PUPS – hronologija beščašća

Dočekali smo ono što se i najavljivalo u dobro obaveštenim krugovima u Beogradu prethodnih dana: PUPS je raskinuo koaliciju sa SPS i najavio da će pristupiti SNS.

PUPS je postao poznat 2008. godine, kada su lideri ove partije povukli nogu i prvi pretrčali kod Borisa Tadića, pomažući da se tada formira „prevropska vlast“. Za njima je brzo prešao i Ivica Dačić i potpisao „istorijski sporazum“ sa Tadićem.

Naravno, sve je to bila predstava za javnost, pošto je Dačić još mnogo ranije bio pritisnut i usmeren od strane zapadnih ambasadora da napravi takav korak, ali je za političku analizu važan argument PUPS-a: oni su prišli Tadiću pošto im je obećao povećanje penzija. Tada su išli sa onim ko im je obećavao povećavanje, a danas…

Partija ujedinjenih penzionera Srbije, koja je nastala zbog brige o penzionerima, ući će u pregovore sa premijerom koji je smanjio penzije. Ne treba da začudi ako podrže i nova smanjivanja penzija.

Valjda je i to briga za penzionere.

Svakako, ovo sve ukazuje na beščašće PUPS-a, ali pre svega i na postojanje sistemskog problema u Srbiji. Šta strankama piše u programu, kako se zovu, šta su im predizborna obećanja, uopšte nema veze sa koracima koje potom preduzimaju kada dođu na vlast. Tada se sve zaboravlja i nastavlja onako kako odgovara zapadnim amabasadorima.

To je silovanje demokratije, otvoreno laganje birača, građana Srbije, kojim se potpuno obesmišljavaju izbori. To što je radio PUPS u našoj politici zato će ostaviti mnogo dublje posledice, nego što se na prvi pogled čini. Zbog takvih će stradati srpska demokratija. A šta će uslediti kada se to desi, tek ćemo videti.

Izvor: Fond Strateške Kulture