Потпуно усијање у и око Сирије

Америчка државни секретар оптужио је Русију и Сирију да су „одустале од дипломатије ради достизања својих циљева војним путем“.

САД – нагласио је притом Џон Кери – осуђују одлуку Русије да своје интересе „повеже са председником Сирије Башаром Асадом“.

Ово је била његова реакција на претходну оцену Министарства иностраних послова РФ: да Сједињене Државе или нису у стању да реализују оно што је кери био договорио са Сергејом Лавровом или – никада нису ни намеравале да сиријску опозицију која је под њиховом контролом одвајају од терористичке Џебхат ан-Нусра.

Кери је у доброј мери због затезања односа са Русијом – у говору који је одржао у Немачком Маршаловом фонду у Бриселу – прво нагласио да су САД и ЕУ, захваљујући својој тесној сарадњи, победиле комунизам, разориле Берлински зид, помогле својим пријатељима у Азији и Африци и утростручили број демократских земаља у свету током протеклих 25 година. Одмах потом је проговорио о ономе што Американце тренутно највише „жуља“

„Позивам Европу на јачање односа са Сједињеним Државама у условима постојања нових изазова у све сложенијем свету. Јединство Европе и трансатлантско партнерстов данас су основа светске безбедности, а то ће и остати. Пре 70 година смо створили институције које су довеле и Европу и САД до незабележеног економског раста“.

Посебно је указао: „После одлуке о иступању Велике Британије из ЕУ – западном свету је потребно више Европе, више Велике Британије. Потребни су и интензивнији односи између њих и Сједињених Држава. То треба да буде основа владавине права, демократије и мира у целом свету“.

Додао је: „Ми смо дужни да одржавамо своје јединство и ми ћемо да одржавати“.

Кери је на овај начин – индиректно и у помало закамуфлираној форми – позвао земље Европске уније да стану у амерички фронт према Русији. Време ће врло брзо показати: да ли и – против Русије.

Сам Кери је тактички изјавио да NATO није усмерен на обуздавање Русије и конфронтацију са њом. За оне који су спремни да поверују да су Американци и NATO Србију, Ирак и Авганистан прикључили демократским земљама, изговорио је и ово:

„NATO је одбрамбена алијанса, а САД желе сарадњу са Русијом у решавању међународних проблема. Међутим, NATO нема намеру да оставља своје позиције и зато наша подршка Украјини остаје неопозива. Русија то треба да зна“.

Као ехо Керијевих речи, стигла је изјава шефа немачке дипломатије, Франка-Валтера Штајнмајера, да ће се високи представници дипломатија САД, Немачке, Велике Британије, Француске и Италије окупити у Берлину и „размотрити ситуацију у Сирији“.

У овом контексту, сигурно није случајно што је телеканал Fox News – позвавши се на своје изворе у америчком војном врху – објавио да је Русија пребацила у Сирију модернизоване ракетне системе С-300 – С-300ВМ (SA-23 Gladiator, по терминологији NATO). И притом указао да су ти зенитни ракетни системи у стању да обарају и авионе и крстареће ракете којима располажу САД.

Исти телеканал тврди да су С-300ВМ „у деловима“ стигли у сиријску луку Тартус.

Иначе, амерички војни експерт Мајкл Петерсен оценио је да Американци – кад је Сирија у питању – треба највише да зазиру од руских подморница класе „Јасењ“, фрегате „Адмирал Горшков“ и крстарећих ракета „Циркон“ и „Калибар“.

Петерсен је директор америчког Института за изучавање поморског потенцијала Русије, а основан је – пре месец дана и функционисаће при Војно-поморском колеџу у Њупорту.

Он је поводом свега посебно упозорио: „Руске подморнице класе „Јасењ“ су веома моћне и опасне и није нам баш јасно због решавања којих задатака су направљене“.

Прва руска подморница из те серије је „Северодвинск“, а њени главни задаци су – лова на туђе подморнице и бродове и уништавање циљева на копну крстарећим ракетама.

Петерсен је о њима рекао: „Хиперсонична ракета ,Циркон’ и крстарећи ,Калибри’ су моћна оружја у која су уграђена изванредна технолошка достигнућа. Зато и фрегата ,Амирал Горшков’ располаже веома великим могућностима“.

Русија има намеру да сагради још десет таквих фрегата.

Москва потврдила допрему С-300

Сиријски геостратешки пасијанс већ добија – након одлуке Вашингтона да се више не договара са Москвом поводом Блиског Истока – нове форме. И у потезима главних актера и на плану „државне реторике“.

