Последњи аплауз Драгану Николићу

Глумац Драган Николић сахрањен је у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.

Породица, пријатељи, велики број колега и мноштво грађана, поштовалаца глумца Драгана Николића одали су последњи поздрав на Новом гробљу и претходно на комеморацији у Атељеу 212.

„Драги Гаго, твој одлазак боли, не само најближе: Милену, породицу, пријатеље и колеге, него и хиљаде непознатих људи који изражавају неверицу чињеницом да те више нема. Био си важан многима, а да то ниси ни знао,” рекао је редитељ Горан Марковић у говору којим се опростио од познатог глумца који је играо Флојда у његовом филму „Национална класа”.

„Шта да кажемо сада на растанку? Са наше стране, од ове непрегледне масе оних који су волели твоју уметност и твој стил, могу обећати да ћемо покушати да заборавимо како те више нема,” казао је Марковић.

Ковчег су из капеле понеле, између осталих, колеге Светислав Гонцић и Војин Ћетковић,

После опела, поворка је кренула ка Алеји заслужних грађана, предвођена крстом који је носио глумац Вук Костић, а поред ког је ишла глумица Катарина Жутић са Николићевим портретом.

Супруга Драгана Николића, глумица Милена Дравић корачала је прва у поворци иза ковчега, а уз њу су током схаране стајали глумци Раде Шербеџија, Жарко Лаушевић и Воја Брајовић.

Сахрани су присуствовали и министар спољних послова Ивица Дачић и министар културе и информисања Иван Тасовац.

Један од највећих и највољенијих глумаца са простора бивше Југославије, Драган Николић, преминуо је 11. марта у 73. години.

Одлазак у незаборав принца глуме, доброг духа Београда

Министар културе и информисања Иван Тасовац на сахрани је казао да су „српска, југословенска и еворпска култура” остале без једног од највећих и највољенијих глумаца.

„Истини за вољу, да може сада да нас чује, Драган Николић би вероватно одмахнуо руком и уз шеретски осмех рекао ‘ма пусти сад то’. Или би можда, да нас спречи у претеривању, цитирао једну од својих незаборавних улога: ‘Плакали смо. Па шта? Није забрањено ни војницима. Идемо даље’“, рекао је Тасовац, а саопштило Министарство културе и информисања.

Тасовац је додао да би Николић вероватно поручио да се његовим одласком време није зауставило, да глумци долазе и пролазе, али да позориште и филм никада неће „престати да живе… као једина места на кугли земаљској у којима је све могуће”.

„Сад када Гаге више нема, наставиће да се бистри живот и збијају шале по позоришним бифеима и градским кафанама. Док је света и века играће се преферанс и пловити по Сави, а голубови карудијани летеће слободно и високо над (Црвеним) Крстом”, казао је министар и додао да сумња да ће се икада више у једној личности спојити такав „раскошни таленат, мангупски шарм и ендемско господство”.

Тасовац је рекао да је глумац једном приликом изјавио се цео живот трудио да у себе утка оно што је писало на шпици филма којим је започео каријеру „И кад будем мртав и бео, ја бих ипак хтео да каква-таква светиљка будем”.

„Џентлменски кодекс није му дозволио ни да помисли оно што смо сви ми знали и тада, а што осећамо и сада – да је Гага још за живота постао не само каква-таква светиљка, већ највиши и најсјајнији светионик  „принц глуме, добри дух Београда, вечити трагач за истином у свету опсена, и другар за незаборав”, казао је ресорни министар.

Раније данас на Великој сцени „Мира Траиловић” Атељеа 212 у Београду одражана је комеморација Драгану Николић, којој је присуствовао велики број његових колега, пријатеља, поштоваоца, као и бројни политичари.

Последњи аплауз за Драгана Николића

Не памтим да је Србија икада овако спонтано туговала за неким као за нашим Гагом, романтичним витезом. Нисмо никада веровали да ће остарити и није. Он нас је само напустио. Легенда о лепом Гаги са Црвеног крста живеће дуго и биће јединствена, топла, лепршава, као што је и он био. Почивај у миру, запали пљугу и наручи црни „џони” и припази на нас мало овде.

Ово су речи којима се, поред осталих, глумац Драган Бјелогрлић опростио јуче од свог духовног оца Драгана Гаге Николића на комеморацији која је поводом смрти незаборавног глумца, урбане легенде Београда, одржана у Атељеу 212.

Драган Николић, један од највећих српских и југословенских глумаца икада, сахрањен је јуче у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Последњем опроштају поред породице, пријатеља, колега присуствовао је и велики број грађана.

