Rusko-ukrajinske medijske varnice u Beogradu

Drugog dana OEBS-ove konferencije posvećene zaštiti, bezbednosti i integriteta novinara, ruska i ukrajinska delegacija pokušale su da ne ulaze u međusobne polemike. Iako su voditelji konferencije koja se održava u beogradskoj Palati „Srbija” opominjali predstavnike ovih zemalja da ostave po strani međusobni sukob i da na probleme gledaju samo kao profesionalci, to se ipak nije desilo.

Jedan od predstavnika ruske delegacije, novinarka kanala „Raša tudej”, veoma emotivno je izlagala navodeći da je šest ruskih novinara ubijeno u Ukrajini, da novinari ne mogu da dobiju akreditaciju za izveštavanje, a ukoliko nose novinarski znak postaju meta napada.

Andrej Ševčenko, novinar iz Ukrajine i bivši poslanik parlamenta, oštro je odgovorio koleginici da novinari ovog ruskog kanala nikako ne mogu da govore o propagandnoj delatnosti ukrajinske vlasti, jer redovno „glorifikuju predsednika Rusije Vladimira Putina, a mnoge njihove vesti su lažne”. I to je, kako je istakao Ševčenko, dobar razlog da se nekim ljudima ne daju akreditacije.

Osim predstavnika dve zemlje koji su se međusobno optuživali, juče su se najčešće mogla čuti žalbe novinara iz zemalja u okruženju. Tako se Ljiljana Kovačević, novinarka agencije Beta, iz Banja Luke, požalila prisutnima da već šest godina ne može da uđe u zgradu Predsedništva Republike Srpske. Kovačevićeva je objavila vest da je protiv tadašnjeg premijera Milorada Dodika podneta krivična prijava za organizovani kriminal.

– Osuđena sam od strane Osnovnog suda, ali me je banjalučki Okružni sud oslobodio krivice. Na konferenciji za novinare doživela sam poniženja i uvrede, gotovo sam izbačena i ne mogu više da dobijem propusnicu za ulaz u Predsedništvo, iako je to javna ustanova – istakla je Ljiljana Kovačević dodajući da u Bosni i Hercegovini među novinarima različitih medijskih kuća vlada veća podeljenost nego među političarima.

Slične priče vezane za vređanje i pretnje novinarima čule su se od delegacija Crne Gore, Kosova i Makedonije. Brankica Petković, predstavnik slovenačkog Mirovnog instituta, naglasila je da uvrede trpe hrvatski i slovenački novinari, iako žive i rade u Evropskoj uniji.

Prema podacima Komiteta za zaštitu novinara, od 1992. ubijeno je 95 novinara u zemljama OEBS-a, a njihove ubice su ostale nekažnjene.

– U Srbiji nedostaje politička želja i odluka kako bi se bezbednost novinara podigla na viši nivo. Pretnje novinarki Brankici Stanković, koja šest godina živi pod policijskom zaštitom, pokazatelj su trenutne novinarske bezbednosti. Isti akteri iz istog miljea izvršili su takvu vrstu pritiska da je prekinuto emitovanje nove emisije na B 92, a premijer Aleksandar Vučić je izjavio da ne može ništa da uradi o ovom pitanju – istakao je juče Veran Matić, jedan od osnivača TV B 92 i predsednik Komisije za istragu ubistava novinara. Komisija za istragu ubistva novinara dovela je da značajnog pomaka u istraživanju ubistava medijskih radnika.

Počelo je suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije, znatno je napredovao slučaj ubistva Milana Pantića, a kako kaže Matić, traže se forenzičari koji će pomoći u rešavanju ubistva Dade Vujasinović. Prema njegovim rečima, ubuduće će se komisija ozbiljnije pozabaviti stradanjem 16 radnika RTS-a. Ipak, nedostaje međunarodno telo kojem bi imala pravo da se obrati svaka zemlja koja želi da osnuje posebno telo za istraživanje ubistava novinara.

Strah od „hakovanja” računara

Na jučerašnjoj konferenciji bilo je reči i o značaju digitalne bezbednosti novinara. Saša Mirković, državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja, naglasio je da je u Srbiji neophodno da se gradi bezbedno digitalno društvo i da se radi na medijskoj pismenosti. Konkretne akcije su, kako kaže, već preduzete. Olof Ehrenkrona, predstavnik švedske delegacije, upozorio je prisutne da živimo u digitalnom svete u kojem se u svakom trenutku zna gde se nalazimo, šta kupujemo, kakve su nam navike, sa kim komuniciramo, a šifre za mejlove ne pomažu nam mnogo. Neophodna je posebna zaštita novinara kako bi mogli da obavljaju svoj posao bez straha da će biti otkriveni njihovi izvori, podaci koje su prikupljali i da će im neko „hakovati” računar.

Izvor: Politika