Porošenkovih sto dana

Ukrajinski predsednik Petar Porošenko obeležio je 15. septembra sto dana predsedničkog mandata. Za sada je rano da se govori da je on preživeo stodnevni jubilej na vlasti. Zato što se za sada Porošenko kao predsednik nije spasao zloćudnog nasleđa Majdana, koji ovu vlast vrlo snažno ograničava.

Mada je Porošenko danas jedini ukrajinski političar koji pokušava da obnovi mir, «partija rata» u njegovom okruženju, vladi, i tim pre Vrhovnoj Radi, toliko je snažna da svaki neoprezni korak petog predsednika Ukrajine može ovu vlast da raseje u prah i pepeo.

Nekako je čak nezgodno ocenjivati Porošenkova dostignuća za prvih sto dana na dužnosti po merilima opšteprihvaćenim u takvim slučajevima. Svakom predsedniku teško je da nešto radi na svoj način i stalno se osvrće na nepouzdane ili otvoreno ozlojeđene političke zaleđine. Teško je smatrati dostignućem sporazum o asocijaciji i slobodnoj trogivni Ukrajine sa EU. Potpisali bi ga nezavisno od toga da li je Porošenko izabran 25. maja na dužnost ili ne. Uz to, realizacija sporazuma odložena je za godinu dana, pošto je Rusija objasnila šta će očekivati Kijev i EU u slučaju da on stupi na snagu.

Za sada glavnim njegovim dostignućem može da se smatra primirje na jugoistoku Ukrajine, koje deluje već 10 dana. Jasno je da lavirajući u okruženju takvih «majdanskih organizama» kao što je premijer Arsenij Jacenjuk, ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov, predsednik parlamenta Aleksandar Turčinov i oligarh Igor Kolomojski i ostali, to nije bilo lako učiniti. Bila je potrebna smelost i postojanje ove smelosti uliva nadu.

Dok postoji nada da će se u svojoj politici Petar Porošenko orijentisati na interese države i interese naroda, može se smatrati da nije sve izgubljeno. A oven ade sastoje se ne samo u prekidu građanskog rata, već i u uspostavljanju odnosa sa Rusijom, kaže direktor Ukrajinske filijale Instituta za zemlje ZND Denis Denisov. Naklon u tu stranu on očigledno pokazuje. Da uzmemo bar pristanak na osnovne tačke mirovnog plana ruskog predsednika Vladimira Putina. Problem je samo u tome gde i kada će mu označiti «oštre okvire» pokrovitelji u Vašingtonu i «partija rata» kod kuće, upozorava Denis Denisov.

Mi svi shvatamo da Porošenko nije potpuno samostalna figura, on zavisi od unutrašnjih faktora – svog okruženja, oligarha. On naravno poštuje njihovo mišljenje. Partija rata je sada vrlo jaka. Ne treba zaboraviti na to da je Porošenko vrlo slab na kritiku i želje predstavnika SAD i pojedinih evropskih zemalja. I on može da se reši na «kompromise» koji su im potrebni.

Sva najbolnija pitanja kod Porošenka stoje danas i u budućnosti, a ne u prošlosti. I najveće pitanje je da li će i koliko dugo Porošenko ići čak ovim umerenim kursom ka miru, kojim mu još polazi za rukom da se kreće, bez obzira na protivljenje partije rata.

Ma kako bilo tužno, ali situacija koja je sada nastala u Ukrajini još je više ili manje normalna, smatra poznati ukrajinski politikolog Aleksandar Dudčak. Sve nevolje i probleme i za Porošenka i za stanovništvo započeće kasno u jesen i zaoštriće se na proleće, kada se prvo ispolji nedostatak gasa za stanovništvo, a zatim počne da se obnavlja industrija. Vlada se moli mitskim sporazumima sa EU i planira dalje da vodi rat, kopa rovove na granicama i gradi nekakve «kineske zidove» između Ukrajine i Rusije.

Ali najveće iskušenje predstoji Petru Porošenku i čitavoj nezavisnoj 26. oktobra, kada će u Ukrajini proteći novi izbori za parlament – Vrhovnu Radu. Do danas Porošenko kao predsednik nema nikakav oslonac u parlamentu. I ne vidi se da će se stabilna platforma pojaviti posle izbora. Sa Blokom Petra Porošenka odbio je da stupi u predizbornu koaliciju premijer Arsenij Jacenjuk, predsednik parlamenta Aleksandra Turčinov, isti taj Avakov. Protiv njega će istupiti lider Batkivščine Julija Timošenko, Radikalna partija karikaturalnog ukrajinskog firera Olega Ljaška, nacionalisti neonacističke partije Svoboda, neonacisti iz Desnog sektora. Partija regiona koja ima političku bazu na jugoistoku, unapred je odbila da učestvuje na izborima. Ispada da Vrhovna Rada posle 26. oktobra biće više nego na pola obojena u radikalne, nacionalističke i neonacističke boje. Sa takvim bojama iza leđa Porošenko mirotvorac može da ne preživi čak ni prvu godišnjicu svoje uprave.

Izvor: Glas Rusije