Reakcije na rezultate izbora u SAD

Iako su dosadašnji rezultati pokazali da će demokrate najverovatnije preuzeti Donji dom, te da to govori o svojevrsnoj blokadi Kongresa, aktuelni predsednik Donald Tramp ove izbore može tumačiti i kao svojevrsnu pobedu, jer je pokazao da i dalje ima snagu i moć, izjavio je za Sputnjik politički analitičar Obrad Kesić.

Kako je rekao, dosadašnji rezultati pokazuju ono što se i očekivalo još pre šest meseci, a to je da su demokrate preuzele Donji dom američkog Kongresa, i to sa velikom i ubedljivom pobedom, ali su istovremeno izgubili poziciju u Senatu.

U suštini, kako objašnjava, to znači da će u naredne dve godine, odnosno do sledećih predsedničkih izbora, postojati blokada što se tiče rada Kongresa, a biće primetan i agresivniji demokratski pristup u borbi protiv Trampa.

„Kako su preuzeli Donji dom, oni su preuzeli i važne komitete i sada mogu da predvode istrage i da traže dodatne informacije koje mogu da plasiraju u medijima, kako bi se borili protiv Trampa. Sa druge strane, i Tramp je doživeo jednu pobedu, jer su u svim mestima gde je vodio kampanju kandidati koje je on podržao ostvarili ubedljivu pobedu, dok su demokrate doživele velike poraze, uprkos ogromnoj podršci i van tih država“, ističe Kesić.

Upravo to, kako ocenjuje, govori da predsednik Tramp i oni koji ga podržavaju mogu da budu zadovoljni, budući da se pokazalo da tamo gde je direktno učestvovao u kampanjama i dalje ima snagu i moć.

Kesić dodaje i da je Tramp veliku pobedu ostvario i kada je reč o samoj stranci, jer iako su izgubili Donji dom, izabran je veći broj ljudi u samom Senatu koji podržavaju Trampa, što govori da je on sada na neki način preuzeo kontrolu nad strankom i može se očekivati da će imati manji otpor sa te strane.

„Sve to govori da Tramp ima razloga da bude zadovoljan, pogotovu ako dodamo ovakav scenario, gde demokrate koriste Donji dom u vidu pojačane borbe protiv Trampa, jer on u suštini dobija povoljan scenario za reizbor. To se objašnjava time što birači Trampa vide kao žrtvu političkog establišmenta i ako ta borba bude još gora, možemo da očekujemo da će oni održati nivo podrške, te da će dobiti određenu prednost na narednim predsedničkim izborima“, zaključuje Kesić.

Dojče Vele – Otvaranje brojnih pitanja

Republikanci su pobedili u Senatu, demokrate ponovo osvojile većinu u Predstavničkom domu američkog Kongresa. Sada je pitanje koliko su, nakon žestoke kampanje, te dve stranke spremne na kompromise?

Izbori za Kongres SAD naelektrisali su Amerikance kao nikada do sada. Iz saveznih država stižu informacije da je izlaznost bila rekordna. Na nekim izbornim mestima ljudi su satima stajali u redu da bi dali svoj glas.

U velikom broju izbornih krugova trka između kandidata bila je izuzetno neizvesna. Posebnu pažnju privlači Predstavnički dom američkog Kongresa. Kako izgleda, tu će demokrate imati priličnu većinu.

Predsedavajuća demokrata Nensi Pelosi je izjavila: „Ostvarili smo istorijsku pobedu. Ovo nije pobeda za našu partiju, već za vredne američke porodice. Ovo je pobeda za našu zemlju. Ona predstavlja moć našeg ustava. Pobeda je čast za muškarce i žene u uniformama, i čast za ambicije naše dece.“

Nensi Pelosi želi da preuzme mesto predsednice Predstavničkog doma. Ona bi tako mogla da postane važna protivnica američkog predsednika Donalda Trampa.

Republikanac Čarls King Malori, koji je dugi niz godina bio šef berlinskog instituta Aspen, ocenjuje da bi većina koju su osvojile demokrate mogla da zagorča Trampu život.

„Ako se njima na primer ne dopada Trampova spoljna politika, Dom jednostavno može da obustavi finansiranje, kao što je to bilo u vreme Ronalda Regana, osamdesetih godina. Oni su imali pravo, prema jednom manje poznatom zakonu iz dvadesetih godina, da zahtevaju da predsednik prijavi porez. Oni takođe imaju pravo da izdaju nalog za sprovođenje istrage, a to bi za gospodina Trampa moglo da ude veoma neprijatno“, smatra King Malori.

Tramp je upravo to hteo da spreči. Zbog toga je sve snage upotrebio u izbornoj borbi za svoje republikance, pri čemu je demokrate opisivao kao opasnost za SAD.

