Produženje sankcija na dan Hitlerovog napada

MOSKVA– Zvanična Moskva izrazila je danas razočaranje odlukom EU o produženju sankcija Rusiji za još pola godine, ističući da je naročito cinično to što je ona doneta na godišnjicu napada fašističke Nemačke na bivši S S SR, prenele su ruske agencije.

„Naročito cinično izgleda to što su odluku o produženju antiruskih sankcija zemlje EU donele 22. Juna, na dan kada je fašistička Nemačka napala na SSSR. Želeli bi smo da verujemo da je to koincidencija, a ne specijalno smišljen potez”, saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova Rusije, a prenose RIA Novosti.

TAS S je preneo reagovanje šefa administracije ruskog predsednika Vladimira Putina, Sergeja Ivanova, da se ne čudi produžavanju sankcija na godišnjicu napada.

„Vas to čudi? Mene, na žalost, odavno ne”, rekao je on.

Ivanov, takođe, ne smatra slučajnom zaplenu ruske imovine u Evropi na dan početka ekonomskog foruma u Sankt-Peterburgu.

MIP je u saopštenju izrazio razočaranje Rusije što je u EU ponovo prevladao stav rusofobnog lobija „koji je progurao odluku o produženju nelegalnih restrikcija”.

„Pritom u Briselu namerno prećutkuju da će to garantovano dovesti do toga da stotine hiljada, a prema nekim ocenama i nekoliko miliona Evropljana, ostane bez radnih mesta”, istakla je zvanična Moskva.

MIP navodi da EU po inerciji nastavlja da svu odgovornost za potpunu implementaciju sporazuma iz Minska pripisuje ruskoj strani.

„Apsurdnost takvog pristupa već je svima odavno jasna. Ključ za rešavanje unutar ukrajinske krize bio je i ostao u rukama Kijeva, koji ne žuri da ispuni svoje obaveze”, istaknuto je u saopštenju.

Savet EU na nivou šefova diplomatije danas je produžio važenje ekonomskih sanakcija Rusiji za šest meseci, do 31. januara 2015. godine.

„EU je produžila ekonomske sankcije Rusiji do 31. januara 2015. godine, radi potpune implementacije dogovora iz Minska”, rekla je predstavnica Spoljnopolitičke službe EU Suzan Kifer.

Zapadne zemlje su od marta 2014. godine već nekoliko puta uvodili sankcije Rusiji zbog pozicije prema Ukrajini, a poslednji put to su učinile SAD u martu ove godine.

Sankcije podrazumevaju ograničenja u oblasti kreditiranja ključnih ruskih državnih banaka, naftnih i kompanija namenske industrije.

Pored toga, Brisel je uveo ograničenja na isporuke u Rusiju oružja i vojne tehnike, vojnih tehnologija, tehnologija dvojne namene, visokotehnološke opreme i tehnologije za dobijanje nafte.

Mere ograničenja ne odnose se na rusku gasnu privredu, navodi TAS S, dodajući da je odgovarajući na postupke EU, Rusija uvela kontramere.

Peskov:Rusija će odgovoriti reciprocitetom

MOSKVA–Pres sekretar ruskog predsednika Vladimira Putina, Dmitrij Peskov, ocenio je danas da su sankcije Evropske unije Rusiji neosnovane i nelegalne, a da će Rusija na njihovo produženje odgovoriti po principu reciprociteta.

„Više puta smo rekli, osnova našeg pristupa u razmeni sankcija je princip reciprociteta”, kazao je Peskov.

On je rekao da Rusija nikada nije bila i nije incijator mera sankcija, preneo je TASS.

Ta praksa, kako je rekao, škodi interesima ne samo učesnika privrednih aktivnosti u Rusiji, već i evropskih zemalja i njihovih poreskih obveznika.

Vlada će tražiti od Putina odgovor na produženje sankcija

MOSKVA– Predsednik ruske vlade Dmitrij Medvedev naložio je danas da se pripremi obraćanje predsedniku Rusije Vladimiru Putinu sa predlogom da se produže ruske kontramere prema Evropskoj uniji, kao i nacrt vladine uredbe sa spiskom proizvoda na koje će se one odnositi.

„Biće učinjeno”, rekao je Medvedevu vicepremijer Sergej Prihodko, preneo je TAS S.

Rusija je 7. avgusta 2014. uvela paket kontramera na sankcije SAD, Australije, Kanade, EU i Norveške, kojim je na godinu dana zabranjen uvoz u Rusiju iz tih zemalja voća, povrća, mleka i proizvoda od mesa.

U tim merama nema zabrane za neke vrste proizvoda od mesa (izuzev kobasica) i ribe.

Izvor: Politika