Prognoze Stratfora za 2016. godinu

Prema prognozi Stratfora 2016. neće biti nimalo laka godina, naprotiv. SAD i Rusija tvrdoglavo svaka na svojoj strani, a nacionalizam ponovo nadire u Evropi. Cene nafte i drugih roba niske su, potrošnja u Kini opada.

Istovremeno su brojne zemlje širom sveta odlučnije nego ikad ranije da intenziviraju kamapanju protiv militanata „Islamske države“ (IDIL). Kako navode analitičari Stratfora, važno je ipak nagalasiti da su svi ovi trendovi povezani i način na koji će se delovati sa brojnim krizama može odrediti koliko će burna u svetu biti godina što sledi.

BIVŠI SOVJETSKI SAVEZ

Nedefinisani odnosi između Rusije i Zapada imali su centralnu ulogu u oblikovanju međunarodnih odnosa u protekle dve godine. Stratfor smatra da će tako ostati i u 2016, iako će se nivo konflikta i potencijalne saradnje menjati od pitanja do pitanja. Rat na istoku Ukrajine, po svemu sudeći, će postati dugoročni zamrznuti konflikt.

Rusija će nastaviti vojni angažman u Siriji, što će dalje komplikovati njihove odnose sa Turskom, SAD i Evropom. Dok se Turska još više približava svojim NATO saveznicima, Moskva će biti opreznija u tome do koje će se mere konfrontirati sa Ankarom. Dve zemlje će nastaviti sa međusobnim restrikcijama na trgovinskom planu, te odgoditi zajedničke energetske projekte. Dve zemlje će se takođe takmičiti za uticaj u regionu Kavkaza, naročito kada je reč o Azerbejdžanu, te pokušati da oblikuju pregovore oko problema Nagorno-Karabaha.

Neprekidni konflikt na istoku Ukrajine biće samo jedan od mnogo ozbiljnih izazova pred kojima će se naći Kijev u 2016. Ekstremno desne i nacionalističke grupe će nastaviti da podrivaju ukrajinsku vladu i slabe sposobnost Kijeva da pokuša doći do određenih političkih rešenja sa separatistima. To će, sa druge strane, garantovati da će Donjeck i Luganjsk ostati izvan političke kontrole Kijeva.

Belorusija će postepeno jačati svoje ekonomske veze sa Zapadom ali će nastaviti da čuva svoje vojno i strateško savezništvo sa Rusijom. Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko će pokušati da izbegne uspostavljanje ruske vazdušne baze u njegovoj zemlji, u želji da ne stvara dodatne tenzije na relaciji Minsk – Zapad, ali se njegova pozicija može promeniti ukoliko NATO nastavi sa jačanjem svog prisustva u susjednoj Poljskoj i baltičkim državama.

U Moldaviji, korupcijski skanadali sa kojima se povezuje proevropska vlada u toj zemlji mogu biti razlog povećanja podrške proruskim strankama u zemlji. Ali analitičari Stratfora procenjuju da će paraliza političkog sistema u Moldaviji omogućiti da Kišinjev ostane zaglavljen kada je reč o njihovim strateškim integracijama, ili prema Rusiji ili prema Zapadu.

Gruzija će dobiti snažniju pomoć Zapada kada je reč o sistemu bezbednosti u smislu dodatnih obuka i učešća u treninzima koje oraganizuje NATO, ali će pristup Alijansi ipak ostati na istoj poziciji. Gruzija će povećati privrednu saradnju sa Rusijom u oblastima kao što je energija i trgovina, i pored toga što Tbilisi ostaje strateški orjentisan prema Zapadu.

Dugogodišnji zamznuti konflikt između Jermenije i Azerbejdžana zbog Nagorno – Karabaha mogao bi se značajno promeniti u 2016, ako Rusija pokuša da pogura pregovore o dogovoru koji bi uključivao predaju dela teritorije Azerbejdžanu u zamenu za ekonomske i sigurnosne garancije za Jermeniju.

Brojna pitanja, uključujući aktuelne ekonomske probleme, povratak radnika migranata iz Rusije i strah od jačanja islamističkog militantizma, učiniće centralnu Aziju mestom osuđenim na nestabilnost u 2016.