Министарство одбране Русије потврдило је да је у Сирију доставило батерију ракетних зенитних система С-300.

Учинио је то његов портпарол – генерал Игор Конашенков који је указао да ће под заштитом батерије бити руска војно-поморска база у Тартусу и ратни бродови његове земље који се налазе испред обала Сирије.

Нагласио је: „Батерија ће и базу и бродове штитити од могућег напада из ваздуха“.

Конашенков је нагласио да му није баш најјасније због чега је размештање С-300 изазвало пометњу на Западу:

„С-300 је искључиво одбрамбени систем и никоме није претња. Штавише, ништа посебно ново се није догодило јер је донедавно у региону био исти систем само у поморској верзији – „Форт“, којим је опремљена гардијска ракетна крстарица „Москва“.“

Конашенков је – што је бар подједнако важно – поручио Американцима да је време да признају да је цела сиријска „опозиција“ коју они контролишу „неодвојиви део терористичке формације Џебхат ан-Нусра“.

Притом је нагласио: „Зар није време да наши амерички партнери јавно признају да је практично цела „опозиција“ коју су створили и контролишу у Сирији део истог „кишобран-бренда“: Ал Каиде, односно – Џебхат ан-Нусра“.

Део истог пасијанса је одлука Пентагона да – поред тешке тенковске бригаде – у Пољску пошаље и батаљон који ће бити дислоциран у гарнизону поред града Ожиш. На само 58 километара од границе са Руском Федерацијом.

Плус: сами Пољаци ће уз границу са Русијом разместити 3-5 својих батаљона који ће бити наоружани карабинима Beryl, преносним минобацачима, противтенковским базукама, мотоциклима и квадроциклима.

Нејасно је колико ће бројни бити пољски батаљони, а Барак Обама је најавио да ће амерички у Ожишу имати око 4.000 војника и официра.

Ернест најавио јачање приска на Русију

Портпарол Беле куће Џош Ернест саопштио је да ће амерички државни врх – после прекида дипломатског дијалога са Москвом – „чешће разматрати могућности притиска на Русију преко санкција, а и у другим формама.

Притом је указао: „Сједињене Државе за појачавање притиска располажу целим низом инструмената, укључујући и санкције које су се показале ефикасним и моћним инструментом. Истина је: санкције уведене због руског угрожавања територијалне целовитости Украјине још нису дале промену стратегије Москве према Украјину коју бисмо желели да видимо“.

Ернест је у наставку нагласио: „Наш председник ће зато размотрити низ других варијанти. Председников тим за националну безбедност му редовно шаље своје предлоге варијанти за деловање. Сада ће се те варијанте разматрати још чешће јер САД више не учествују у преговорима са Русима“.

Ернест је открио да Обама сматра да права копнена операција у Сирији не би била у америчком интересу ни у блиској ни у дугорочној перспективи.

Портпарол Беле куће је додао да она предност да је политичком решењу под којим подразумева смену режима у Дамаску.

Бивши начелник „међународне управе“ у Министарству одбране Русије – генерал Јевгениј Бужински – сматра да држање САД током последња два дана сведочи да Американци можда ипак имају намеру да почну да авијацијом отворено туку објекте и положаје сиријске армије.

Он не верује да ће доћи до директног сукоба руских и америчких снага у Сирији: „Ралније је да ће Американци бомбардовати асадове снаге, а терористе и побуњенике“.

Било како било, Ернест се огласио након што су се појавиле вести да је америчка авијација – учествовала су два F-16 и два AC-130H – извела више удара по градићу Мареа, односно – по цивилима, и одредима протурских побуњеника које у Сирији називају „зеленима“. Наводно је од америчких бомби погинуло око 40 цивила.

Експерти сматрају да удар о по протурским снагама није нимало случајан јер Американци желе да их спрече да заузму Ер-Раи и Дабик јер би се у том случају турској армиији отворио пут према стратешки важном Ел-Бабу.

Бивши начелник руског Генералштаба, Јуриј Балуевски, оценио је да је одлука САД да прекину сарадњу са Русијом у Сирији одраније испланирана. Он наглашава:

Руски ракетни системи С-400 око авио-базе Хмејмим у Сирији

„То је план који је срачунат на истискивање Русије из Сирије. Не треба имати илузија да ће Сједињене Државе у Сирији бити на страни Русије“.

Генерал армије Балуевски, иначе, сматра да је Москва требало да са тим рачуна од самог почетка: „То се могло предвидети. Зато се није требало играти „хуманитарних пауза“. Оне су – са дипломатске тачке – биле у реду, али са војне нису. Војна дејства у Сирији није требало заустављати“.

