Путин упозорио – „Бранићемо своју имовину!“

Русија се не понаша агресивно, не претендује да буде супер сила и не тежи светској хегемонији, већ само хоће да буде поштована међу међународним партнерима, изјавио је председник Руске Федерације Владимир Путин.

Путин је на међународном економском форуму у Санкт Петербургу рекао да се не слаже са изјавом бившег француског премијера Франсоа Фијона да Русија „све више делује агресивно“.

„Ми не наступамо агресивно. Само смо доследнији у одбрани наших интереса“, истакао је руски лидер.

Путин је рекао да Русија не тежи хегемонији или било каквом статусу супер силе.

„Ми никоме не намећемо своје стандарде или моделе понашања. Желимо једнаке односе са свим актерима међународне заједнице – са партнерима из Америке, Европе и Азије“, нагласио је руски председник.

Он је истакао и да Русија не жели да буде понижавана, преноси „Спутњик“.

„Русија жели да је поштују. А ко то не жели? Ко жели да буде понижаван? Тиме што тражи да је поштују, Русија не захтева ништа посебно“, поручио је Путин.

Уколико Америка одлучи да позове Русију да се врати у „велику седморку“ (Г7) и тако оживи формат Г8, рекао је руски председник, Канада ће морати да се помири са тим.

„Не желим никога да увредим, али ако САД каже да Русија треба да се врати у Г8, канадски премијер ће променити своје мишљење“, рекао је Путин новинарима током састанка са шефовима светских новинских агенција у Санкт Петербургу.

Премијер Канаде Стивен Харпер изјавио је недавно да сматра да Русија не треба да се враћа у „велику седморку“, јер је током украјинске кризе порушила принципе на основу којих припада клубу најразвијенијих земаља.

Брисел да поздрави поступак Русије према Грчкој

„Уколико ЕУ жели да Грчка плати своја дуговања онда треба да буде заинтересована за раст економије те земље. ЕУ треба да поздрави поступке Москве. Шта је лоше у стварању нових радних места у Грчкој?“, упитао је Путин, коментаришући прелиминарни договор Русије са Грчком.

Путин и грчки премијер Алексис Ципрас састали су се јуче на маргинама Међународног економског форума у Санкт Петербургу ради разговора о могућим рутама преноса руског гаса ка Европи преко гасовода „Турски ток“.

Министри енергетике две земље потписали су меморандим о оснивању заједничке компаније за градњу гасовода „Турски ток“ преко грчке територије којим ће бити допремано 47 милијарди гаса годишње.

„Не признајемо одлуку Хашког суда“

Русија ће оспорити одлуку Хашког суда о конфисковању своје државне имовине у иностранству, изјавио је данас руски председник Владимир Путин, додајући да земља не признаје одлуку тог суда, јер није потписник Европске енергетске хартије.

„Наравно, ми ћемо одговорити на напад. Одговорићемо судски. Хашки суд има свју зону утицаја — то су државе које су учеснице Европске енергетске хартије. Русија није“, рекао је Путин.

Путин јер подсетио да су и пре ЈУКОС-а неки покушавали да да на тај начин „добију допунско финсирање“ од Русије, али су та питања руски правници успешно решавали.

„Које ће конкретне кораке предузети наши правници, питајте њих. Од тога не намеравамо да правимо никакве тајне. Имали смо сличан инцидент са компанијом ’Нога‘. Неколико година суђења, и — питање је решено. Претпостављам да ћемо и у овом случају деловати истим методама“, рекао је руски председник у разговору с страним новинарима у Санкт Петеребургу.

Он је такође истакао и да ће Русија на западне санкције одговорити ширењем слободе и отворености земље,

„То није парола — то је садржај наше реалне политике, тог посла који сада водимо на стварању услова за пословање, тражењу нових партнера и отварању новог тржишта и учествовању у реализацији великих интеграционих пројеката“, нагласио је председник.

На исто питање је данас реаговао и шеф администрације руског председника Сергеј Иванов, који је рекао да ће Москва предузети мере

Иванов је нагласио да треба реаговати хитно и само „реципрочним мерама“:

„Природно је и неизбежно, да одговарајући кораци брзо буду предузети“, рекао је Иванов и додао да Брисел и Париз треба да буду спремни на то.

„Да ћемо реаговати, не сумњам уопште. Ја то знам, јер ипак 15 година радим у Министарству иностраних послова“.

„Бранићемо своју имовину“

Руски председник Владимир Путин рекао је да ће Москва бранити своју имовину у Француској и Белгији правним средствима, односно путем суда.

Владимир Путин је на састанку са директорима светских новинских агенција рекао да им не остаје ништа друго него да реагују и да ће бранити своје интересе, преноси Танјуг.

Руски председник је додао да сада треба питати руске адвокате шта ће тачно урадити, и поручио да овде неће бити тајни.

Навео је да Москва сматра да је суд у Хагу надлежан да одлучује само у случајевима земаља потписница Међународне енергетске повеље.

„Русија није ратификовала ту повељу, тако да ми не признајемо надлежност тог суда и бранићемо тај став путем суда“, рекао је Путин.

Додаје да нема ништа ново у томе што акционари „Јукоса“ траже од Русије додатна плаћања и да се то и раније дешавало.

Званична Москва је још јуче упозорила да припрема покретање судског поступка као одговор на замрзавање њених актива у Белгији и Француској на захтев акционара руског нафтног гиганта „Јукоса“.

Сергеј Лавров, руски министар иностраних послова изјавио је да се руски ентитети погођени оваквим потезом припремају да изађу пред суд како би издејствовали замрзавање актива страних компанија у државном власништву у Русији.

Као одговор на такве акције Белгије, Москва је затражила од белгијског амбасадора објашњење, уз претњу увођења реципрочних мера за белгијске активе у Русији.

Бивши акционари руског нафтног гиганта „Јукоса“ саопштили су пре два дана да су активе руске владе и банкарски рачуни у Француској замрзнути, у оквиру спора око исплате одштете акционарима за експропријацију „Јукоса“.

„Реч је о банкарским рачунима и некретнинама“, рекао је директор компаније ГМЛ, бившег већинског акционара у „Јукосу“, Тим Озборн, и додао да су замрзнути рачуни у око 40 банака заједно са још осам или девет некретнина.

Бивши већински акционар нафтне компаније „Јукос“, ГМЛ, добио је у јулу прошле године спор против Русије пред сталним арбитражним судом у Хагу, са пресудом да му се исплати одшета у износу од 50 милијарди долара.

Суд у Хагу је пресудио да је Руска Федерација отерала „Јукос“ у банкрот и преузела његову имовину. Москва је тада поручила да ће искористити сва правна средства против пресуде.

Холдинг ГМЛ тражио је на суду од Русије 103,5 милијарди долара компензације за експропријацију „Јукоса“.

Бивши директор Михаил Ходорковски направио је од „Јукоса“ највећу нафтну компанију у власништву инвеститора након распада СССР-а.

Извор: Агенције