Putin – I danas tugujemo zajedno s jermenskim narodom

Jermenija je danas obeležila 100-godišnjicu turskog genocida nad njenim sunarodnicima.

Centralna manifestacija, kojoj du prisustvovali i predsednici Vladimir Putin, Fransoa Oland i Tomislav Nikolić, održana je u Jerevanu. Sasvim konkretno: ispred memorijala na brežuljku Cicernakaberd (u prevodu sa jermenskog: Lastina tvrđava).

Sam memorijal čine: 12 oborenih pilona od bazalta konusno raspoređenih oko večne vatre, a celim krajem dominira 40 metara visoki, nadvoje podeljeni obelisk koji simbolizuje preporod jermenskog naroda, ali i njegovu podeljenost. Jer, Jermeni žive na svim kontinentima i u svetu ih im preko 5 miliona.

Ruski lider okupljenima rekao da stav Rusije povodom genocida ostaje nepromenjen: da za taj zločin nema i ne može biti opravdanja.

„Stav Rusije je bio i ostaje dosledan: uvek smo smatrali da za masovno ubijanje ljudi nema i ne može biti nikakvih opravdanja“ – naglasio je.

Šef ruske države je podsetio da je Rusija bila učesnik i inicijator celog niza međunarodnih akata, uključujući Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

„Međunarodna zajednica treba da učini sve da se tragični događaji iz prošlosti nikad ne ponove, kako bi svi narodi mogli da žive u miru i slozi, ne spoznajući užase do kojih dovode raspirivanje verske mržnje i agresivni nacionalizam, ksenofobija“ – izjavio je on.

Putin je naglasio da Rusija „iskreno saoseća sa jermenskim narodom, koji je preživeo jednu od najvećih tragedija u istoriji čovečanstva“.

„Događaji iz 1915. godine su potresli ceo svet. A u Rusiji su bili doživljeni kao sopstvena nesreća“ – napomenuo je ruski predsednik.

– Stotine hiljada bespomoćnih Jermena koji su izgubili krov nag glavom, milioni su dobili utočište na teritoriji Rusije i bili spaseni“.

Putin je dodao da je upravo ruska diplomatija izdejstvovala međunarodnu osudu nasilja nad jermenskim narodom.

„Odnose bratskih naroda Rusije i Jermenije uvek su odlikovali posebna duhovna bliskost i uzajamno pomaganje Tako je bilo i tokom dramatičnih događaja od pre 100 godina, i u godinama Velikog otadžbinskog rata, i u vreme razornog zemljotresa u Spitaku (grad u Jermeniji). I danas mi tugujemo zajedno s jermenskim narodom“ – naglasio je šef ruske države.

On je saopštio da će u stotinama ruskih gradova biti održano više od dve hiljade komemoracija povodom stogodišnjice genocida. U tim akcijama će učestvovati ne samo Jermeni iz Rusije, već i desetine hiljada predstavnika drugih nacionalnosti.

„Nažalost, danas u mnogim regionima sveta ponovo podiže glavu i neofašizam, ka vlasti hrle ekstremni nacionalisti. Jača i antisemitizam, vidimo i manifestacije rusofobije. Treba se zapitati zašto se to događa i šta je uzrok tome? – kazao je predsednik Rusije.

– Prilikom preduzimanja bilo kakve akcije u kritično važnim regionima sveta, treba, pre svega, razmisliti o tome šta će biti dalje, razmisliti o posledicama“.

Govoreći o tragičnim događajima iz prošlosti, Putin je istakao da „mi treba s optimizmom da gledamo napred, verujemo u ideale prijateljstva, dobrosusedstva i uzajamnog pomaganja, da se učimo dobroti i slaganju, da uvažavamo jedni druge, da poštujemo interese druge strane“.

„Samo tako se svet može učiniti boljim, stabilnijim i bezbednijim“ – naglasio je on.

Istoričari procenjuju da je u Otomanskom carstvu tokom i posle Prvog svetskog rata ubijeno 1,5 miliona Jermena što istoričari smatraju prvim genocidom 20. veka.

Naslednica carstva, Turska Republika, proglašena 1923, negira da je to bio genocid, već da su to samo žrtve građanskog rata i nemira tokom raspada Otomanskog carstva, čiji je broj preuveličan, te da je pogibije bilo na

Izvor: Fakti