Rusija ukinula Ukrajini nultu carinu za gas

16:45 – Dmitrij Medvedev i Aleksej Miler: Rusija ukida Ukrajini nulta carinu za gas

Vlasti Rusije su odustale od nulta stope carine za izvoz gasa u Ukrajinu, izjavio je premijer Rusije Dmitrij Medvedev na susretu sa šefom Gasproma Aleksejem Milerom.

Ranije je ta norma bila predviđena harkovskim sporazumima o baziranju Crnomorske flote na Krimu koji više ne važe.

Miler je rekao da cena gasa za Ukrajinu od aprila iznosi 485 dolara za hiljadu kubika.

16:33 – Tužilaštvo Ukrajine izdalo nalog za hapšenje Janukoviča

Generalno tužilaštvo Ukrajine izdalo je nalog za hapšenje i izvođenje pred sud Viktora Janukoviča, izjavio je novi šef Službe bezbednosti Ukrajine Valentin Nalivajčenko.

28. marta tužilaštvo je pokrenulo novi krivični postupak protiv Janukoviča zbog njegovih poziva da se održi referendum za određivanje statusa svakog pojedinog regiona u sastavu Ukrajine.

16:25 – Rusija poziva da se ne žuri sa zaključcima o slučaju snajperista u Kijevu

Moskva traži da se „slučaj snajperista“ u Kijevu, osnovan na materijalima i hipotezama koji su se „iznenada“ pojavili, ne meša sa politikom, izjavio je danas Konstantin Dolgov, predstavnik MIP-a Rusije za ljudska prava.

„Pažljivo pratimo takozvani „slučaj snajperista“, cinična provokaciona ubistva za vreme „majdanovskih nereda“ u Kijevu – napisao je diplomata na svom Tviter blogu.

U Moskvi su ubeđeni da istraga mora biti profesionalna, nepristrasna, osnovana na objektivnim i dokazanim činjenicama, i „bez intervencije sa strane“.

15.31 – Letonija je zatražila od poglavara ruske pravoslavne crkve patrijarha Kirila da odloži za maj planiranu posetu, zbog napetosti između Rusije i baltičkih država nakon akcija Moskve u Ukrajini, javio je AFP.

15.26 – U vojnim vežbama NATO, koje su u toku u Bugarskoj, učestvuje i 16 viših oficira iz Ukrajine koje je poslao zvanični Kijev, saopštila je danas Alijansa.

15.11 – Srpska aviokompanija Er Srbija (Air Serbia) saopštila je danas da je do daljeg odložila početak saobraćaja za Kijev, zbog neastabilne sutuacije u Ukrajini.

14.40 – FSB Rusije odbacio umešanost u događaje na Majdanu

Izjave o umešanosti ruskih specijalnih službi u događaje na Majdanu ostaju na savesti onih koji ih daju, kažu u centru za odnose sa javnošću Federalne službe bezbednosti Rusije.

Ranije je šef Službe bezbednosti Ukrajine Valentin Nalivajčenko na konferenciji za štampu u Kijevu tvrdio da je „antiteroristička operacija imala za cilj masovna ubistva demonstranata“ i da je Viktor Janukovič za to dao naređenje.

Nalivajčenko je takođe izjavio da su u smirivanju protesta u Kijevu navodno učestvovali i ruski specijalni i vojni odredi.

14.36 – Bivši, dugogodišnji šef bavarske vlade i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Edmund Štojber ocenio je danas da Rusija neće obustaviti isporuke gasa i nafte Evropljanima zbog krize oko Ukrajine i istovremeno upozorio na mogućnost novog „hladnog rata“. On je upozorio na opasnost od „hladnog rata“, objasnivši da to neće biti više konfrontacija između političkih sistema, već Rusije i Evropske unije ili Amerike.

13.49 – Arsen Avakov: Janukovič naložio da se puca na demonstrante

Ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov izjavio je danas da je naloge da se „otvara vatra na demonstrante od 18. do 20. februara” tokom nereda u Kijevu, gde je prema zvaničnim podacima poginulo 118 osoba, davao svrgnuti ukrajinski predsednik Viktor Janukovič, a da su pripadnici specijalne jedinice „Berkut” (Suri orao) odgovorni za smrt 17 osoba u ulici Institutskoj.

