Sankcije i reakcije

Sjedinjene Države od Rusije očekuju konkretna dejstva povodom Ukrajine koja bi vodila razrešenju krize, a ne samo reči – izjavio je noćas Barak Obama.

Američki predsednik svoj novi udar na ruske ličnosti i kompanije objasnio ovako:

„Odobrio sam novu etapu sankcija protiv nekih najkrupnijih kompanija Rusije i njenih finansijskih institucija. Pozivam Moskvu da utiče na ustanike da oslobode taoce, prekinu vatru i podrže međunarodne napore da se situacija reguliše. Rusija nije preduzela korake o kojima sam govorio. Očekujemo da rusko rukovodstvo shvati da će njegova dejstva u Ukrajini imati posledice, uključujući slabljenje njegove ekonomije i pojačavanje političke izolacije.

Reagujući na američke sankcije protiv krupnih ruskih vojnih i energetskih kompanija i dve banke, ruski lider Vladimir Putin prvo je naglasio: „Treba pažljivo i mirno razmotriti šta predstavljaju te sankcije”.

Istovremeno je upozorio da sankcije rusko-američke odnose sateruju u slepu ulicu, nanoseći im veoma ozbiljnu štetu, jer takva politika šteti i strateškim interesima samog američkog naroda.

„Sankcije, po pravilu, imaju bumerang-efekat. Uveren sam da su štetne i po dugoročne strateške interese američke države i američkog naroda” – podvukao je Putin, izrazivši žaljenje što su se „američki partneri” odlučili da idu tim putem.

U nastavku je naglasio: „Naša vrata nisu zatvorena za pregovorni proces, za nalaženje izlaza iz ove situacije. Nadam se da će nadvladati zdrav razum i želja da se problemi regulišu diplomatskim sredstvima”.

Putin je izrazio žaljenje što se nije sastala kontaktna grupa za Ukrajinu i apelovao na obe strane konflikta da prekinu krvoproliće.

„Svi koji imaju uticaj na strane u konfliktu – ukazao je ruski lider – moraju preduzeti sve da krvoproliće odmah prestane sa obe strane i preduzeti neophodne napore da sve sukobljene strane sednu za pregovarački sto i probleme reše pregovorima”.

Putin je saopštio i da se zalaže za finansijsku podršku Ukrajini, ali ne njenim tajkunima i lopovima, već – narodu.

Reagujući u ime ruske diplomatije na nove prekookeanske sankcije, zamenik ministra inostranih poslova RF Sergej Rjabkov ocenio je:

„Nadmenost i cinizam – ove dve reči najtačnije karakterišu američku politiku prema Rusiji. Samo, kod nas nema uznemirenosti. Mi se prema novim američkim sankcijama odnosimo mirno i uravnoteženo.”

Naravno, ovo nije sve što je Rjabkov noćas izgovorio povodom širenja sankcija SAD:

„Takvi potezi Amerikanaca odraziće se i na interese SAD i biće prepreka dostizanju spoljnopolitičkih i spoljnoekonomskih ciljeva koje ta zemlja sebi postavlja”.

Rjabkov je posebno ukazao da su i nove sankcije potvrile da ništa više nije ostalo od američkih zaklinjanja u kolektivni pristup i delovanja.

„Nije ostalo ni traga od američkih bezvrednih uveravanja u privrženost kolektivnim pristupima, traženju kompromisa i dogovaranju na bazi ravnoteže interesa. Nema više ni traga od parola kojima sadašnja administracija na početku svog mandata „mazila” međunarodnu zajednicu. Sankcije su pokazale da Amerikanci, kada je Rusija u pitanju, pokušavaju da Evropljanima nametnu svoj „standard” ponašanja”.

Rjabkov je za „dijalog SAD i EU” rekao da ga najbolje definiše fraza: „ako ste tako pametni – zašto u stroju ne idete”.

EU ne prati Ameriku u oštrini sankcija

Lideri Evropske unije – okupljeni na samitu u Briselu – odobrili su izvesno širenje sankcija protiv Rusije.

I oni: zbog Ukrajine. Samo, pokazali su – kao što se i očekivalo – da neće ni kopirati ni slepo pratiti Amerikance i njihove interese.

Nisu se odlučili ni za kakve obimne ograničavajuće mere prema ruskoj ekonomiji. Preporučili Evropskoj investicionoj banci i Evropskoj banci za rekonstrukciju i razvoj da ne ulaze u programe i projekate u Rusiji.

Zasad je nejasno: da ES traži suzdržavanje od novih projekata ili i izlazak ih onih čija realizacija je u toku.

Te dve banke su u RF tokom prošle godine finansirale projekte vredne 2,5, odnosno 1,4 milijarde evra.

Evropski savet je još naložio ambasadorima zemalja-članica u Briselu da do kraja jula pripreme spisak sankcija u koji bi – na bazi „proširenih kriterijuma” – bile uključene nove ličnosti i kompanije iz Rusije.

Moguće je da će se Brisel odlučiti i za blokiranje evropskih investicija u privredu Krima. Na udaru se mogu baći i ruske kompanije za koje EU proceni da „podrivaju suverenitet Ukrajine”. Međutim, sve ove mere su deo tzv. mekog bloka sankcija.

Za Moskvu je, nema sumnje, najvažnije što se samit EU – u interesu svojih država-članica i svog biznisa – nije odlučio za trgovinsko-ekonomska ograničenja protiv celih sektora ruske ekonomije.

Na takvim sankcijama su insistirali i insistiraju Amerikanci, ali žele da ih uvedu zajedno sa EU.

Medvedev – Sve te sankcije, avaj, neće pomoći Ukrajini

Ruski premijer Dmitrij Medvedev poručio je – povodom najnovije porcije američkih sankcija – i Vašingtonu i njegovim klijentima u Kijevu: „Sve te sankcije, avaj, ničim neće pomoći Ukrajini“.

Kraće, a tačnije – verovatno je teško reći.

Gotovo istovremeno sa Medvedevom, oglasio se i potpredsednik ruske vlade Dmitrij Rogozin. Na svom Twitter-nalogu napisao je:

„Sankcije SAD protiv vodećih firmi odbrambeno-industrijskog kompleksa Rusije nezakonite su i svedočanstvo su nepoštene konkurencije na tržištu naoružanja. Samo, šta god činili, Amerikanci ne mogu više da zaustave opremanje novim oružjem i tehnikom armije i ratne flote Rusije. A neće im poći za rukom ni da poljuljaju izvozni potencijal naše vojne industrije“.

Rogozin je još ironično dodao da bi Amerikanci rado još proširili sankcije, naglasivši:

„Oni bi stavili pod sankcije i naše Bulave, Iskandere, Jarse i Topolje. Da, i još ponešto“.

Ministarstvo inostranih poslova Rusije – u svojoj prvoj reakciji – poručilo je Vašingtonu da će Moskva iskoristiti pravo na uzvratne mere i da nema nameru da trpi američke ucene.

Istovremeno je ukazalo: „Ako je Vašington naumio da potpuno sruši rusko-američke odnose – to će ostati na njegovoj savesti“.

„Mi smo bili i dosad i ostaje i nadalje otvoreni za konstruktivnu saradnju sa svim državama, uključujući SAD, na principima ravnopravnosti, nemešanja u unutrašnje stvari i realnog uzimanja u obzir međusobnih interesa. Ali, ucene nećemo trpeti i ostavljamo sebi pravo na uzvratne mere“ – saopštilo je MIP RF.

Izvor: Fakti