– Vlada Srbije ne želi da reaguje na sadržaj i obrazloženje bilo koje pojedinačne presude Haškog tribunala. Ali, posle mnogo godina rada tog suda, ostaje gorak ukus zbog činjenice da oni koji su tvorci politike zločina prema Srbima gotovo ni na koji način nisu kažnjeni. Ozbiljna i odgovorna politika Srbije prema sopstvenim građanima i pripadnicima srpskog naroda, ma gde oni živeli, podrazumeva i brigu o Srbima u Republici Srpskoj. Nikome nećemo dozvoliti da prvostepenu presudu protiv bivšeg predsednika RS upotrebljava kao razlog da prstom upire protiv nas i naših sunarodnika. Jasno napominjemo da ova presuda ne može da bude upotrebljena s ciljem ugrožavanja slobode i opstanka našeg naroda u Republici Srpskoj – rekao je Selaković.
Ministar je naglasio i da Vlada Srbije izražava duboko žaljenje za svim žrtvama ratnih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije i da jednako osuđuje zločine koje su počinili pripadnici srpskih jedinica, kao što osuđuje zločine koji su učinjeni nad Srbima, kako u Hrvatskoj tako i u Bosni i Hercegovini.
– Politika pomirenja biće politika Vlade Srbije, a verujemo da će to biti politika i drugih vlada u regionu. Upravo zato Vlada Srbije smatra da je politika pravde kažnjavanja pripadnika samo jednog naroda za zločine koje su činili svi u stvari selektivna – preneo je Selaković stav vlade.
Ministar pravde dodao je i da je vlada ponosna što je naš narod umeo da prepozna tuđe žrtve i da im se dostojanstveno pokloni, ali i da istovremeno žali zašto tako nešto u regionu nije mogao da učini neko i kada su u pitanju srpske žrtve.
– Šta se dogodilo u prošlosti pripada prošlosti i ništa dobro neće nastati ni za Srbiju ni za bilo koju drugu državu u regionu ako vreme i energiju budemo trošili na pokušaje da utvrdimo ko je bio u pravu a ko nije – rekao je Selaković.
On je naglasio i da uprkos izazovima, žaljenju i razočaranju ozbiljna i odgovorna Srbija nedvosmisleno ostaje posvećena politici života, stabilnosti i mira.
– Samo takva politika može i mora da bude naša najsnažnija karta za budućnost u kojoj sa svojim susedima delimo mnogo više zajedničkog, u kojoj podižemo naše ekonomije, ulažemo u naše ljude, razvijamo naše države i čitav region – rekao je Selaković.
Kako je naveo od jake želje i velikih napora da gradi takvu budućnost Srbija neće odustati i nikome neće pružiti priliku da našem narodu negira pravo na takvu budućnost koju, kako je naglasio, zaslužuje.
Dodik – Presuda je nepravedna i ne može imati posledice po Srpsku
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik presudu Radovanu Karadžiću u Hagu smatra nepravdom, jer nasuprot tome, kako kaže, niko od onih koji su činili zločine protiv Srba nije odgovarao ni politički ni individualno.
Karadžić je za Radio Beograd izjavio da je nezadovoljstvo prisutno uvek kad je reč o presudama protiv predstavnika političkog i vojnog rukovodstva Srba, te ocenio da napori koje sud u Hagu navodno ulaže da bi doprineo pomirenju ne mogu na taj način da se razumeju.
Naprotiv, dodaje, takve presude doprinose samo novim podelama u BiH.
RS, kako je rekao, nema nameru da prihvati bilo kakvo nametanje bilo kog stava koji bi doveo u pitanje poziciju RS ili postavio pitanje njene odgovornosti.
RS je srpski narod u RS i naravno da su svi oni čija se krivica eventualno utvrdi, krivi po osnovu individualne odgovornosti. To je stvar njihovih ličnih odluka i ne može biti nikakvih posledica za RS, zaključio je Dodik.
Dodik je naglasio da je apsolutno jasno da je današnja presuda prvom predsedniku Srpske Radovanu Karadžiću u Hagu na 40 godina zatvora donesena pod snažnim pritiskom raznih međunarodnih lobija i ranijih stereotipa o isključivo srpskoj krivici za rat u BiH.
„Za mnoge slučajeve u Haškom tribunalu poznato je da nisu zasnovani uvek na činjenicama, nego da su značajno bili motivisani i političkim motivima, kao i unapred skrojenim i optužnicama i presudama“, rekao je Dodik, istakavši da i većina naroda u Srpskoj to shvata na taj način.
U prilog tome govori činjenica da je gotovo celokupno političko i vojno rukovodstvo Srba procesuirano, a da je izostala odgovornost drugih, poput Nasera Orića, koji se danas „slobodno šetaju po Sarajevu i sa slobode navodno nešto brane, a u međuvremenu uništavaju svedoke i pretnjom menjaju njihove iskaze“.
„Tako je isto i sa Atifom Dudakovićem koga smo mogli videti kako naređuje da se pobije sve što je srpsko, a nijedan sud, pa ni Haški tribunal, nije našao razloga da ga za to procesuira“, podsetio je Dodik i naglasio da sve to pokazuje da je navodna haška pravda selektivna i politički motivisana.
Dodik je napomenuo da je Haški tribunal pretenciozno bio najavljen kao mesto pravde koje treba da dovede do pomirenja, a sad se na svakom koraku vidi da u BiH nikada nije bilo manje pomirenja i više nepravde.