„Janukovič je izdao tu kriminalnu naredbu (…) da se otvori vatra na demonstrante od 18. do 20. februara”, rekao je Avakov na konferenciji za novinare o preliminarnim nalazima istrage, prenosi Frans pres.

Avakov je rekao da je u pogibije 20. februara umešano više od 30 ljudi, dok je vršilac dužnosti glavnog tužioca Oleg Mahnicki rekao da su to bili „saradnici MUP, Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) i drugi”.

Avakov je, kako prenose ukrajinske novinske agencije, rekao da je policija utvrdila identitet svih osumnjičenih za pucnjavu u sukobima demonstranata sa policijom u ulici Institutskoj u centru Kijeva, 20. februara ove godine, kada je poginulo 17 ljudi.

13.47 – Cena gasa u Ukrajini je povećana za 100 dolara, odnosno sada iznosi 485 dolara za 1.000 kubika, izjavio je Aleksej Miler, direktor ruskog naftnog giganta Gasprom, prenosi Raša tudej.

13.25 – Pripadnici „Berkuta“ ubili desetine antivladinih demonstranata u Kijevu u februaru, tvrdi se u preliminarim rezultatima istrage ukrajinske vlade, prenosi AFP.

13.08 – Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov održao je reč i otvorio račun u banci „Rusija“, koja je pod američkim sankcijama, javlja Itar-tass.

„Kao što sam obećao, u ponedeljak 24. marta 2014. postao sam klijent te banke“, napisao je Kadirev na svom profilu na Istagramu. „Sada će mi plata legati na ovu karticu. Banka radi samo s valutom naše domovine, a usluga je brza i efikasna“, pohvalio se čečenski predsednik.

13.00 – Ruski vojnici koji se nalaze u blizini granice s Ukrajinom, vratiće se u kasarne kada se okonča njihova vojna vežba, rekao Sergej Lavrov.

12.35 – „Gasprom“ saopštio da Ukrajina mora da poveća rezerve gasa u svom skladištu, kako bi se omogućio stabilan tranzit tog energenta ka Evropi, javlja Rojters.

12.02 – Rusija je predložila NATO-u da prizna neutralni stauts Ukrajine

Rusija je predložila severnoatlantskom bloku da prizna neutralni stauts Ukrajine- izjavio nakon dvodnevne posete šefa diplomatije alijanse u Briselu stalni predstavnik Rusije pri NATO Aleksandar Gruško. Po njegovim rečima, širenje bloka dovešće do smanjenja opšte bezbednosti u svetu. A prisustvo inostranih snaga na teritoriji Ukrajine može da dovede do konfrontacije.

U slučaju da NATO krene da se širi na istok, Rusija će morati da primeni sve vojno-tehničke mere, rekao je Gruško.

Sadašnje vlasti u Kijevu tvrde da se pitanje ulaska Ukrajine u NATO i šta više, razmeštanje vojnih baza na teritoriji ove zemlje i ne postavlja. Političari se pozivaju na jačanje neutralnog stautsa države u samom ustavu.

NATO se ipak već sprema ka Ukrajini. Sledeće nedelje, prema rečima ministra inostranih poslova u Kijev će stići prve grupe instruktora alijanse. Samo tokom ove godine biće održano osam vojnih vežbi uz učešće država Severnoatlantskog bloka. Potpuno je moguće da će vojna tehnika NATO koja će biti dopremljena u Ukrajinu, tamo i ostati, smatra šef katedre veze MGIMO Valerij Solovej:

Deo vojne tehnike će svakako ostati. Ali, ne mislim da će to biti nekakvo najnovije oružje. To će biti već stara NATO tehnika. Kasno je sada održavati vojne vežbe, kada je ruska vojska već na Krimu. To se zove „zatvoriti vrata konjušnice kada su konji već pobegli odatle“.

U međuvremenu države Zapada, osim toga što pokušavaju da ubede Kijev da odustane od neutralnog statusa, nastavljaju da podržavaju nacionaliste, čijom krivicom je i došlo do nemilih događaja u Ukrajini- izjavio je juče novinarima Viktor Janukovič. Prema njegovim rečima, to što se desilo sa Krimom, rezultat je radikalne pozicije u odnosu na ruskojezične teritorije, što je i dovelo do protesta i referenduma na poluostrvu. Janukovič smatra da je federalizacija zemlje- jedinstvena šansa spasti Ukrajinu.

