Prvi rezultati izbora u Makedoniji

SKOPLJE – Prema prvim preliminarnim rezultatima današnjih parlamentarnih izbora u Makedoniji, koje je navela Državna izborna komisija, vladajuća VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog vodi za pet odsto glasova u odnosu na opozicionu SDSM Zorana Zaeva.

Na osnovu obrađenih 163.291 glasačkog listića, VMRO-DPMNE je osvojila 41,21 odsto, a SDSM 35,45 odsto biračkog tela.

Kako je javio izveštač Tanjuga, albanska partija DUI Alija Ahmetija je dobila 7,25 odsto glasova, BESA 7,28 odsto, DPA 3,59 odsto…

SDSM proglasio pobedu u većim gradovima, nema euforije

SKOPLJE – Portparol opozicione SDSM Petar Šilegov proglasio je večeras izbornu pobedu te stranke u svim većim gradovima.

Međutim, u izbornim štabovima dve vodeće partije u Makedoniji, vladajuće VMRO DPMNE Nikole Gruevskog i opozicione SDSM Zorana Zaeva, nema euforije, a prvi preliminarni rezultati pokazuju da je aktuelna vladajuća stranka u vođstvu pred najuticajnijom opozicionom.

Zaev je novinarima ranije danas rekao da je spreman da se povuče iz politike ako SDSM izgubi na ovim izborima.

I dalje najvažnija politička partija Albanaca je DUI Alija Ahmetija, a u štabu te stranke u Tetovu vlada optimizam. Oni očekuju ponavljanje izbornog uspeha iz 2014. kada su osvojili 19 poslaničkih mesta u makedonskom Sobranju.

Građani i međunarodna zajednica očekuju da bi nova makedonska vlada trebalo da izvede državu iz dvogodišnje duboke političke krize, kao i da reši problem sa imenom te države, koji osporava Grčka.

Analitičar Petar Arsovski kaže da ostvarenje tih ciljeva zavisi od rezultata.

„Videćemo da li će se naći snage za formiranje neke šire koalicije ili postizanje opšteg političkog konesenzusa, što je neophodno za rešenje tih ciljeva”, kaže Arsovski.

Ukoliko izborni rezultat u konačnici ne donese drastičnije promene, male su šanse da Makedonija izađe iz političke krize i kaže da su veći izgledi da ta kriza buda još dublja.

Upitan da li na politiku Makedonije veći uticaj ima EU ili SAD, Arsovski kaže da je teško odgovoriti na to pitanje budući da je reč o dva stila vođena politike.

„Makedonija želi da uđe u EU. Ipak, međunarodna politika SAD je uvek bila agresivnija, direktnija i imala uvek veći uticaj na ovaj region. Početkom krize dogodila se jedna zanimljiva situacija, a to je da se pojačala koordinacija između EU i SAD po pitanju unutrašnje politike u Makedoniji”, konstatovao je Arsovski, prenele su agencije.

Makedonija je već 11 godina u status kandidata za članstvo u EU, ali je zbog imena i spora sa Grčkom po tom pitanju njen evropski put u stagniranju.

Sada je tu i politička kriza, najdublja nakon konflikata u toj državi 2001, a etnički odnosi i dalje su krhki, ocenjuju analitičari.

Pre više od 10 godina Makedonija je praktično predvodila evrointegracije u regionu, a sada se našla na dnu liste i u ravni je sa BiH i Prištinom.

Kada je reč o rešavanju pitanja imena Makedonija, čiji je zvanični naziv u Ujedinjenim nacijama Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM), analitičari imaju različite stavove.

Arsovski, međutim, smatra da su odnosi Makedonije i Grčke s tim u vezi prilično zaglavljeni, ali i da postoje određeni pomaci.

On kaže da se taj pomak ogleda u tome da Makedonija prihvata nekakvu geografsku odrednicu u imenu s jedne, a s druge strane da Grčka prihvata da reč Makedonija ostane u imenu te države

Izvor: Tanjug