Pričaj hrvatski da te svaki Vučić razume

„Samo kroz dijalog i partnerstvo mogu se naći alternative kako rešavati probleme. I moramo, jednostavno, jednom zauvek odvojiti politiku od ekonomije, jer samo ekonomski razvijeni možemo postići političku stabilnosti, socijalni mir i ubrzati integracione procese u Evropsku uniju.“

„Najveći problem je što se na Balkanu nikad ne može pričati o čisto ekonomskim problemima, da ne dobiju političku konotaciju.“

„Ako hoćemo da gradimo budućnost, moramo ekonomski da sarađujemo. Jer ako mi između sebe ne eliminišemo te barijere, ako mi među sebe ne vratimo poverenje, i ako regiju ne promovišemo kao regiju mira i stabilnosti, kako ćemo u Evropsku uniju? Što pre to shvatimo, biće nam lakše da jednostavno gradimo budućnost. Mislim da svi pravimo grešku kada u prošlosti tražimo putokaz kako ćemo u budućnost. Vreme je da se jednostavno okrenemo ekonomskoj saradnji. Ako analizirate države Evropske unije, nemojte misliti da tu ima puno ljubavi. Ima daleko više interesa i taj interes je upravo to što približava ljude i nacije i gradi mostove. Moramo taj model iskoristiti, jer to je jedini put i nema alternative.“

Navedene izjave kao da su izašle iz usta premijera Srbije. Ili, iz usta bivšeg predsednika Srbije. Ili nekog od njihovih mnogobrojnih klonova.

A ipak – nisu. Izrekao ih je, iako ne na čisto srpskom jeziku (mada smo ga svejedno savršeno razumeli!), izvesni Safet Grdžaliju, potpisan kao predsednik Privredne komore Kosova. Grdžaliju je ovaj hvalospev „ekonomskoj saradnji“ i „pomirenju kroz ekonomiju“ isporučio, a gde bi drugde, na B92, u emisiji „Kažiprst“, u petak 14. avgusta.

Jeste, činjenica da televizija sa nacionalnom frekvencijom u Srbiji tako olako ugošćuje zvaničnika otpadničke, terorističke, navodne države „Kosove“, svakako je zabrinjavajuća. Još je poraznije nešto što je Grdžaliju i pomenuo u gostovanju, a to je da se on, tokom dvodnevnog boravka u Beogradu, sreo ne samo sa predstavnicima Privredne komore Srbije, već i sa Aleksandrom Vučićem lično. (Kako li je samo Vučić, u svom, kako obavezno naglašava, zgusnutom radnom rasporedu, uspeo da nađe vremena za sastanak sa Grdžalijuom?!) Ali je najjezivije u stvari to što Grdžalijevo izlaganje sablasno podseća na sve ono što godinama unazad recituje Vučić, a pre njega Boris Tadić, kao i, da ih pomenemo nanovo, njihovi silni klonovi.

Gde ćete veći dokaz da tu nema ni traga iskrenoj, istinitoj politici! Ceo ovaj region, a Srbiju pogotovo, vode bestidnici i nedostojnici koji su u stanju samo da prepisuju: da li jedni od drugih, ili od strogih Zapadnjaka, čak nije ni važno; bitno je samo da oni odbijaju da misle svojom glavom i opšte svojim rečima, što je najpouzdaniji znak intelektualne, duhovne i uopšte ljudske niskosti.

P. S. U stvari, postoji nešto možda još crnje. Grdžaliju je, rekosmo, govorio onim čudnovatim jezikom koji je, uprkos sitnijim razlikama u dijalektu, gotovo isti kao srpski, ali se ipak ne zove srpski nego – hrvatski. Gost iz Prištine ima izražen zagrebački naglasak, što i nije čudo, s obzirom na to da je studije završavao mahom u Dubrovniku i Zagrebu (i malo u Beču). Kada se i na strani zvaničnog Beograda prebroje kadrovi sa sličnom biografijom, dakle, sa ličnim ili porodičnim vezama s Hrvatskom, ispada da svi ovi vajni pregovori Srbije sa Kosovom*, proistekli iz Briselskog sporazuma, mogu da se svedu na hrvatsko-hrvatski dijalog. Blažen bio ko misli da je to slučajno.

Izvor: Fond Strateške Kulture