Одавно позориште Атеље 212 није овако било посећено. Велика сала „Мира Траиловић” испуњена до последњег места, са стране у сали,  али и у фоајеу стоје поклоници лика и дела Драгана Николића, до галерије није могло ни да се приђе. Иста слика на сцени „Петар Краљ” на којој је посредством видео бима публика могла да прати комеморативни скуп. Последњем испраћају од Драгана Николића у његовом Атељеу 212, на чијој сцени је годинама несебично делио своје емоције са београдском публиком, присуствовали су његова супруга Милена Дравић и чланови породице, премијер Александар Вучић, Маја Гојковић, председница парламента, Иван Тасовац, министар културе, Ивица Дачић, министар спољних послова, као и његове бројне колеге – Лазар Ристовски, Дара Џокић, Жарко Лаушевић, Тихомир Станић и многи други. Није изостала ни бројна публика да дугим аплаузом уз звуке песме „Флојд” последњи пут са сцене Атељеа 212 испрати Драгана Гагу Николић, једног од највољенијих глумаца на овим просторима.

Гагин одлазак, како се могло јуче чути, многи су доживели као лични губитак, а минут ћутања траје данима и преплављује Балкан…

„Драгане, витеже наш, да има неко ко те је слушао, а да се није грохотом насмејао. Да има неко ко те није видео само једном, а да се у тебе није заљубио… Сам би на свету био без нас, рекао је Бранимир Брстина, директор Атељеа 212, опраштајући се од свог колеге, док је Душан Ковачевић приметио да није знао да ће га Гагин одлазак толико уморити уз напомену: „Када се пронела вест да си нас напустио, осетио сам пораз и бесмисленост живота. Нисам знао, а вероватно ни ти сам ниси знао колико си вољен и цењен широм Србије и некадашње Југославије. Осећам понос што смо радили заједно и пораз, јер ћу те виђати само у сећању”.

Јелисавета Сека Саблић није су у овим најтежим тренуцима одвајала од брачног пара Николић – Дравић, а јуче се овако опростила од свог Гаге:

– Много је волео људе, волео је живот и био срећан што је глумац. У страшним данима болести Драган је једино био сигуран поред своје Милене. И тада је био отмен, а ни у најтежим моментима није губио дар духовитог човека. Недавно, када се у једном тренутку закашљао, питала сам га да ли хоће да позовем сестру да пљуне, он ми је одговорио: „Не би било у реду да пљунем сестру”. Била сам толико дирнута да сам рекла: „Ево нашег Гаге, ово је као оздрављење”. Драгана више нема, отишао је и понео ту тајну одласка, а ова два дана сећања на њега показују да је оставио неуништив траг и да је постао национална фигура.

У интервалима између говорника на сцени смењивали су се инсерти из филмова у којима је играо Драган Гага Николић, што је публика пратила са смехом и сузама.

– Много ће воде проћи кроз Дунав и Саву док се не роди такав мангуп какав је био Гага, лаф! Човек кога су сви волели, велике душе! Сви смо се заљубили у то његово лице у црно-белом филму. То лице између светла и таме сијало је. Сваку улогу желео је да прикаже у једноставности. Волео је живот, дивна ширина. Гаго, рекао си ми да сам твој брат, ти си Гаго брат свих нас, рекао је Раде Шербеџија, изразивши уверење да би Гага Николић био у „првом тиму глумачке репрезентације Југославије”.

Ако је тачно да цео свет држи неколико праведника, речи су Јагоша Марковића, онда је наш Београд био, остао и остаће у рукама Драгана Николића, великог господина, витеза, глумчине, звезде. Није ме страх за Београд, за његов дух и слободу, док је тебе, а тебе ће бити увек.

Од свог „саборца” Прлета дирљиво се опростио и његов Тихи, Војислав Воја Брајовић, уз стихове песме „Амиго” Арсена Дедића: „Ноћне шетње зимским градом, непомично вреде. Остају недовршене наше вечне теме. Глухо светло на раскршћу, порнографски кино, са страхом смо окусили и воду и вино. Амиго, пријатељу мој, казивао је Брајовић присетивши се представе „Посетилац” у којој су последњи пут играли заједно, али и Гагиног коментара: „Ја играм Бога, а Воја је леп ко Фројд”.

Од Гаге Николића опростили су се и Радослав Зеленовић, Љиљана Тодоровић, Милан Влајчић, Радмила Станковић уз коментаре да већег господина, племенитијег човека, нежнијег учитеља, шмекера и београдског мангупа нису упознали.

Извор: Политика