11.14 – Sesilija Malmstrem: EU uvodi bezvizni režim sa Moldavijom

Od 28. aprila Evropska unija uvodi bezvizni režim sa Moldavijom, rekla je danas evropski komesar za unutrašnje poslova Sesilija Malmstrem.

„Od kraja ovog meseca državljanima Moldavija sa biometrijskim pasošima neće biti potrebna viza za kratkoročna putovanja u zemlje Šengena. To je veliko dostignuće i početak novog poglavlja u našim odnosima“, – izjavila je ona.

Posle raspada Sovjetskog Saveza Moldavija je izgubila dve trećine svoje ekonomije i pretvorila se u zemlju imigranata, kako je zovu u medijima. Veći deo moldavskih gastarbajtera radi u Rusiji.

11.07 – Ministarstvo spoljnih poslova Austrije predlaže dokument za rešenje krize u Ukrajini, kojim ta zemlja, trenutno, ne bi pristupila ni NATO ni EU, već bi se proglasila nesvrstanom i priključila Evropskom privrednom prostoru na istoku.

11.02 – U Crno more uplovio je američki razarač „Donald Kuk“, opremljen sistemom protivraketne odbrane „Aegis“, javlja Raša tudej.

Generalštab američke vojske saopštio je da će „Donald Kuk“ biti podrška Ukrajini i NATO saveznicima u regionu.

10.44 – Vlada Rusije pomoći će socijalno-ekonomski razvoj Krima sa 120 milijardi rublji, saopštila je vlada Krima.

10.50 – Lavrov: Američka vojska ne može da radi šta hoće u Crnom moru

Rusija se zalaže za strogu implementaciju odredbi Konvencije iz Montrea, koja ograničava težinu brodova koji mogu da plove Crnim morem i dužinu njihovog boravka, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov posle razgovora s kazahstanskim kolegom Jeflanom Idrisovim, javlja Itar-Tass.

Lavrov se osvrnuo na povećanje američkog vojnog personala u rumunskoj vazhduhoplovnoj bazi na Crnom moru. „Nedavno su američki vojni brodovi nekoliko puta produžavali boravak i prekoračivali postavljene rokove. A ta produžavanja se ne uklapaju uvek u pravila propisana Konvencijom iz Montrea“, kazao je Lavrov.

„Želimo da američkoj strani skrenemo pažnju, a naravno i Turskoj kao tranzitnoj zemlji. Verujemo da se sve odredbe Konvencije moraju striktno poštovati se i to ćemo pažljivo nadzirati“, zaključio je on.

Lavrov je takođe zatražio od ukrajinskih vlasti i zapadnih zemalja da ne prave problem oko vežbi ruske vojske u Rostovu. Pritom je rekao da predsednik Rusije Vladimir Putin nije obećao nemačkoj kancelarki Angeli Merkel da će povući vojsku s granice s Ukrajinom, a Kijevu je preporučio da konstitucionalne reforme sprovede na teritoriji cele zemlje.

08.54 – Premijer Poljske Donald Tusk veruje da je opasnost od dalje vojne agresije Rusije na istoku i jugu Ukrajine, realna.

„Niko ne zna da li će se to dogoditi ili ne. Ako čitav svet danas veruje da je napad Rusije na Ukrajinu moguć, ako smo se na tu ideju privikli, to je onda dokaz da se situacija dramatično promenila“, naveo je Tusk za nemački list Cajt, napominjući da je nabolja sigurnosna mera prisustvo NATO snaga u Poljskoj.

08.45 – Ukrajina je pojačala svoju saradnju sa NATO paktom, a parlament je izglasao podršku vojnoj vežbi alijanse na teritoriji Ukrajine, javlja presstv.ir. Ovo znači da će NATO trupe doći veoma blizu ruskim vojnim snagama. Ipak, eksperti iz Ukrajine navode na nema mesta brizi.

08.33 – Medžlis krimskih Tatara započeo je pripreme za referendum na kome će se utvrditi volja naroda o teritorijalnoj autonomiji Tatara na poluostrvu, javlja radio Svoboda.

