Путин под притиском

МОСКВА — Руски председник Владимир Путин оптужен је од стране Запада да наоружава побуњенике и распирује ватру сепаратизма у источној Украјини.

Међутим, Асошиејтед прес (АП) наводи да од недавно има јаких доказа да је управо супротно и да он жели да се тамо постигне примирје.

Да би испословао примирје, пише АП, Путин мора у земљи да се суочи са националистима који на њега врше притисак да у источну Украјину пошаље трупе у подршку побуњеницима који су тамо заузели градске куће и пограничне прелазе.

У анализи се указује да се Путинови стратешки циљеви нису променили – он жели да задржи Украјину бар делимчно у руској орбити да би је спречио да уђе у НАТО.

Руски председник међутим, како се указује, такође води рачуна о другим глобалним односима Русије а мора пажљиво да делује и да би избегао нове санкције Европске уније и САД.

Његово решење је да покуша да поштигне примирје у Украјини а истовремено да обезбеди неке дугорочне упливе у украјинске ствари.

АП оцењује да је Путин остварио делимичан успех прошлог месеца када је нови украјински председник Петро Порошенко прогласио прекид ватре који су неки побуњеници прихватили.

Иако је то примирје често кршено и није било могуће убедити побуњенике да се разоружају оно је дало основе за консултације у којима је учествовао један бивши украјински председник, руски амбасадор, европски званичници и вође побуњеника, пише у анализи.

Две рунде мировних преговора нису дале неке опипљиве резултате и Порошенко је укинуо примирје у понедељак увече. Краткотрајно примирје је ипак по први пут довело стране у сукобу за преговарачки сто, што је важан успех за Путина, наводи се у анализи.

Влада у Кијеву је до тада одбацивала његове позиве да седну да преговарају с побуњеницима које и даље називају „терористима“.

Министри спољних послова Француске, Немачке, Русије и Украјине данас су позвали да се наставе преговори у покушају постизања новог споразума о прекиду ватре који би поштовале обе стране у сукобу.

Леонид Кучма, бивши украјински председник који је представљао владу у преговорима, добро је познат Путину који је с њим блиско сарађивао годинама. Други човек у преговорима био је Кучмин бивши шеф кабинета Виктор Медведчук, који живи у Русији и има блиске личне везе с Путином.

Како се наводи у анализи крајњи Путинов циљ је да издејствује да Кијев за регионалног шефа у источној Украјини именује особу која је пријатељски натројена према Кремљу, као што је Медведчук, очекујући да ће он развијати блиске везе с Москвом.

То можда неће одмах бити остварљиво, али други кораци, као што је Порошенково обећање да прошири овлашћења властима покрајина, могло би да повећа руски утицај у источној Украјини.

Путин ће морати, међутим, како се наводи у анализи, да понуди нешто за узврат а опције су му ограничене. Директан позив побуњеницима да положе оружје би зазвучао као издаја и покварио пажљиво гајену слику чврстог вође који је спреман да се супротстави Западу, пише у анализи.

Када је, средином априла, после припајања Крима од стране Русије, поцела побуна на истоку Украјине, стратези Кремља су мислили да би могли да држе тензије у стању тињања да би добили уступке од владе у Кијеву, али борбе су се појачале а растао је и број мртвих па је постајало све теже да се криза смири.

Апетити јастребова из Путиновог унутрашњег круга су све већи, а унутар руског руководства примећују се све видљивији знаци неслагања, наводи АП. Чак иако би Путин покушао да ублажи свој став, није баш сигурно да би његови потчињени извршили његова наређења, наводи се у анализи.

Неки истакнути руски националисти чак називају Путина кукавицом. Те критике би могла да прихвати и руска јавност која је под утицајем руске државне телевизије која владу у Кијеву назива „фашистичком хунтом“ која убија русофоно становништво.

Како се закључује у анализи Асошиејтед преса Путин је постао талац сопствене игре подизања улога и жустре реторике и сада за њега постаје све теже да ублажи став према Украјини а да притом не окрњи своју моћ.

Извор: Бета

Коментари

2 Коментара на Путин под притиском