Прогресија америчког задуживања

Дуг владе САД достигао је 22. октобра 1981. године поражавајући један билион долара. Тај дуг је растао 74.984 дана, односно – дуже од 205 година. А, да би дуг федералне владе био повећан за нови, други билион – било је довољно мање од пет година.

У минули петак – у другој половини дана – дуг америчке владе стигао је до 18 билиона долара. При том је последњи билион био „нагомилан“ за једва 403 дана! Последњи пут је дуг САД у једној финансијској години био смањен у односу на претходну још 1957. године. Било је то под администрацијом Двајта Ајзенхауера.

Током неколико протеклих година, влада САД 90 одсто свих пореза троши на отплату обавезних компензационих програма и камата на дугове.

Лаж је да владин дуг није страшан јер углавном дугујемо – самима себи. То је огромна лаж. Само два фонда социјалног осигурања (OASI and DI и Old-Age and Survivors Insurance и Trust Fund и Disability Insurance Trust Fund) држе 2,72 билиона долара државног дуга. Федерална влада тај новац дугује фактички сваком америчком грађанину, а у томе нема ничег доброг. Јер у чему је разлика ако влада САД себе прогласи банктором пред грађанима, а не пред банкама?

Лаж је и да влада може објавити „селективни дефолт“ поводом државног дуга. Јер, значи ли то да влада САД може „нагазити“ Кину, на пример, и објавити да се дефолт односи на њена два билиона  долара. То би био добар потез, али би потресао светска финансијска тржишта и разорио и остатке поверења које још постоји према САД.

Неки верују да влада може такав „селективни дефолт“ објавити поводом дуга од 2,46 билиона долара које држе Федералне резерве (централна банка САД). Да, и то је могуће, али су Федералне резерве емитент долара, а то би их одмах учинило банкротом, па би нова криза била апсолутно катастрофална.

Проблем је и у томе што америчка влада нема новац. Министарство финансија је у петак ујутро имало на рачунима само 71,9 милијарди долара, односно – само 0,39 одсто од укупне суме дуга. Корпорација Apple има више новца него Министарство финансија САД!

Велике државе често сматрају да им богатство и успеси дају право да непромишљено троше новац на бескрајне ратове. Тако су поступали Римљани, Отоманска империја и Британија.

Дугови слабе земљу, слабе нацију. Све у свему: ми нећемо успети да избегнемо последице…

Извор: Факти