Ukrajina šalje delegaciju u Gasprom

22.30 – Moskva optužila američku banku „Dži Pi Morgan“ da je nelegalno blokirala isplatu jedne ruske diplomatske misije ruskoj agenciji za osiguranje u SAD, pod izgovorom sankcija prema Rusiji, prenosi Rojters.

22.15 – Ukrajina ne planira da prekida sporazum sa Rusijom o baziranju Crnomorske flote Rusije na Krimu, saopštio je ministar pravde Ukrajine Pjotr Petrenko.

21.45 – Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer rekao da ne vidi nikakvu perspektivu, odnosno mogućnost za ulazak Ukrajine u NATO, preneli su nemački mediji.

20.05 – Jurij Prodan: Ukrajina šalje delegaciju u Moskvu na pregovore sa Gaspromom

Ukrajina će ove nedelje poslati delegaciju u Moskvu na pregovore sa Gaspromom, saopštio je u Kijevu na pres-konferenciji Jurij Prodan, koga je Vrhovna rada imenovala na mesto ministra energetike i rudarstva.

Prema njegovim rečima, Ukrajina će u drugom kvartalu ove godine uvoziti ruski gas „računajući popust za Crnomorsku flotu, koji je predviđen Harkovskim sporazumom od 2010. godine“.

19.58- Anders Fog Rasmusen: NATO ne vidi povlačenja ruske vojske od granice

Aneksija Krima od stane Rusije znači da NATO ne može sarađivati sa Rusijom kao pre, izjavio je generalni sekretar NATO Anders fog Rasmusen.

Prema njegovim rečima, Rusija svojim delovanjem podriva principe saradnje sa NATO.

Rasmusen je, takođe, rekao da ne može potvrditi povlačenje dela ruske vojske od granice sa Ukrajinom.

Ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO se u utorak sastaju u Briselu na dvodnevnom samitu, na kome će se razgovarati o načinima pružanja pomoći Ukrajini.

19:15 – Ubrzani razvoj Krima i Sevastopolja prioritet

SEVASTOPOLJ – Ubrzani razvoj Republike Krim i grada Sevastopolja biće među prioritetima tokom rada na nacrtu novog federalnog budžeta Rusije, najavio je ruski premijer Dmitrij Medvedev, a prenela ruska novinska agencija Itar Tas s.

„Na prethodnom sastanku dao sam instrukcije da dva ključna prioriteta treba da budu uzeta u obzir prilikom usklađivanja državnih programa – sprovođenje majskog dekreta ruskog predsednika i sprovođenje programa razvoja Dalekog istoka. Sada bih želeo da istaknem treći prioritet koji je evidentan za nas. Jedan od najvažnijih zadataka je da se razvije Krimsko poluostrvo – Republika Krim i grad Sevastopolj”, rekao je Medvedev na sastanku čija je tema bila budžet i implementacija državnih programa.

Republika Krim i Sevastopolj, grad sa posebnim statusom na Krimskom poluostrvu, gde su Rusi većina stanovništva, potpisali su sporazumi o ponovnom ujedinjenju sa Rusijom 18. marta ove godine posle referenduma na kome je većina glasala da se otcepe od Ukrajina i pridruže Rusiji, podseća ruska agencija.

17.40 – Julija Timošenko i Dmitrij Jaroš su među 10 novih imena, dodatih na ranije objavljen spisak 320 osoba, koje je Državni savet Krima proglasio nepoželjnim na tom poluostrvu, prenosi Glas Rusije.

17:30 – Rusija počela veliku vojnu vežbu na granici sa Kinom i Mongolijom

U pograničnom Zabajkalskom kraju je počela velika komandno-štabna vojna vežba prebacivanja trupa, saopštio je šef pres-službe Istočnog vojnog okruga potpukovnik Aleksandar Gordejev.

Na vežbi učestvuju dva društva iz Zabajkalskog kraja i Burjatije. Na njima će se odrađivati pregrupisavanje vojske: učestvovaće oko 250 jedinica vojne i specijalne tehnike.

Zabajkalski kraj graniči sa Mongolijom i kineskom provincijom Unutrašnja Mongolija.

17:18 – Rusija može pre roka napustiti Parlamentsku skupštinu SE

Rusija će napustiti Parlamentsku skupštinu Saveta Evrope (PSSE), ako budu pokušaji da se ruskoj delegaciji oduzmu ovlašćenja, saopštio je šef Komiteta D ržavne dume za međunarodne odnose Aleksej Puškov.

„Mi razmatramo i takav scenario. Sa tim je upoznato i rukovodstvo PSSE i lopta je na njihovoj strani“, rekao je Puškov.

Rusija je postala član PSSE 1996. godine. U ruskoj delegaciji su 22 poslanika Državne dume i 15 senatora Saveta Federacije.

