Predsednik države kao propovednik mržnje

Javna istupanja Aleksandra Vučića obeležena su poniznošću (kad pominje svetske moćnike), prenemaganjem (ako objašnjava stanje pregovora sa Prištinom), izmišljotinama o uspesima svoje vladavine i lažnim obećanjima o tome kako će u nekom narednom periodu u Srbiji biti mnogo bolje, dok su njegove izjave za medije o političkim neistomišljenicima i protivnicima uvek prepune prezira i mržnje prema njima.

Svaki put kada mu se učini da je zgodno da ih pomene (a on mnogo ne bira priliku), on će ih označiti ne samo kao strane plaćenike, domaće izdajnike ili fašiste, već i lopove koji su opljačkali sve što su mogli dok su bili u vlasti ili blizu nje.

I to on ne govori uopšteno, nisu to „neki od opozicionih političara“, nego AV uvek proziva imena nekolicine opozicionih vođa, nesumnjivo onih od kojih najviše zazire da će mu ugroziti vlast.

Nije dobro, razume se, što za njega nema suda, pa za svoje izjave o političkim protivnicima ne snosi nikakve posledice, ali je još mnogo opasnije to što ovakvim govorima mržnje ozbiljno narušava prilike u državi, podstičući netrpeljivost između svojih pristalica i onih koji se nisu upecali na njegove izmišljotine i obećanja nego su shvatili kuda vodi Srbiju.

Da uopšte ne vodi računa o istini, nedavno smo se uverili (17. marta), prilikom demonstracija ispred Predsedništva Srbije, kada je uhapšen student Stefan Simić. AV je pohitao da saopšti javnosti kako je on „udario policajca s leđa. Kada se policajac okrenuo, on je pobegao ko miš. Nije uhapšen zato što je mlad i lep, nego zato što je udario policajca“.

Bliski susret policije i studenta, međutim, odigrao se na nešto drukčiji način. Pošto je šutnuo flašu sa vodom ka policajcima, priveden je sudiji za prekršaje. On ga je saslušao, pregledao snimak i kaznio sa 20.000 dinara, pa je jasno da predsednik SNS-a i Srbije opet pustio mašti na volju, ne vodeći računa o istini i posledicama koje iz toga mogu proizići.

Kuda vodi njegovo svesno širenje omraze među našim građanima moglo se nedavno videti i iz vesti u jednom dnevnom listu, koji je objavio da su na prostorijama SNS-a u Novom Beogradu ispisane pogrdne poruke ali – valjda da se ne bi uznemirivala javnost – nije navedeno kako one glase (iako nije nimalo teško pretpostaviti kome su upućene).

Neposredno posle toga Gradski odbor SNS-a u Beogradu pozvao je nadležne državne organe da što hitnije sankcionišu ovakvo ponašanje, koje dolazi iz redova „fašista i lopova kakvi su Jeremić i Đilas i Obradović, jer ovo nije lice pristojne i moderne Srbije za koju se Srpska napredna stranka, predvođena Aleksandrom Vučićem, neumorno bori“.

Tako Gradski odbor, a njegov neumorni i lepo vaspitani predsednik skoro u isto vreme, kao pravi srpski Robin Hud, odlazi kod građana, štrajkača glađu zbog ogromnog povećanja visine rata kredita u švajcarskim francima, obećava im da će potražiti rešenje sa Vladom, ali, razume se, ne propušta priliku da saopšti kako treba pomoći ljudima „koje je vlast Đilasa i Jeremića opljačkala“

Što bi se reklo: u Srbiji ništa novo ili – „Ko o čemu – baba o uštipcima“.

Izvor: Stanje stvari