Glavna motivacija birača bila je podržati ili oslabiti Trampa. Jedna žena koju smo intervjuisali na biračkom mestu to je ovako formulisala: „Ne mogu da podnesem njegov stav o pravima žena. Glasala sam za karakter – a on karakter nema.“ Drugi glasači, oni koji ga podržavaju, kažu pak ovako: „Pokušavamo da ispravimo stvari u Vašingtonu.“

Bilo kako bilo, predsednik Tramp i njegovi republikanci su uspeli: zadržali su većinu u Senatu. Demokrate su izgubile važna mesta u Senatu u Severnoj Dakoti i Indijani. U ovoj drugoj saveznoj državi slavio je Majk Braun. „Mi konzervativci, predvođeni predsednikom Trampom, moramo da dokažemo da naš način razmišljanja funkcioniše, da ono što funkcioniše u Indijani, funkcioniše takođe i u ostatku Amerike. Mislim da tome mogu da doprinesem.“

Sada je pitanje šta će partije s tim uspehom da urade. Sa većinom u Senatu, predsednik Tramp i dalje može da sprovodi svoje političke ciljeve, kao na primer da konzervativne sudije imenuje za članove saveznih sudova. O svemu drugom, on mora da razgovara sa demokratama. A to otvara drugo pitanje: koliko su nakon ove žestoke kampanje te dve strane uopšte spremne na kompromise?

AP – Posledice od Pekinga do Rijada

Pobeda demokrata u Predstavničkom domu Kongresa SAD mogla bi da ima odjeka od Moskve do Pekinga i Rijada, piše AP.

Agencija navodi da osnažene demokrate sada mogu da pokrenu nove istrage o međunarodnoj poslovnoj imperiji predsednika Donalda Trampa i njegovim političkim dogovorima sa ostatkom sveta.

Preuzimanje kontrole nad Predstavničkim domom na izborima na polovini mandata, održanim u utorak, dalo je demokratama moćno oružje protiv Trampa – poziv na sud, navodi agencija.

Tako će demokratski lideri mnogih odbora Predstavničkog doma imati ovlašćenje za pozivanje na sud koje mogu da iskoriste kako bi došli do određenih dokumenata, mejlova i svedočenja, a domašaj takvih sudskih poziva mogao bi da se oseti znatno izvan Bele kuće i Vašingtona.

To, zapravo, znači da bi demokrate mogle da se posvete analiziranju pitanja kao što su 18 trgovačkih marki koje je Kina proteklih meseci dodelila kompanijama povezanim s Trampom i njegovom ćerkom Ivankom, kao i da procene da li je možda reč o sukobu interesa.

Kina tvrdi da sve zahteve za trgovačke marke tretira jednako, ali bi odbori Predstavničkog doma Kongresa SAD mogli da ispitaju da li Peking može da eksploatiše značajnu intelektualnu svojinu Trampove porodice u Kini radi političkih ili diplomatskih koristi.

Kina danas nije želela da direktno komentariše o rezultatima jučerašnjih američkih izbora, a portparolka Ministarstva spoljnih poslova Hua Čungđing rekla je novinarima da je to „unutrašnje pitanje SAD“ i da „ne želi da o tome komentariše, inače će rizikovati da bude optužena za mešanje“.

Za Moskvu, pobeda demokrata na američkim kongresnim izborima znači verovatno ponovno pokretanje istrage o ruskom mešanju u izbore 2016, ocenjuje američka agencija.

Obaveštajni odbor, na čelu sa republikancima, zaključio je svoju istragu o mešanju Rusije, saopštivši da nije pronašao dokaze o dosluhu između Rusije i Trampovog predizbog tima, ali demokrate odavno tvrde da su republikanci ignorisali niz ključnih činjenica i svedoka.

Ruski predsednik Vladimir Putin poriče bilo kakvu umešanost u Trampovu izbornu pobedu, ali bi, ocenjuje AP, mogao da ćutke pospeši nove istrage, videći ih kao način da poseje haos i podele u ljuto podeljenoj političkoj areni SAD.

Putin, međutim, ne bi pospešio istrage niti sankcije koje bi naškodile dobro povezanim ruskim oligarsima za koje se veruje da su pomagali u finansiranju pokušaja mešanja Rusije u američke izbore, napominje američka agencija.

Zatim, tu je i Saudijska Arabija, i odnosi između princa prestolonaslednika Mohameda bin Salmana i Trampovog zeta Džereda Kušnera, pri čemu bi veze između njih dvojice, za koje se navodi da često komuniciraju, sada mogle da se nađu – pod lupom demokrata.

Vašington i Rijad su odavno ključni saveznici, a Tramp je tu zemlju učinio svojom prvom destinacijom u svetu kao predsednika, ali je princ prestolonaslednik izgubio pristalice u Kongresu otkako je u saudijskom konzulatu u Istanbulu 2. oktobra ubijen saudijski novinar Džamal Kašogi, kolumnista „Vašington posta“ i kritičar princa Mohameda.

Posledice pobede demokrata na jučerašnjim kongresnim izborima u SAD mogle bi biti ogromne, pri čemu bi demokrate mogle da pokušaju da blokiraju obimnu prodaju oružja Saudijskoj Arabiji i ograniče podršku SAD ratu koji Saudijska Arabija vodi u Jemenu, ocenjuje AP.

Američka agencija podseća da SAD pomažu koaliciji na čelu sa Saudijcima u ratu u Jemenu, ali i da je taj sukob postao prilično nepopularan među nekim članovima Kongresa i da je, prema zaključcima humanitarnih agencija, doveo do najveće humanitarne katastrofe u svetu.

Izvor: Agencije, CEOPOM-Istina