„Ovaj referendum će biti legitiman i svet bi trebalo da prizna njegove rezultate“, saopštio je Medžlis.

08.07 – Sjedinjene Američke Države suspendovale su konsultacije sa Rusijom oko raketne odbrane, zbog situacije u Ukrajini, izvestio je Elejn Bun, pomoćnik sekretara odbrane SAD, javlje Itar-tass. „Intervencija Rusije tokom krize u Ukrajini je kršenje međunarodnih zakona i to je dovelo do suspenzije našeg dijaloga na polju vojske“, izjavio je on.

08.04 – Ukrajinska grivna danas je na rekordno niskom nivou u odnosu na američki dolar.

Za 100 dolara sada je potrebno izdvojiti 1110.62 grivne.

07.55 – Aktivista ultradesničarske organizacije Desni sektor Andrej Kozjubčik (30), koji je uhapšen zbog nedavne pucnjave ispred restorana „Mafija“ u Kijevu, kada su ranjene tri osobe, u policiji je izjavio da nije nameravao da ubije bilo koga.

07.50 – Arhiva tajne službe KGB u Ukrajini biće otvorene za javnost, saopšteno je iz organizacije Evromajdan, javio je Kijev post.

07.25 – Policija je privela dvanaestoricu pripadnika specijalnih jedinica Berkut, osumnjičenih da su učestvovali u ubistvu učesnika protesta na trgu Majdan u Kijevu 20. februara, javlja Rojters, pozivajući se na navode iz Glavnog tužilaštva.

Nariškin: Aktuelna kriza u Ukrajini ne može se rešiti bez stvaranja federativne države u toj zemlji

MOSKVA – Predsednik ruske državne Dume (donjeg doma parlamenta) Sergej Nariškin izjavio je da se aktuelna kriza u Ukrajini ne može rešiti bez stvaranja federativne države u toj zemlji.

U govoru povodom obeležavanja Dana jedinstva naroda Rusije i Belorusije, Nariškin je istakao da su te dve zemlje privržene jačanju integracija i očuvanju istorijskog sećanja i duhovnih veza dva naroda, javio je Itar-Tas.

Takva privrženost je uvek bila snažna i u bratskoj Ukrajini, dodao je on i izrazio žaljenje što ta zemlja prolazi kroz duboku političku krizu i podelu u društvu i državi.

Po njegovom mišljenju, ukrajinska kriza ne može biti prevaziđena bez formiranja federativne države.

Sada vidimo manifestovanje radikalnog nacionalizma, kršenje građanskih prava i sloboda, kao i progone političkih rivala u Ukrajini, ukazao je Nariškin.

Nariškin, ipak, veruje da će ukrajinski narod imati snage da prevaziđe teškoće i da niko neće uspeti da ga posvađa sa ruskim narodom, prenosi Itar-Tas.

On je takođe izrazio uverenje da će se narodi Belorusije, Ukrajine i Rusije uvek uzajamno čuti i razumeti.

NASA suspedovala kontakte s Rusijom

VAŠINGTON –Američka svemirska agencija NASA suspendovala je kontakte s Rusijom, u okviru američkih sankcija prema Rusiji uvedenih posle ruskog pripajanja poluostrva Krim, saopšteno je danas u Vašingtonu.

„Pošto je Rusija povredila suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, NASA suspenduje većinu svojih aktivnosti s Rusijom”, navodi se u saopštenju te agencije.

To podrazumeva prestanak odlaska predstavnika Agencije u Rusiju, kao i dolaska predstavnika ruske Vlade u sedište NASA. Neće biti bilateralnih sastanaka, razmene komunikacije putem elektronske pošte, kao ni video konferencija.

NASA će s ruskom agencijom Roskomos nastaviti samo saradnju u Međunarodnoj svemirskoj stanici.

Američki astronauti inače isključivo zavise od ruskog svemirskog broda Sojuz za odlazak na Međunarodnu svemirsku stanicu.

Rusija je sada jedina zemlja koja može da prevozi astronaute do Međunarodne svemirske stanice, pošto je povučen poslednji američki svemirski šatl u leto 2011. godine.

Izvor: Agencije