„Instalisanje pravosudnih institucija bilo gde i bilo na kom nivou u funkciji političkih obračuna svakako ne doprinosi stabilizaciji i jačanju poverenja“, naveo je Dodik.
Prema njegovim rečima, ako je neko želeo pravdu za žrtve, onda se postavlja pitanje šta je sa pravdom i za žrtve u srpskom narodu, koje su ogromne, ne samo u Srpskoj, nego i u Srbiji i na mnogim drugim mestima. On je upozorio i na činjenicu da se u pogledu haških presuda sa nekih strana pokušava „navaliti određeni teret“ i na samu Srpsku, ali je poručio da to neće biti ostvareno, bez obzira na bilo kakve uticaje, te da Srpska nastavlja da živi i radi, da se kreće svojim putem i ka stabilizaciji prilika ukupno.
„Moram da zahvalim i premijeru Srbije Aleksandru Vučiću, koji je danas jasno poručio da politika očuvanja Republike Srpske ne može da bude zavisna od bilo kakvih presuda“, rekao je Dodik.
Dodao je da Srpska treba da bude zahvalna Srbiji i njenom premijeru za ovako jasan stav, koji je izrekao na pomenu žrtvama ubijenim u NATO bombardovanju Srbije, tokom kojeg je poginuo i znatan broj dece.
„Ostalo je vidljivo i da je – slučajno ili ne – za izricanje presude /Karadžiću/ izabran dan kada je počelo bombardovanje Srbije. U tom pogledu ljudi u Srpskoj imaju svoj osećaj, i ja ga osećam i znam“, istakao je Dodik.
MIP Rusije – Tribunal nije institut pravde
MOSKVA– Rusko ministarstvo spoljnih poslova ocenilo je danas povodom presude lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću da Haški tribunal nastavlja da stvara mit o srpskom narodu kao jedinom odgovornom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.
U saopštenju MSP se navodi i da se nisu obistinila očekivanja Rusije da Tribunal bude institut pravde, prenosi Tas.
„Rusija podržava MKSJ stvoren 1993. godine i otvoreno je govorila da Tribunal ne treba da postane mesto za obračunavanje ili instrument osvete, već da bude pravi institut pravde koja bi dovela do pobede pravde i zdravog razume”, navedeno je u saopštenju koje prenosi Tanjug, uz konstataciju – „ova očekivanja nisu se obistinila”.
Rusko ministarstvo navelo je da danas čak ni sudije Tribunala ne skrivaju da sud koristi sumnjive metode u svom radu.
Treba imati u vidu, kako se dodaje, da MKSJ, ad hoc ili provizorna institucija, deluje već više od 20 godina i da je potrošio milijarde za rad.
U saopštenju ruskog MSP se ocenjuje da bi bilo bolje da je novac utrošen u mirovni proces u zemljama bivše Jugoslavije.
„Tribunal je ignorisao rokove koje je postavio Savet bezbednosti UN za njegov rad i težak je teret na plećima svetske zajednice”, zaključuje rusko ministarstvo.
Vašington Post – Presuda Karadžiću krana rada Haškog tribunala
VAŠINGTON – Rad Haškog tribunala, krunisan presudom Karadžiću, pomogao je konsolidovanju demokratije i uspostavljanju pravde koja nije osvetnička, ocenjuje Vašington post.
Uticajni vašingtonski list u uredničkom stavu ocenjuje da nijedna od oko 80 presuda Haškog tribunala „nije važnija“ od osude Karadžića na 40 godina zatvora zbog genocida u Srebrenici i zločina protiv čovečnosti tokom rata u BiH 1992-95.
„Postoji mnogo razloga da se kritikuje Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, posebno zbog suđenja brzine puža, koja su usledila posle dugih odlaganja hapšenja Karadžića i (Ratka) Mladića. Ipak rad Tribunala, sada krunisan Karadžićevom presudom, i pored svega je pomogao konsolidovanju demokratije u bivšoj Jugoslaviji ustanovljavanjem mere pravde koja je retrospektivna ali ne i osvetnička. Točkovi pravde sporo melju, ali melju“, navodi Vašington post.
List navodi da je na suđenju ustanovljeno Karadžićevo učešće u nekim od „najšokantnijih zločina nedavne evropske istorije“ masovna proterivanje nesrba, zatvaranja u „prljave koncentracione logore“, namerno granatiranje i ubijanje civila u Sarajevu, kao i ubistva 8.000 muslimanskih muškaraca i mladića u Srebrenici.
„Za Evropu i SAD, genocidni sukob je pobudio sećanja na Drugi svetski rat i osećaj da počinioci ratnih zločina ove generacije moraju odgovarati“, navodi Vaišngton post u uredničkom stavu.
S raspadom bivše Jugoslavije i borbama Hrvata, Srba i Muslimana za teritorije, „najgora divljaštva su počinjena u bivšoj jugoslovenskoj republici BiH, gde su etničke grupe ranije živele tesno izmešane“, navodi Vašington post.
„Uz podršku vlade Srbije i ostataka JNA u kojoj su dominirali Srbi, bosanski Srbi su sproveli brutalnu kampanju ‘etničkog čišćenja’ usmerenu uglavnom na bosanske muslimane, u kojoj su desetine hiljada izgubile živote dok je mnogo više primorano da pobegne“, navodi Vašington post.
