Prijava protiv Vukčevića za špijunažu

Protiv pet osoba, na čelu sa ratnim tužiocima Vladimirom Vukčevićem i Brunom Vekarićem, Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, podnete su tužbe kojima se oni terete za krivično delo špijunaže, potvrđeno je sajtu „KM Novine“.

Radom Tužilaštva za ratne zločine retko je ko u Srbiji bio zadovoljan a sumnjičavo su na njih gledali gotovo svi pre svega zbog traljavo vođenih istraga i procesa i nikakvih rezultata ni posle od dve decenije za hiljade kidnapovanih i ubijenih Srba. Dokazi, koji su i osnova ove tužbe, nedvosmisleno potvrđuju potčinjenost zapadnim vladama i njihov apsolutan uticaj na rad Tužilaštva. Sada je na Višem tužilaštvu u Beogradu da pokrene proces i istraži do kraja sve navode a ne treba se praviti naivan i verovati kako će sve glatko proći.

Poslednjih mesec dana Vukčević je davao potpuno nepovezane izjave najavljujući svoje poteze. Krajem decembra je najavio kako Tužilaštvo za ratne zločine priprema dokumenta te će „skoro izneti istinu o zločinima UĆK terorista nad Srbima“. Već posle par dana potvrdio je da će morati u penziju pre kraja vog mandata i to „usled naprasne promene zakona“. U nekim medijima se na takvu odluku gledalo i kao početak političke čitke u Tužilaštvu a sam Vukčević je prokomentarisao kako su „dirnuli u osinje gnezdo“. Kroz nekoliko dana obznanio je da ima podršku Vučića i da neće morati u penziju.

Neki mediji su izveštavali otvoreno o njegovom „odavanju tajni Amerikancima“ a on je to negirao u intervjuu američkoj novinskoj agenciji AP. Vukčevića su povezivali sa Kendalom Dejom, pravnim savetnikom u Ambasadi SAD, sa kojim se sastajao u Tužilaštvu i kome je  izneo informacije o predmetima „Lovas“, „Beli Manastir“, „Ćuška“ i „Podujevo“.

„Sastanci sa Amerikancima su deo redovnih aktivnosti“ rekao je Vladimir Vukčević u izjavi za Naše novine  tvrdeći da su na tim sastancima želeli da obaveste međunarodne institucije u kakvim uslovima rade s obzirom na to da se bave međunarodnim krivičnim pravom. Kao što sarađujemo sa državnim organima i Odborom za KiM, tako saradujemo i sa medunarodnim institucijama i organima – rekao je Vukčević.

Protiv ovih pet osoba tužba je podneta na osnovu izveštaja, zapisnika i beleški sa tih sastanaka a podnela su je „dvojica poslanika“ od kojih se u medijima pojavljivalo ime Milovana Drecuna. Da situacija nije nimalo naivna pokazao je i drugi podnosilac tužbe Marijan Rističević. 

Baš kao u nekoj filmskoj sceni, Rističević je kasno sinoć svojim prijateljima elektronskim putem poslao neke od dokaza u postuptku sa kratkom porukom „Ako mi se nešto desi da imate dokaze, špijuni zemlje od strane Tužilaštva za ratne zločine“.

U dokumentima se jasno vidi kakva je bila priroda razgovora Vukčevića, osoba Tužilaštva za ratne zločine i američkih diplomata. Iako je Vukčević ranije rekao da su sastanci poput onih sa Odborom za Kosovo i Metohiju pri Vladi Srbije, on se tadašnjem američkom ambasadoru u Beogradu, Majklu Kirbiju, žalio upravo na predsednika tog tela, Milovana Drecuna.

Drugi dokument koji Rističević priložio potpisan je od strane Višeg savetnika Biserke Živković za koju on tvrdi da je supruga Zorana Živokvića. „A koji je Fond dobio novac?“ pita se Rističević. Prema ovom dokumentu Vekarić američkom diplomati govori o neracionalnom ponašanju Nataše Kandić koja je za jednog od optuženih za zločine u Podujevu tvrdila da je nevin a da je bio osuđen na 20 godina. Ipak, „zamenik Vekarić je rekao da je rad gospođe Kandić vrlo značajan i da se uvažava u Tužilaštvu za ratne zločine“.

„Tužilac Vukčević je rekao da se unapred ne zna kojom će se brzinom voditi postupci ali da je u ovoj fazi pomoć Fonda minimalna. Ali, u Tužilaštvu su spremni da se jednom mesečno sastanu sa predstavnicima ambasade SAD i da preciznije govore o toku svakog predmeta“.

Rističević je svojim prijateljima rekao da je baš on napisao tužbu za špijunažu protiv Vukčevića i ostalih. „Zamislite da diplomata Srbije saslušava tužioce u SAD i da mu ovi šalju izveštaje jednom mesečno!“ kaže on.

Poznati srpski advokat Toma Fila smatra da je odavanje ovakvih informacija, pa sve i da je to rađeno uz dozvolu Ministarstva pravde, nedopustivo.

„Ambasada SAD nije mesto gde se raspravlja o ovakvim informacijama, postoji organ UN koji je zadužen za to“, objašnjava Fila.

„Sumnjam da je reč o samoinicijativnom odlasku, a ako je to zaista uradio na svoju ruku, suočiće se sa zatvorom zbog špijunaže“, rekao je Fila za Naše novine.

Ipak, advokat Goran Petronijević smatra da ni Ministarstvo pravde ne može da izda tu vrstu saglasnosti i da se svako objavljivanje podataka iz istrage koja je u toku klasifikuje kao krivično delo.

„Ukoliko se taj sastanak održao i ako su procurile informacije o istrazi, nije reč samo o odavanju službene tajne, već i o odavanju tajne osobi koja je vezana za rad sa stranim obaveštajnim službama, odnosno o špijunaži“, tvrdi Petronijević.

Dokazni materijal koji je Rističević prosledio javnosti preko svojih prijatelja „za svaki slučaj“ predstavljaju krunski dokaz a on je za KM Novine posvedočio da su upravo to dokumenta zbog kojih je podneta tužba protiv Vukčevića i još četvoro osoba.

Izvor: KM Novine