Poslednji aplauz Draganu Nikoliću

Glumac Dragan Nikolić sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju.

Porodica, prijatelji, veliki broj kolega i mnoštvo građana, poštovalaca glumca Dragana Nikolića odali su poslednji pozdrav na Novom groblju i prethodno na komemoraciji u Ateljeu 212.

„Dragi Gago, tvoj odlazak boli, ne samo najbliže: Milenu, porodicu, prijatelje i kolege, nego i hiljade nepoznatih ljudi koji izražavaju nevericu činjenicom da te više nema. Bio si važan mnogima, a da to nisi ni znao,” rekao je reditelj Goran Marković u govoru kojim se oprostio od poznatog glumca koji je igrao Flojda u njegovom filmu „Nacionalna klasa”.

„Šta da kažemo sada na rastanku? Sa naše strane, od ove nepregledne mase onih koji su voleli tvoju umetnost i tvoj stil, mogu obećati da ćemo pokušati da zaboravimo kako te više nema,” kazao je Marković.

Kovčeg su iz kapele ponele, između ostalih, kolege Svetislav Goncić i Vojin Ćetković,

Posle opela, povorka je krenula ka Aleji zaslužnih građana, predvođena krstom koji je nosio glumac Vuk Kostić, a pored kog je išla glumica Katarina Žutić sa Nikolićevim portretom.

Supruga Dragana Nikolića, glumica Milena Dravić koračala je prva u povorci iza kovčega, a uz nju su tokom sharane stajali glumci Rade Šerbedžija, Žarko Laušević i Voja Brajović.

Sahrani su prisustvovali i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac.

Jedan od najvećih i najvoljenijih glumaca sa prostora bivše Jugoslavije, Dragan Nikolić, preminuo je 11. marta u 73. godini.

Odlazak u nezaborav princa glume, dobrog duha Beograda

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac na sahrani je kazao da su „srpska, jugoslovenska i evorpska kultura” ostale bez jednog od najvećih i najvoljenijih glumaca.

„Istini za volju, da može sada da nas čuje, Dragan Nikolić bi verovatno odmahnuo rukom i uz šeretski osmeh rekao ‘ma pusti sad to’. Ili bi možda, da nas spreči u preterivanju, citirao jednu od svojih nezaboravnih uloga: ‘Plakali smo. Pa šta? Nije zabranjeno ni vojnicima. Idemo dalje’“, rekao je Tasovac, a saopštilo Ministarstvo kulture i informisanja.

Tasovac je dodao da bi Nikolić verovatno poručio da se njegovim odlaskom vreme nije zaustavilo, da glumci dolaze i prolaze, ali da pozorište i film nikada neće „prestati da žive… kao jedina mesta na kugli zemaljskoj u kojima je sve moguće”.

„Sad kada Gage više nema, nastaviće da se bistri život i zbijaju šale po pozorišnim bifeima i gradskim kafanama. Dok je sveta i veka igraće se preferans i ploviti po Savi, a golubovi karudijani leteće slobodno i visoko nad (Crvenim) Krstom”, kazao je ministar i dodao da sumnja da će se ikada više u jednoj ličnosti spojiti takav „raskošni talenat, mangupski šarm i endemsko gospodstvo”.

Tasovac je rekao da je glumac jednom prilikom izjavio se ceo život trudio da u sebe utka ono što je pisalo na špici filma kojim je započeo karijeru „I kad budem mrtav i beo, ja bih ipak hteo da kakva-takva svetiljka budem”.

„Džentlmenski kodeks nije mu dozvolio ni da pomisli ono što smo svi mi znali i tada, a što osećamo i sada – da je Gaga još za života postao ne samo kakva-takva svetiljka, već najviši i najsjajniji svetionik  „princ glume, dobri duh Beograda, večiti tragač za istinom u svetu opsena, i drugar za nezaborav”, kazao je resorni ministar.

Ranije danas na Velikoj sceni „Mira Trailović” Ateljea 212 u Beogradu odražana je komemoracija Draganu Nikolić, kojoj je prisustvovao veliki broj njegovih kolega, prijatelja, poštovaoca, kao i brojni političari.

Poslednji aplauz za Dragana Nikolića

Ne pamtim da je Srbija ikada ovako spontano tugovala za nekim kao za našim Gagom, romantičnim vitezom. Nismo nikada verovali da će ostariti i nije. On nas je samo napustio. Legenda o lepom Gagi sa Crvenog krsta živeće dugo i biće jedinstvena, topla, lepršava, kao što je i on bio. Počivaj u miru, zapali pljugu i naruči crni „džoni” i pripazi na nas malo ovde.

Ovo su reči kojima se, pored ostalih, glumac Dragan Bjelogrlić oprostio juče od svog duhovnog oca Dragana Gage Nikolića na komemoraciji koja je povodom smrti nezaboravnog glumca, urbane legende Beograda, održana u Ateljeu 212.

Dragan Nikolić, jedan od najvećih srpskih i jugoslovenskih glumaca ikada, sahranjen je juče u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Poslednjem oproštaju pored porodice, prijatelja, kolega prisustvovao je i veliki broj građana.

