Republika Srpska 25 godina kasnije

Izgleda da Dan Republike, koji se u Srpskoj obeležava 9. januara, više uopšte ne može da protekne bez dizanja političkih tenzija i napetosti. Kako prošle godine, kada je Ustavni sud BiH doneo odluku o neustavnosti ovog praznika, što je bio povod za referendumsko izjašnjavanje građana, tako i ove, kada je ta odluka definitivno stupila na snagu.

U Srpskoj su se potrudili da izbegnu sve pravne zamke koje je postavio ovaj sud, koji će verovatno biti predmet narednog izjašnjavanja građana, ali opet nije moglo bez peripetija.

Stvari se komplikuju kada Ministarstvo odbrane BiH donosi odluku da pripadnici Oružanih snaga, koji su pozvani da učestvuju u svečanom defileu, koji se prvi put održava u Banjaluci, ne mogu učestvovati, već se poseglo za kompromisnih rešenjem – na proslavi će biti prisutan Vojni orkestar Oružanih snaga BiH. Trećem pešadijskom puku Republike Srpske  nije dozvoljeno da se nađe u svečanoj povorci, a na ovu odluku predsednik Srpske Dodik reagovao je žustro i rekao da mu nije potreban ni vojni orkestar.

Predsedavajući Predsjedništva BiH Mladen Ivanić zagonetno je najavio rešenje, i najavio da će pripadnici Trećeg pešadijskog puka ipak prisustvovati obeležavanju Dana Republike Srpske. Pokazalo se da je rešenje u 40 pripadnika Oružanih snaga BiH, koji će činiti Počasnu jedinicu, na koju Ivanić kao predsedavajući Predsedništva ima pravo da budu u njegovoj pratnji, a što je u skladu sa Ustavom BiH. Tada je stupio na scenu NATO.

Komandant NATO štaba u BiH brigadni general američke vojske Žizel Vilc usprotivila se pravu na koje je polagao Ivanić i naglasila da nijedan pripadnik Oružanih snaga BiH, dakle ni Vojni orkestar, ne može prisustvovati manifestaciji u Banjaluci, jer su to „aktivnosti koje su u suprotnosti sa Opštim okvirnim sporazumom za mir“, te da bi to moglo biti shvaćeno kao kršenje Zakona o odbrani, što bi podrazumevalo pokretanje disciplinskih mera. Nastavila je s tumačenjem Ustava BiH i odluke Ustavnog suda, a sve je uobličila u pismo koje je NATO štab u Sarajevu uputio institucijama BiH. Vilcova je u zaštiti Dejtonskog sporazuma zvučala uverljivo upravo kao Izetbegović kad pokazuje brigu zbog porasta korupcije i kriminala u Republici Srpskoj, a mrzi ga da Srpskoj ime izgovori.

To je bio još jedan nezgrapan politički potez NATO na Balkanu, što je sve u Srpskoj podsetilo na kombinatoriku Pedija Ešdauna, koji je, kada nije imao ideju kako da natera Srpsku da postupi po njegovoj želji, upomoć zvao svog prijatelja Krisa Patena, koji bi u Briselu to što je Ešdaun tražio uobličio i u BiH poslao kao zahtev EU. Ali ovaj put nije prošlo. Predsedništvo BiH je ipak donelo odluku da ispoštuje zahtev predsjedavajućeg Ivanića i u Banja Luku uputi Treći pešadijski puk i Vojni orkestar.

Šta je u svemu dobro? Što su odluku doneli legitimni predstavnici, koje su izabrali građani na izborima, a ne NATO ili OHR. Drugo, odluka je donesena u institucijama BiH, a ne na sastancima famoznih petorki ili šestorki, što je ranije preferirala međunarodna zajednica u BiH. Znači, može se napred. Ali bez stranaca.

Izvor: Pravda