno devet tela, a nakon prvih informacija da je reč o telima muškaraca, počeli su da pristižu i izveštaji o pronađenim leševima žena, a prema tvrdnjama proruskih separatista i trudnicama.

Proruske snage su za zločine odmah optužile ukrajinsku vojsku koja je držala položaje na mestu pronađenih grobnica, a Kijev je odlučno odbacio optužbe kao „neistinite i usmerene na diskreditovanje ukrajinskih trupa“.

Ruski Istražni komitet saopštio je da će detaljno istražiti sve slučajeve, dok je Državna duma najavila da će od Saveta Evrope i OEBS zahtevati međunarodnu istragu masovnih grobnica u Ukrajini.

18:35 – DNR smatra neprimenljiv ukaz Porošenka o zatvaranju granica sa Rusijom

Vlasti DNR i LNR smatraju da je ukaz predsednika Ukrajine Petra Porošenka o demarkaciji granica sa RF, tendenciozan i neprimenljiv, jer pravni akti Ukrajine nemaju pravnu snagu na teritoriji Novorusije.

To je saopšteno u štabu samoproglašenih republika.

Porošenko je ranije potpisao ukaz o hitnim merama za zaštitu zemlje i jačanje njene odbrambene sposobnosti. U skladu sa dokumentom, planirano je da se privremeno zatvore svi granični prelazi sa RF.

18:20 – Turčinov potpisao zakon o lustraciji

Predsednik Vrhovne rade Ukrajine Aleksandar Turčinov je potpisao zakon o lustraciji organa državne vlasti i sada će ga predati na potpis predsedniku Petru Porošenku.

Parlament Ukrajine je 17. septembra usvojio dokument u drugom čitanju.

Prema rečima premijera Arsenija Jacenjuka, zakon će se odnositi na oko milion ljudi. Među njima su činovnici, državni službenici, saradnici pravosudnih organa, i celokupna vlada.

17:25 – Ukrajina dnevno uvodi do 40 jedinica oklopnih tehnike

Ukrajinske vojne fabrike i odeljenja za remont oružanih snaga Nacionalne garde sada svakodnevno uvode u eksploataciju do 40 jedinica oklopne tehnike, izjavio je predsednik Ukrajine Petar Porošenko u toku velike pres-konferencije u Kijevu.

Osim toga, Porošenko je rekao da se Ukrajina dogovorila sa nekoliko država o nabavci letećih aparata za potrebe oružanih snaga i Nacionalne garde. Da li se radi o jurišnim ili izviđačkim bespilotnim letelicama, predsednik nije saopštio.

Ukrajinski lider je istovremeno rekao da smatra da nije potrebno uvođenje ratnog stanja u zemlji.

16:05 – Rusija postavila 24 pitanja o istrazi pada Boinga kod Donjecka

Rosavijacija je poslala 24 pitanja Međunarodnoj istražnoj komisiji povodom nesreće malezijskog Boinga. U Rosavijaciji su rekli da su to predlozi u delu analize vazdušne i radarske situacije, pripreme leta aviona, istrage crnih kutija.

Zamenik direktora Rosavijacije Oleg Storčevoj je predstavnik Rusije u istrazi okolnosti i uzroka avionske nesreće.

Avion, koji je saobraćao na liniji Amsterdam-Kuala Lumpur, je pao 17. jula u Donjeckoj oblasti. Svih 298 ljudi, koji su se nalazili u avioni, su poginuli.

15:30 – Porošenko priznao da mu Putin nije pretio

Predsednik Ukrajine Petar Porošenko je u toku pres-konferencije u Kijevu izjavio da se „nikad ničeg nije bojao“.

U utorak se u medijima pojavila informacija da je ruski predsednik Vladimir Putin, navodno, napisao ukrajinskom kolegi pismo u kom ga je podsetio o planovima Moskve da ograniči pristup ukrajinskih proizvoda na rusko tržište, ako Kijev počne da primenjuje sporazum o asocijaciji slobodnoj trgovini sa EU.

Porošenko je rekao novinarima da nije dobio nikakvo pismo od Putina i da se ne plaši sankcija Moskve.

14:50 – Savet Federacije RF: Obećanja Porošenka o članstvu u EU su utopija

Izjave predsednika Ukrajine Petra Porošenka da će njegov paket reformi „Strategija 2020“ spremiti zemlju da aplicira za članstvo u Evropskoj uniji 2020. godine su utopija, smatra prvi potpredsednik komiteta Saveta Federacije RF, šef komisije za monitoring situacije u Ukrajini Vladimir Džabarov.