Imajući u vidu i njihovu bliskost severnom Avganistanu, Uzbekistanu, Turkmenistanu i Tadžikistanu, posebno će postojati rizik sa bezbednosnog aspekta, iako vlade tih zemalja imaju interes za reagovanje na pretnju islamističkih militanata, što koriste kao razlog da skrše domaće opozicione elemente. Rusija i SAD će takođe imati razloga da potenciraju tu opasnost budući da se obe strane takmiče oko inicijativa za sigurnost granica centralne Azije. Vojna saradnja između Azerbejdžana i Kazahstana, uključujući i zajedničke vojne vežbe, pojačaće se u Kaspijskom moru dok će Zapad nastaviti da traga za alternativnim energetskim projektima kao što je Transkaspijski gasovod. Na samitu Kaspijskog mora u Astani, u avgustu, Rusija bi mogla iskazati podršku za utvrđivanje granice na morskom dnu, iako za 2016. nije predviđen početak niti jednog velikog energetskog projekta.

EVROPA

Izbeglička kriza će se nastaviti u cikličkim talasima. Tokom prvih meseci nove godine hladne temeprature i loše vreme verovatno će voditi do smanjenjena broja ulazaka u Evropu. Ali će se povećati sa dolaskom leta, no tražioci azila će u 2016. zateći drugačiju Evropu. Granične kontrole će postati frekvrentnije i zemlje na takozvanoj balkanskoj ruti biće manje tolerantne prema migrantima koji prolaze kroz njihovu teritoriju. Prvi put od kada je formiran, Šengenski sporazum neće okončati godinu kako je i počeo – ili će sloboda kretanja biti na neki način ograničena ili će se smanjiti broj članica Šengena.

Tokom NATO samita u Varšavi u julu, Poljska i druge članice će zahtevati stalno prisustvo snaga NATO-a na Istoku Evrope. Neke članice Alijanse, najvjerovatnije Nemačka, će se opirati toj ideji kao i neke centralne i istočne države Evrope, koje su više naklonjene rotaciji trupa dok nekako pokušavaju držati pod kontrolom odnose sa Moskvom.

JUŽNA AZIJA

Podržana trogodišnjim aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), vrednim 6.6 milijardi dolara i ohrabrena niskim cenama nafte, ekonomija Pakistana uspeće da zadrži stopu rasta na 4 posto u 2016. Ipak, ukupno loše okruženje za poslovanje, nedostatak reformi i poremećen energetski sektor u zemlji onemogućiće dalji rast. Iransko-pakistanski naftovod, kao i turkmenistansko-avganistanski, pakistanski i indijski gasovod, ipak će malo napredovati i pored rastuće političke podrške za te projekte. Isto važi i za 46 milijardi dolara vredan ekonomski koridor između Kine i Pakistana, a reč je o seriji projekta osmišljenih da omoguće povezivanje zapadne kineske provincije Sinđang sa lukom Gvadar na Arapskom moru. (Baločistan, velika pakistanska jugozapadna provincija u kojoj je Gvadar lociran, mesto je pobune koju je potrebno umiriti pre nego što koridor bude funkcionalan.)

Avganistanske snage bezbednosti ne mogu same vojno poraziti talibane i pored toga što se njihove trupe nastavljaju fragmentirati. Za zemlje kao što su Kina i Pakistan, koje strahuju od potencijalnih posledica dugoročne nestabilnosti u Avganistanu, mirovni pregovori, po svemu sudeći, će ostati samo želja u 2016. Ali nekoliko faktora, naročito talibanska razjedinjenost, sprečiće bilo kakve smislene pregovore i njihovo okončanje ako uopšte i počnu u 2016.

BLISKI ISTOK I SJEVER AFRIKE

Militanti IDIL-a u Siriji i Iraku pretrpeli su značajne gubitke ove godine, iako nije izvesno da će samoprozvani kalifat pretpeti potpuni poraz. Slabljenje IDIL-a kao konvencijalne sile u centru njihove teritorije ohrabriće njihovo vođstvo da pokušaju izvesti još terorističkih operacija na Zapadu i širom Bliskog istoka.

Većina proizvođača nafte na Bliskom istoku ulazi u još jednu stresnu godinu niskih cena i skupih obaveza prema spoljnjoj politici. Primena iranskog nuklearnog sporazuma na početku godine dodaće najmanje 500.000 barela nove nafte dnevno na tržištu, uz sve usporeniju proizvodnju u proteklih nekoliko meseci. Iranski predsednik Hasan Rohani pokušaće da iskoristi uspeh postignutog nuklearnog sporazuma za kampanju ulaska umerenih političkih figura u Veće eksperata, telo koje je nadležno za monitoring rada vrhovnog vođe ajatolaha Ali Hamneia i koje bi u konačnici moglo odrediti njegovog naslednika.

Izvor: Radio Slobodna Evropa