Nešto ranije je šef britanske delegacije Robert Valter predložio da se ruskim parlamentarcima oduzmu ovlašćenja u PSSE zbog pozicije Rusije prema ukrajinskom pitanju. Glasanje može biti organizovano ove nedelje.

16:45 – Na Krimu ostaje 79 brodova ratne mornarice Ukrajine

Trenutno se na teritoriji Krima nalazi 79 brodova ukrajinske ratne flote, saopštio je glavni komandant ratne mornarice RF Viktor Čirkov.

On je to izjavio na zajedničkoj sednici komiteta Saveta Federacije za odbranu i bezbednost i komiteta ta međunarodne odnose, gde se raspravljalo o anuliranju rusko-ukrajinskog sporazuma o Crnomorskoj floti.

Prema rečima Čirkova, sada se radi na tome da se brodovi predaju ukrajinskog strani.

16:35 – U baltičkim državama počinje vojna vežba ratne avijacije NATO

U utorak će u vazdušnom prostoru baltičkih država početi letovi obuke ratne mornarice NATO snaga, u kojima će učestvovati vojni avioni SAD, Švedske i Litvanije.

Slične vojne vežbe se već nekoliko godina održavaju u baltičkom regionu, ali su ove godine organizovane zbog zabrinutosti zemalja istočne Evrope povodom Rusije i njenog delovanja po pitanju Ukrajine.

U dvonedeljnoj vežbi će učestvovati pripadnici ratne avijacije SAD, koji sada patroliraju iznad Baltika na lovcima F-15C Eagle, kao i ratna avijacija Švedske na lovcima JAS-39 Gripen i ratna avijacija Litvanije sa transportnim avionom C-27J Spartan i helikopterom Mi-8.

16.02 – Kijev namerava da ruskim građanima ograniči boravak na teritoriji Ukrajine. U vremenskom periodu od šest meseci, Rusi će moći maksimalno da ostanu 90 dana u Ukrajini, izjavio je direktor Odeljenja za konzularne poslove Ministarstva spoljnih poslova Ukrajine Andrej Sibiga, prenosi RIA Novosti.

15.46 – Vlasti Krima proširili su spisak ukrajinskih zvaničnika koji su nepoželjni na njihovoj teritoriji, javlja Raša tudej. Na listi su se našli bivša premijerka i predsednički kandidat, Julija Timošenko, predsednik partije Bratstvo Dmitri Korčinksij i vođa radikalne ogranizacije Desni Sektor, Dmitri Jaroš. Sada se na listi neoželjnih na Krimu nalazi 331 osoba.

14.54 – Bivša premijerka Ukrajine Julija Timošenko, jedna od najbogatijih poslovnih žena u Ukrajini i svetu, prijavila je Centralnoj izbornoj komisiji skromnu imovinsku kartu u kojoj je navela da poseduje samo stan od 59,4 kvadratna metra!

14.42 – Smanjenje broja ruskih vojnika na istočnoj granici sa Ukrajinom, što je juče naredio ruski predsednik Vladimir Putin, nije dovoljno, izjavila je danas nemačka kancelarka Angela Merkel, dodajući da na tom području i dalje ima previše vojnika.

14.30 – Rusija je danas upozorila Ukrajinu da ne ulazi u integracije sa NATO, navodeći da su prethodni pokušaji Kijeva da se približi zapadnom vojnom savezu zategli odnose sa Moskvom, kao i odnose Moskve i NATO.

14.00 – Aleksej Miler: Gasprom povećao cenu gasa Ukrajini

Cena ruskog gasa za Ukrajinu je od drugog kvartala povećana sa $268,50 do $385,50 za hiljadu kubnih metara zbog konstantnog neplaćanja, saopštio je predsednik Upravnog odbora Gasproma Aleksej Miler.

„U skladu sa postojećim ugovorom o isporuci gasa, njegova cena za Ukrajinu će u drugom kvartalu iznositi $385,50. „Decembarski“ popust za gas se više ne može primenjivati. To je predodređeno i proizilazi iz neispunjavanja obaveza plaćanja duga ukrajinske strane za isporuke gasa u 2013. godini, neplaćanjem tekućih isporuka i, samim tim, povećavanjem duga za isporučeni gas. Suma duga na današnji dan iznosi $1,711 milijardi“, izjavio je direktor Gasproma.

13.36 – NATO nije uočio povlačenje ruskih trupa sa granice prema Ukrajini, izjavio je uoči samita u Briselu generalni sekretar te alijanse Anders Fog Rasmusen, prenosi BBC. NATO će na ovom skupu razmotriti načine da se pomogne Ukrajini i ohrabre istočnoevropski saveznici, posle pripajanja Krima Rusiji.