„Ukrajinska privreda je u padu, energetski problemi je guše, a dugovi Ukrajine su ogromni. Nije jasno šta će tamo biti za godinu dana“, rekao je Džabarov za RIA Novosti. On je istakao da su na desetine milijardi evra potrebne samo za prelazak Ukrajine na evropske standarde.

14:35 – Porošenko izjavio da će se sresti s Putinom

Predsednik Ukrajine Petar Porošenko je danas, u toku velike pres-konferencije u Kijevu, izjavio da planira da se sretne sa predsednikom RF Vladimirom Putinom u naredne tri sedmice u Evropi.

Osim toga, ukrajinski lider je rekao da ne isključuje mogućnost trilateralnog susreta Kontakt grupe Ukrajina-EU-Rusija u Donbasu, na istoku Ukrajine, pod uslovom da se osigura bezbednost.

On je istovremeno istakao da se nada da Rusija i druge zemlje neće priznati izbore lidera samoproglašene Donjecke Narodne Republike, koji su raspisani za 02. novembar.

14:00 – Aleksandar Zaharčenko: Pronađena tela 40 civila u tri grobnice kod Donjecka

Premijer samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR) Aleksandar Zaharčenko izjavio je danas da je blizu 40 beživotnih tela civila pronađeno u tri masovne grobnice kod Donjecka.

„Pronalazimo još grobnica, tačan broj masovnih grobnica još nije poznat. U njima su civili, zarobljeni ustanici i ukrajinski vojnici”, rekao je Zaharčenko za radio RSN (Ruska služba vesti).

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) je saopštila da je „vojna policija” DNR obavestila Specijalnu monitoring misiju (SMM) da su pronađene tri neobeležene grobnice, dve kod rudnika uglja „Komunar” kod sela Nižnjaja Krinka (34 kilometara severoistočno od Donjecka), a treća u samom selu.

Predstavnici proruskih snaga smatraju da su civile ubili pripadnici Nacionalne garde, budući da su se pripadnici ukrajinskih snaga nalazili u Nižnjoj Krinki od aprila ove godine, a donjecki ustanici su selo zauzeli 21. septembra, što u Kijevu poriču, navodi agencija RIA Novosti.

Pavel Strikov, načelnik policije grada Makejevka – kom administrativno pripada navedeno selo, rekao je za RIA Novosti da je makejevska policija spremna da garantuje bezbednost međunarodnim ekspertima, ukoliko stignu na mesto na kom su pronađene masovne grobnice.

13:14 – Petro Porošenko: Ukrajina treba da odustane od vanblokovskog statusa

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko naložio je donošenje „neodložnih mera“ radi zaštite Ukrajine i jačanja njene odbrambene sposobnosti. Dao je nalog vladi da odmah pripremi i preda mu predlog zakona u vezi sa odustajanjem od vanblokovskog statusa Ukrajine.

Od Ministarstva inostranih poslova predsednik Porošenko traži da se neodložno obrati NATO-u sa molbom da se sazove savet NATO-a i održe odgovarajuće konsultacije, da se obrati za hitne konsultacije stranama Budimpeštanskog memoranduma iz 1994. godine, i vladama SAD i Velike Britanije sa molbom za pružanje vojne pomoći Ukrajini, javio je Ukrinform, prenosi Tanjug.

„Ukrajina će aplicirati za EU 2020.“

KIJEV – Ukrajinski predsednik Petro Porošenko izjavio je danas da će Ukrajina predati zahtev za učlanjenje u Evropsku uniju za šest godina, prenele su ukrajinske agencije.

Porošenko je na kongresu sudija najavio da će danas predstaviti program reformi do 2020. godine.

„One predviđaju 60 reformi, posebnih programa, koji će omogućiti pripremu Ukrajine kako bismo za šest godina predali zahtev za sticanje članstva u EU“, rekao je Porošenko a prenosi agencija UNIAN.

Ukrajinski predsednik juče je potpisao ukaz kojim nalaže donošenje „neodložnih mera“ radi zaštite Ukrajine i jačanja njene odbrambene sposobnosti, u kom se kao prioritetan nacionalni interes Ukrajine u oblasti spoljne politike za 2014. i naredne godine navodi dalji razvoj odnosa strateškog partnerstva sa SAD, Evropskom unijom i NATO.