Odavno pozorište Atelje 212 nije ovako bilo posećeno. Velika sala „Mira Trailović” ispunjena do poslednjeg mesta, sa strane u sali,  ali i u foajeu stoje poklonici lika i dela Dragana Nikolića, do galerije nije moglo ni da se priđe. Ista slika na sceni „Petar Kralj” na kojoj je posredstvom video bima publika mogla da prati komemorativni skup. Poslednjem ispraćaju od Dragana Nikolića u njegovom Ateljeu 212, na čijoj sceni je godinama nesebično delio svoje emocije sa beogradskom publikom, prisustvovali su njegova supruga Milena Dravić i članovi porodice, premijer Aleksandar Vučić, Maja Gojković, predsednica parlamenta, Ivan Tasovac, ministar kulture, Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova, kao i njegove brojne kolege – Lazar Ristovski, Dara Džokić, Žarko Laušević, Tihomir Stanić i mnogi drugi. Nije izostala ni brojna publika da dugim aplauzom uz zvuke pesme „Flojd” poslednji put sa scene Ateljea 212 isprati Dragana Gagu Nikolić, jednog od najvoljenijih glumaca na ovim prostorima.

Gagin odlazak, kako se moglo juče čuti, mnogi su doživeli kao lični gubitak, a minut ćutanja traje danima i preplavljuje Balkan…

„Dragane, viteže naš, da ima neko ko te je slušao, a da se nije grohotom nasmejao. Da ima neko ko te nije video samo jednom, a da se u tebe nije zaljubio… Sam bi na svetu bio bez nas, rekao je Branimir Brstina, direktor Ateljea 212, opraštajući se od svog kolege, dok je Dušan Kovačević primetio da nije znao da će ga Gagin odlazak toliko umoriti uz napomenu: „Kada se pronela vest da si nas napustio, osetio sam poraz i besmislenost života. Nisam znao, a verovatno ni ti sam nisi znao koliko si voljen i cenjen širom Srbije i nekadašnje Jugoslavije. Osećam ponos što smo radili zajedno i poraz, jer ću te viđati samo u sećanju”.

Jelisaveta Seka Sablić nije su u ovim najtežim trenucima odvajala od bračnog para Nikolić – Dravić, a juče se ovako oprostila od svog Gage:

– Mnogo je voleo ljude, voleo je život i bio srećan što je glumac. U strašnim danima bolesti Dragan je jedino bio siguran pored svoje Milene. I tada je bio otmen, a ni u najtežim momentima nije gubio dar duhovitog čoveka. Nedavno, kada se u jednom trenutku zakašljao, pitala sam ga da li hoće da pozovem sestru da pljune, on mi je odgovorio: „Ne bi bilo u redu da pljunem sestru”. Bila sam toliko dirnuta da sam rekla: „Evo našeg Gage, ovo je kao ozdravljenje”. Dragana više nema, otišao je i poneo tu tajnu odlaska, a ova dva dana sećanja na njega pokazuju da je ostavio neuništiv trag i da je postao nacionalna figura.

U intervalima između govornika na sceni smenjivali su se inserti iz filmova u kojima je igrao Dragan Gaga Nikolić, što je publika pratila sa smehom i suzama.

– Mnogo će vode proći kroz Dunav i Savu dok se ne rodi takav mangup kakav je bio Gaga, laf! Čovek koga su svi voleli, velike duše! Svi smo se zaljubili u to njegovo lice u crno-belom filmu. To lice između svetla i tame sijalo je. Svaku ulogu želeo je da prikaže u jednostavnosti. Voleo je život, divna širina. Gago, rekao si mi da sam tvoj brat, ti si Gago brat svih nas, rekao je Rade Šerbedžija, izrazivši uverenje da bi Gaga Nikolić bio u „prvom timu glumačke reprezentacije Jugoslavije”.

Ako je tačno da ceo svet drži nekoliko pravednika, reči su Jagoša Markovića, onda je naš Beograd bio, ostao i ostaće u rukama Dragana Nikolića, velikog gospodina, viteza, glumčine, zvezde. Nije me strah za Beograd, za njegov duh i slobodu, dok je tebe, a tebe će biti uvek.

Od svog „saborca” Prleta dirljivo se oprostio i njegov Tihi, Vojislav Voja Brajović, uz stihove pesme „Amigo” Arsena Dedića: „Noćne šetnje zimskim gradom, nepomično vrede. Ostaju nedovršene naše večne teme. Gluho svetlo na raskršću, pornografski kino, sa strahom smo okusili i vodu i vino. Amigo, prijatelju moj, kazivao je Brajović prisetivši se predstave „Posetilac” u kojoj su poslednji put igrali zajedno, ali i Gaginog komentara: „Ja igram Boga, a Voja je lep ko Frojd”.

Od Gage Nikolića oprostili su se i Radoslav Zelenović, Ljiljana Todorović, Milan Vlajčić, Radmila Stanković uz komentare da većeg gospodina, plemenitijeg čoveka, nežnijeg učitelja, šmekera i beogradskog mangupa nisu upoznali.

Izvor: Politika