13.20 – Ukrajinska delegacija sprema se na put u Moskvu na pregovore o gasu, javlja RIA novosti. Ministar energetike Ukrajine izjavio je da će u centru pažnje biti pitanje ukrajinskog duga ruskom državnog naftnom gigantu Gaspromu.

12.49 – Nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer izjavio je da ne vidi perspektivu u učešću Ukrajine u NATO, ali da nemačka vlada još nije usvojila zvaničan stav po ovom pitanju, javlja Unian.

„Ne mogu da zamislim intenzivniji vid kooperacije od okvira direktne saradnje na nivou NATO-Ukrajina. Međutim, ne vidim mogućnost članstva Ukrajine u NATO“, naveo je Štajnmajer dodajući da je to njegovo lično mišljenje.

12.42 – Gornji dom parlamenta Rusije odobrio je Zakon o načinima funkcionisanja finansijkog sisema Republike Krim i grada Sevastopolja. Zakon se odnosi na prelazni period do 1. januara 2015. godine.

12.33 – Ukrajinski parlament danas je jednoglasno, sa 235 glasova „za“, odobrio seriju zajedničkih vojnih vežbi Ukrajine i zemalja članica NATO čime će američki vojnici biti dovedeni blizu ruskih snaga kod anektiranog poluostrva Krim, javio je AFP.

12.21 – Ruska misija pri UN neće učestvovati na nezvaničnom sastanku Saveta bezbednosti o ljudskim pravima i slobodi štampe na Krimu, saopštila je služba za informisanje UN. Ruska misija je u obrazloženju navela da pitanje ljudskih prava i sloboda federalnih jedinica Rusije, uključujući Krim, „ne staje u okvir odgovornosti Saveta bezbednosti i nema osnova za takve razgovore“.

11.12 – Zakon o rehabilitaciji naroda koji su trpeli represiju može biti proširen na krimske Tatare, a u zamenu Rusija će razmotriti legalizovanje zemljišta koje su Tatari prisvojili, izjavio je Vladimir Putin, predsednik Rusije, u razgovoru sa predsednikom Tatarstana Rustamom Minihanovim, javlja Unian.

10.46 – Savet Ruske Federacije jednoglasno je, sa 134 glasa, usvojio odbacivanje sporazuma sa Ukrajinom o Crnomorskoj floti. Odluka će biti poslata na potpisivanje predsedniku Rusije Vladimiru Putinu.

10.35 – Ministri spoljnih poslova Nemačke, Poljske i Francuske danas razgovaraju o krizi u Ukrajini, pred sastanak sa šefovima diplomatija članica NATO. Današnji sastanak je pokušaj Nemačke da oživi takozvanu Vajmarsku trojku, formiranu 1991. godine, posle pada komunizma, navodi AP. Kriza u Ukrajini je oživela rad Vajmarske trojke, čiji su ministri spoljnih poslova u februaru zajedno otputovali u Kijev, gde su pomogli sklapanje sporazuma koji je doveo do okončanja nasilja.

10.30 – Vrhovna Rada Ukrajine donela je odluku o momentalnom razoružavanju svih ilegalnih grupa u Ukrajini. Za ovu odluku glasalo je 256 od 303 poslanika, prenosi Unian.

10.07 – Ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov objavio da su pripadnici ekstremne desničarske grupe „Desni sektor“ predali oružje i napustili hotel u Kijevu

Avakov je objavio danas na svojoj „Fejsbuk“ stranici, da je ta grupa imala štab u hotelu, i da ga je danas napustila, ušavši u autobuse.

Nakon jučerašnje pucnjave, policija je opkolila hotel i uhapsila jednu osobu za koju veruje da je otvorila vatru i ranila tri osobe.

Policija u Kijevu uhapsila je i isputuje muškarca koji je juče pucao u glavnom gradu Ukrajine, Kijevu, kada su ranjene tri osobe, među njima i zamenik šefa gradske administracije Kijeva, Bogdana Dubasa.

Vršilac dužnosti ukrajinskog ministra unutrašnjih poslova Arsen Avakov je izjavio juče da je oružani incident izazvao aktivista „Desnog sektora“, grupe krajnje desnice, prenela je agencija Itar-Tass.

Avakov je naveo da je aktivista „Desnog sektora“ otvorio vatru ispred jednog restorana, dodajući da su dve osobe teže ranjene.

Motiv pucnjave zasad nije poznat.

„Desni sektor“ je, kako navodi agencija AP, imao ključnu ulogu u svrgavanju ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča.

Naoružani aktivisti Desnog sektora, ultradesničarske ukrajinske organizacije, opsedali su 28. marta zgradu ukrajinske skupštine (Vrhovne rade) u Kijevu, tražeći ostavku ministra unutrašnjih poslova Arsena Avakova, dva dana nakon što je policija pucala i ubila jednog od njihovih lidera Aleksandera Muzička.

