Први резултати избора у Македонији

СКОПЉЕ – Према првим прелиминарним резултатима данашњих парламентарних избора у Македонији, које је навела Државна изборна комисија, владајућа ВМРО-ДПМНЕ Николе Груевског води за пет одсто гласова у односу на опозициону СДСМ Зорана Заева.

На основу обрађених 163.291 гласачког листића, ВМРО-ДПМНЕ је освојила 41,21 одсто, а СДСМ 35,45 одсто бирачког тела.

Како је јавио извештач Танјуга, албанска партија ДУИ Алија Ахметија је добила 7,25 одсто гласова, БЕСА 7,28 одсто, ДПА 3,59 одсто…

СДСМ прогласио победу у већим градовима, нема еуфорије

СКОПЉЕ – Портпарол опозиционе СДСМ Петар Шилегов прогласио је вечерас изборну победу те странке у свим већим градовима.

Међутим, у изборним штабовима две водеће партије у Македонији, владајуће ВМРО ДПМНЕ Николе Груевског и опозиционе СДСМ Зорана Заева, нема еуфорије, а први прелиминарни резултати показују да је актуелна владајућа странка у вођству пред најутицајнијом опозиционом.

Заев је новинарима раније данас рекао да је спреман да се повуче из политике ако СДСМ изгуби на овим изборима.

И даље најважнија политичка партија Албанаца је ДУИ Алија Ахметија, а у штабу те странке у Тетову влада оптимизам. Они очекују понављање изборног успеха из 2014. када су освојили 19 посланичких места у македонском Собрању.

Грађани и међународна заједница очекују да би нова македонска влада требало да изведе државу из двогодишње дубоке политичке кризе, као и да реши проблем са именом те државе, који оспорава Грчка.

Аналитичар Петар Арсовски каже да остварење тих циљева зависи од резултата.

„Видећемо да ли ће се наћи снаге за формирање неке шире коалиције или постизање општег политичког конесензуса, што је неопходно за решење тих циљева”, каже Арсовски.

Уколико изборни резултат у коначници не донесе драстичније промене, мале су шансе да Македонија изађе из политичке кризе и каже да су већи изгледи да та криза буда још дубља.

Упитан да ли на политику Македоније већи утицај има ЕУ или САД, Арсовски каже да је тешко одговорити на то питање будући да је реч о два стила вођена политике.

„Македонија жели да уђе у ЕУ. Ипак, међународна политика САД је увек била агресивнија, директнија и имала увек већи утицај на овај регион. Почетком кризе догодила се једна занимљива ситуација, а то је да се појачала координација између ЕУ и САД по питању унутрашње политике у Македонији”, констатовао је Арсовски, пренеле су агенције.

Македонија је већ 11 година у статус кандидата за чланство у ЕУ, али је због имена и спора са Грчком по том питању њен европски пут у стагнирању.

Сада је ту и политичка криза, најдубља након конфликата у тој држави 2001, а етнички односи и даље су крхки, оцењују аналитичари.

Пре више од 10 година Македонија је практично предводила евроинтеграције у региону, а сада се нашла на дну листе и у равни је са БиХ и Приштином.

Када је реч о решавању питања имена Македонија, чији је званични назив у Уједињеним нацијама Бивша Југословенска Република Македонија (БЈРМ), аналитичари имају различите ставове.

Арсовски, међутим, сматра да су односи Македоније и Грчке с тим у вези прилично заглављени, али и да постоје одређени помаци.

Он каже да се тај помак огледа у томе да Македонија прихвата некакву географску одредницу у имену с једне, а с друге стране да Грчка прихвата да реч Македонија остане у имену те државе

Извор: Танјуг