„Mir u Ukrajini nije daleko“

Petar Porošenko je danas u Kijevu, za vreme svoje prve predsedničke pres-konferencije, izjavio da ne sumnja u to da će u zemlji uskoro nastupiti mir.

„Nema sumnje da mir u Ukrajini nije daleko“, uverio je novinare ukrajinski lider.

Porošenko je istovremeno saopštio da zemlju očekuju i vojne reforme. Reforme podrazumevaju povećanje broja profesionalnih vojnika u Ukrajini sa 2,8% na 8% od ukupnog broja vojnika. Osim toga, prema rečima predsednika, Ukrajina će do 2020. godine povećati vojni budžet sa 1% do 5% od BDP (Bruto domaći proizvod).

11:05 – Petro Porošenko izdao dekret za eventualno zatvaranje granice između Ukrajine i Rusije

Kijev — Petro Porošenko izdao je dekret kojim je naložio Vladi da se pripremi za eventualno privremeno zatvaranje 2.300 kilometara granice s Rusijom.

Dekret, koji je ukrajinski predsednik doneo posle pet meseci borbi na istoku zemlje između vojske i proruskih separatista, omogućava vladi da za vozila i pešake zatvori kopnene i pomorske prelaze. Odluka je doneta „u vezi sa stalnim mešanjem Ruske Federacije u unutrašnja pitanja Ukrajine“, navodi se u dokumentu.

Dekret predsednika Porošenka donet je dok je na snazi primirje, koje su u Minsku u subotu potpisali Ukrajina, proruski pobunjenici i OEBS, ali su pobunjenici koji zahtevaju otcepljenje, potom odbili ponudu Kijeva da prigranični regioni dobiju poseban status.

10:30 – Barak Obama naložio da se izdvoji dodatnih 25 miliona dolara vojne pomoći za Ukrajinu

Predsednik SAD Barak Obama je poručio državnom sekretaru Džonu Keriju da izdvoji dodatnih $25 miliona za pomoć Ukrajini, uključujući vojne isporuke i obuku vojske.

U tu sumu je uključena „vojna roba i usluge ministarstva odbrane, vojno obrazovanje i obuka“ u vrednosti od $5 miliona, kao i pomoć drugih ministarstava i resora SAD u vrednosti od $20 miliona.

10:24 – Sergej Lavrov i Džon Keri razgovarali o situaciji u Ukrajini

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i državni sekretar SAD Džon Keri su za vreme susreta u Njujorku razgovarali o situaciji u Ukrajini i istakli važnost potpune i što brže realizacije svih 12 tačaka Minskog sporazuma o prekidu vatre.

Oni su pomenuli i borbu protiv terorističke organizacije „Islamska država“ i „uporedili zaključke o pregovorima šestorice o Iranu“.

10:23 – Arsenij Jacenjuk u UN: Rusiji ne smeju da se ukidaju sankcije dok ne vrati Krim

Ujedinjene nacije — Premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk zatražio je u UN da se Rusiji ne ukidaju sankcije dok Ukrajina ne povrati kontrolu nad celom teritorijum, uključujući Krim.

„Smatramo da su sankcije put ka početku stvarnih pregovora i način za dostizanje realnih dogovora. Molimo naše partnere da ne ukidaju sankcije sve dok Ukrajina ne ostvari kontrolu nad čitavom svojom teritorijom“, rekao je Jacenjuk, a preneo je Itar-Tas.

Na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija ukrajinski premijer je prošle noći izjavio je da su šanse Kijeva da ostvari kontrolu nad Krimom male dok je Vladimir Putin predsednik Rusije, poručujući i šefu ruske države da „nikada neće dobiti bitku protiv ujedinjenog ukrajinskog naroda“, prenele su ukrajinske i ruske agencije.

„Dok je Putin na vlasti, to će biti teško uraditi, ali to neće biti večno“, rekao je Jacenjuk u njujorškom Savetu za međunarodne odnose, izražavajući uverenje da će Ukrajina „obnoviti kontrolu nad istokom Ukrajine i Krimom“, prenela je agencija UNN.

Obraćajući se prvog dana plenarne diskusije u Generalnoj skupštini UN, ukrajinski premijer je izneo niz optužbi na račun Rusije i završio desetominutni govor otvorenim obraćanjem Putinu, preneo je Ukrinform.