Jedan od koordinatora Desnog sektora, ultranacionalista Aleksander Muzičko se nalazio na ruskoj poternici zbog torture i ubistava ruskih vojnika u ruskoj republici Čečeniji između 1994. i 2000. godine, i on je ubijen 25. marta u akciji ukrajinskih snaga bezbednosti na zapadu Ukrajine.

Lider Desnog centra Dmitrij Jaroš podneo je 29. marta dokumentaciju Centralnoj izbornoj komisiji za učešće na predsedničkim izborima, zakazanim za 25. maj.

09.40 – Ruska delegacija napustiće sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope ako se učesnicima bude tražilo da glasaju za izbacivanje Rusije iz tog tela, izjavio je predsednik Odbora za međunarodne poslove Državne Dume i šef ruske delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Aleksej Puškov, prenosi Raša tudej.

09.35 – Rusija nije pretnja za državu Ukrajinu, izjavio je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.

„Pretnja ukrajinskoj državnosti dolazi od duboke unutrašnje političke i ekonomske krize, a ne od Rusije“, kazao je Šojgu, prenosi RIA Novosti.

09.18 – Na Krimu i u Sevastopolju ostalo je oko 80 brodova ukrajinske vojske, javlja RIA Novosti. „Reč je o 79 brodova, od toga 25 bojnih. Uskoro će biti prebačeni u Ukrajinu“, saznaje ta agencija od izvora u ruskoj armiji.

09.04 – Rusija planira da, ispod mora, izgradi gasovod do Krima, a moguće je da će konstruisati i tri elektrane na crnomorskom poluostrvu, naveo je Aleksandar Novak, ministar energetike Rusije. Izgradnja gasovaoda trebalo bi da košta šest milijardi rublja, prenosi Rojters.

08.41 – Najveći ruski proizvođač prirodnog gasa, kompanija Gasprom, saopštila je danas da u drugom kvartalu podiže cenu gasa za Ukrajinu na 385,5 dolara za 1.000 kubnih metara sa 268,5 dolara iz prvog tromesečja.

Ovakvom odlukom, Ukrajina je izgubila popust na cenu gasa koji je dogovorila sa Rusijom pre izbijanja političke krize u Kijevu novembra prošle godine, a koja je završena smenjivanjem ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča i pripajanjem ukrajinskog poluostrva Krim Rusiji, preneo je Rojters.

Prema rečima izvršnog direktora Gaproma, Alekseja Milera, ukrajinski dug za ruski gas u ovom trenutku iznosi 1,7 milijardi dolara.

07.43 – Kongres Sjedinjenih Američkih Država ne veruju u istinitost navoda o povlačenju ruskih trupa sa granice sa Ukrajinom i strahuje od moguće invazije.

Prvi čovek Komiteta za informacije Predstavničkog doma SAD, Majk Rodžers, izrazio je ozbiljnu zabrinutost zbog prisustva ruskih trupa na granici sa Ukrajinom, navodi Glas Amerike.

„Vidimo desetine hiljada vojnika i nije u pitanju samo njihova brojnost već status u kome se nalaze, njihova strateška postavljenost i ono za šta su sposobni. Oni poseduju sve što im je potrebno da, ukoliko tako odluče, uđu u Ukrajinu. Verujem da će nastaviti sa propagandom i kampanjom kako bi pripremili teren za zauzimanje istočnog regiona Ukrajine“, naveo je Rodžers, prenosi Unian.

07.30 – Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će stranim državljanima trebati ruska viza ako žele da posete Krim. U saopštenju se navodi da stranci mogu da nabave vize u ruskim ambasadama i konzulatima. „U svetlu integracije Krima i Sevastopolja u Rusku Federaciju stranci će od sada morati da imaju vizu ako žele na Krim“, navodi se u saopštenju ministarstva.

07.09 – NATO je spreman da primi u članstvo svaku evropsku državu, izjavio je Džon Keri, državni sekretar SAD. „SAD se pridružuje svojim saveznicima i sugeriše da su vrata otvorena svakoj zemlji Evrope koja će preuzeti obaveze i odgovornosti članstva i doprineti bezbednosti evroatlantskog regiona“, naveo je on.

07.03 – U Briselu danas počinje dvodnevni redovni sastanak ministara inostranih poslova 28 zemalja NATO-a na kojem će se raspravljati o situaciji u Ukrajini i biće razmotreni odnosi sa Rusijom, a biće održana i sednica Komiteta NATO-Ukrajina i susret generalnog sekretara alijanse Andersa Foga Rasmusena i vršioca dužnosti šefa ukrajinske diplomatije Andreja Deščice.

Izvor: Agencije