Обама свестан последица америчких удара у Сирији

Портпарол Беле куће Џош Ернест изјавио је да је Барак Обама потпуно свестан да удари америчке авијације по сиријској армији „могу приближити Оружане снаге САД конфронтацији са Русијом“.

А то није – нагласио је – у интересу ни једне ни друга стране.

Ернесту је било постављено питање: „Да ли су удари по сиријској армији излаз из сиријског конфликта?“ Његов одговор је био:

„САД и даље сматрају да председник Сирије Башар Асад није у стању да формира владу која би помирила сукобљене стране у Сирији. Вашингтон ће наставити са тражењем дипломатског решења за тај конфликт“.

Ернест је, иначе, оценио да пребацивање у Сирију руске батерије зенитних ракетних система С-300 „противречи ранијим изјавама Москве да ће се борити против екстремиста јер екстремисти не располажу авијацијом. Ово само изазива питања поводом онога што Русија чини у Сирији и негативно утиче на поверење према њој“.

Одговарајући на једно од питања, навео је да се у Белој кући разматра и „комплекс мера“ које би омогућиле да Русија и Сирија буду „изоловане“.

Москва на ово још није директно одговорила, али не седи скрштених руку.

Заменик шефа њене дипломатије, Сергеј Рјабков, вратио је Вашингтону лоптицу поводом тврдњи Стејт департмана да Русија врши пресинг на америчке дипломате. Нагласио је да САД – жалбама да се њихови дипломати прогоне у Москви – покушавају да закамуфлирају шпијунску активност својих агената који изигравају дипломате.

За пример је навео: „Официри америчког војног аташата, који непрекидно путују по различитим областима Русије, упорно се мотају око тамошњих објеката наших Оружаних снага“.

Путин затражио од САД накнаду штете због санкција

НАСТАВЉА се заоштравање руско-америчких односа. Не само поводом Сирије.

Портпарол Стејт департмана Џон Кирби објавио је: „Сједињене Државе обустављају коришћење билатералних канала успостављених ради одржавања прекида ватре у Сирији“.

Одмах потом је Бела кућа – преко свог портпарола Џоша Ернеста – саопштила да је разочарана због тога што је Москва суспендовала руско-амерички споразум о утилизацији плутонијума.

А зашто се Русија за ту суспензију одлучила и зашто америчко „разочарење“ није везано само за суспензију споразума на чијем суштинском изигравању Американци раде од априла 2011-те?

Иницијатор суспензије је Владимир Путин, а у разјашњењу које је упутио Државној Думи се наглашава да САД намеравају да руски плутонијум „сахрањују“, а не да га „зраче“, како је превиђено међудржавним споразумом.

Додатно се указује да Вашингтон дозволу Русије за промену начина утилизације није ни тражио нидобио. А да је – хватајући се формално за „кризу у Украјини“ – повећао војно присуство САД у Источној Европи, чак и на територији земаља које су ушле у NATO након 2000-те године, у којој је споразум о плутонијум био потписан.

Путин је у овом контексту навео да се током прошле године појавило шест истурених пунктова NATO за управљање трупама и војним операцијама – у Бугарској, Летонији, Литванији, Пољској, Румунији и Естонији. А да су се јединице америчке армије појавиле у прибалтичким државама, док амерички војни инструктору и Украјини тренирају припаднике Десног сектора, екстремне организације која је у Русији забрањена.

Путин је Думи предочио да важење споразума о плутонијуму може бити обновљено тек када Американци отклоне разлоге због којих га Русија суспендовала. Односно: св оно што је „суштински изменило околности под којима је споразум био потписан.

Руски лидер прецизира да се од Вашингтона очекује „сужавање војне инфраструктуре и бројног стања јединица размештених по земљама које су у NATO ушле после 1 септембра 2000-те године.

Такође: наглашава да је услов и да Сједињене Државе одустану од политике која према Русији није пријатељска и да то подразумева анулирање „закона Магнитског“, укидање свих санкција које су САД досад увеле против Русије и исплату Москви компензације за штету коју су Русији досад нанеле америчке санкције.

Путин на крају подвлачи: Сједињене Државе – ако све претходно испуне – морају Русији доставити и јасан план за „неповратност утилизације плутонијума“.

Из свега је јасно да Кремљ подозрева да Американци намеравају да вишкове „совјетског плутонијума“ користе за своје ново нуклеарно оружје.

---

Извор: Агенције