„Gospodine Putin, vi možete da pobedite u borbi protiv vojske, ali nikada nećete dobiti bitku sa ujedinjenim ukrajinskim narodom“, rekao je Jacenjuk, koji je istakao da sankcije Rusiji ne treba ukidati dok Kijev ne obnovi kontrolu nad Krimom i istokom Ukrajine i da će za rešavanje konflikta biti korišćen i diplomatski i vojni put.

Jacenjukovo istupanje za govornicom GS UN kritikovao je stalni predstavnik Rusije pri UN Vitalij Čurkin, nazivajući ga „melodramatičnim obraćanjem“ Putinu, navodi ruska agencija.

„Umesto da se bavi mnogobrojnim problemima svoje zemlje koja se približava ekonomskom kolapsu, čudno je da je premijer Ukrajine doputovao u Njujork da bi kasno uveče istupio pred polupraznom salom GS. Čudno je i to da je njegov govor završen melodramatičnim obraćanjem predsedniku Rusije“, kazao je šef ruske misije pri Svetskoj organizaciji.

„Jacenjuk je verovatno zaboravio da je predsednik Ukrajine Petro Porošenko, koji u poslednje vreme održava intenzivan dijalog sa predsednikom Putinom. Dijalog koji omogućuje sprovođenje nedavnih dogovora iz Minska, koji će, kako se nadamo, otvoriti put rešavanju duge krize u Ukrajini“, rekao je Čurkin.

9:05 – Poslanik ukrajinske „Domovinske stranke“: Zid između Ukrajine i Rusije bi bio odgovarajuća poruka

Beč — Poslanik ukrajinske „Domovinske stranke“ Andrej Ševčenko ističe da neće biti moguće održati parlamentarne izbore u delovima zemlje pod kontrolom „Rusa“.

On ocenjuje da bi podizanje zida između Ukrajine i Rusije bio na simboličnom nivou „odgovarajuća poruka“.

Parlamentarni izbori su zakazani za 26.oktobar.

„Ne možemo održati nikakve izbore pod ruskim Kalašnjikovima. Nadam se da će to biti moguće ranije ili kasnije i da parlament može biti potpun. Do tada će neka mesta u skupštini ostati neupražnjena“, objasnio je on u intervjuu bečkom dnevniku „Standard“ dodajući da se radi o 12 okruga na Krimu i 14 u regionu Donjecka i Luganska.

Ševčenko je, na pitanje koji stav ima u vezi „anti-terorističke operacije“ Kijeva, rekao da se radi o ratu, koji je podstakla Rusija, o novom načinu rata, koji ne stavlja samo Ukrajinu pred nove izazove već čitav kontinent.

Na konstataciju da su nevladine organizacije obe strane optužile za kršenje ljudskih prava on je kazao da se u vreme rata naravno dešavaju loše stvari.

Istovremeno je ukazao da Ukrajina ima vojni sud, koji se bavi poštovanjem zakona u ratu, te naglasio da je neophodno da se kazne zločini, na kojoj god strani se oni dogodili.

Ševčenko je izrazio pesimizam da će tampon zona, koja je dogovorena u Minsku, doeti mir, rekavši da se predsednik Rusije Vladimir Putin neće zadovoljiti Donjeckom i Luganskom.

„Voleo bih da vidim da funkcioniše mirovni plan, ali verujem da bi trebalo ovaj kratak vremenski period mirovanja oružja iskoristiti za pripremu i osiguranje da možemo odbraniti zemlju od Putina“, poručio je on.

Vezano za zid izmeću Rusije i Ukrajine Ševčenko je naglasio da to naravno nije rešenje, da može da pomogne u vreme mira, ali zasigurno ne u vreme rata.

„Jedan zid sigurno ne može zaustaviti rusku vojsku. Na simboličnom nivou zid upućuje Putinu odgovarajuću poruku, ali ne rešava konflikt“, uveren je on.

Ševčenko je, takodje, uveren da će kad tad Krim ponovo biti deo Ukrajine, dodajući da svet ne može jednostavno gledati kako jedna zemlja prisvaja deo druge države.

Takođe on je izneo protivljenje novom zakonu o autonomiji za istok, objasnivši da predviđa amnestiju kojom se ne bi sledili zločini „separatista“ i omogućilo da se kandiduju na regionalnim izborima u decembru.

Izvor: Agencije