Састали се Николић и Путин

МОСКВА – Председник Србије Томислав Николић састао се данас у Кремљу са председником Русије Владимиром Путином.

Односи Србије и Русије се добро развијају, али има проблема са српске стране који треба да се реше, изјавио је у среду председник Србије Томислав Николић на почетку разговора са председником Русије Владимиром Путином у Кремљу.

На то је Путин одговорио да те проблеме не треба драматизовати и да ће они бити решени онако како се то решава међу пријатељима.

У разговору двојице председника није прецизирано о којим се проблемима у економским односима Србије и Русије ради, али је Николић је рекао да они долазе некад због несналажења, а некад зато што чланови владе нису довољно пажљиви кад доносе одлуке.

Николић је казао да постоји проблем задужености Србијагаса. То јавно предузеће је укључено у спровођење енергетског споразума Србије и Русије, који поред продаје НИС-а руском Гаспрому, укључује и заједничко учешће у изградњи гасовода Јужни ток и складишта гаса у Банатском Двору.

Према ранијим најавама, на дневном реду разговора био је читав спектар питања од билатералних односа и пројекта „Јужни ток“ до руских инвестиција и других питања. Ово је Николићев пети сусрет са Путином откако је дошао на чело Србије маја прошле године.

Односе две земље краси традиционално пријатељство, а као потврда снажне међусобне подршке маја ове године потписана је и Декларација о стратешком партнерству. Опредељење две државе је да се још више унапреде билатерални односи посебно у економској сфери.

Николић је данас пре подне у Трговинско-индустријској комори Русије учествовао на пословној конференцији „Инвестициони потенцијали Србије“.

Поред Николића, учесницима конференције су се обратили и министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Милан Бачевић, председник Привредне коморе Србије Жељко Сертић, Трговинско-индустријске коморе Русије Сергеј Катирин.

На скупу је говорио и заменик генералног директора „Гаспромњефта“ Јевгениј Кудинов и председник Извршног одбора Сбербанке Србија Валериј Овсјаников.

Било је предвиђено и потписивање Писма о намерама између компаније Мајевица холдинг из Бачке Паланке и ТЕСЕ из Вороњежа, као и Уговора о заједничком улагању и сарадњи између компанија Спектар из Чачка и Метромед из Омска.

Изведена је видео презентација „Београд на води“.

У делегацији са председником Николићем су и његови саветници – Марко Ђурић, Предраг Микић и Станислава Пак Станковић.

Николић за Глас Русије: Србија је престала да буде изопштеник

Србија тежи развоју односа са читавим светом, између осталог са Русијом. Ова идеја је постала лајтмотив посете Москви председника Србије Томислава Николића.

Председников дан био је планиран буквално по минутима, али он је ипак нашао време да одговори на питања специјалног извештача Гласа Русије Вере Жердеве:

Господине председниче, да ли се променио положај Србије на међународној сцени од тренутка Вашег ступања на дужност?

– Политички Србија је напредовала ове године. Отворила одавно затворена врата или нека врата која никад није ни отворала. Успоставила поново сва своја стара пријатељства. Србија више нема непријатеља нигде у свету. О Србији нико не говори ружне речи, Србија више није изопштеник из светске заједнице. Тако да ја сам апсолутно задовољан начином на који смо Србију представили у свету. Економски ми смо део светске заједнице. Велике силе изазвале су светску кризу, из ње ће некако да се извуку. Нама, малим, остаје да трпимо последице онога на шта нисмо могли да утичемо. Због тога ми смо се превише задуживали, али сада уводимо нову филозофију економије, а то је не узимати више кредита, ићи у стратешко партнерство, у концесије, на потпуно другачији начин обновити српску привреду. Видите да ми интензивирамо односе и са Русијом, Кином, Емиратима, Африком. Нажалост, Европа је једини континент који овог часа заостаје у привредном развоју.

А које догађаје у културном животу бисте могли да издвојите?

– Што се тиче културе, ми смо имали један величанствени догађај, то је обележавање 1700 година хришћанства, Миланског едикта. И та завршна свечаност у октобру, којој су присутствовали сви православни патријарси, међу њима и Патријарх Московски и целе Русије Кирил, је била, чини ми се, један од најимпозантнијих скупова, који су се у последње време одиграли у Православљу. Видим да су Патријарси, од којих неки имају некаква своја неслагања, били пресрећни што су се нашли заједно. Ми се припремамо за идућу годину, за обележавање почетка Првог светског рата. Претрпићемо напад неких који мисле да треба Србију осудити зато што је избио Први светски рат. Неки наши савезници из Првог светског рата се припремају да учествују у томе. И ми ћемо се обратити и Русији и Грчкој, Француској, Енглеској, савезницима у Првом светском рату да достојно то обележимо. Мислим да се Русија укључује први пут ове године у тако једно обележавање. Апсолутно је прихватљиво да они који су тај рат изазвали и изгубили га учествују, али је неприхватљиво да не учествује Србија, која је уз Русију дала највеће жртве у свим светским ратовима.

Дакле, стално нам се провлачи теза да ми живимо тешко зато што смо то заслужили ми или наши преци, а ви сами знате да толико много личе српски и руски народ, да су то два апсолутно отворена дивна народа, са отвореним кућом и упаљеним светлом за сваког намерника који дође. Србија, нажалост, нема довољно средстава да своју културу, своје потенцијале, традиције довољно снажно представи у свету. Али ми се трудимо толико колико можемо. Обележили смо 70 година од смрти Николе Тесле у Њујорку првим спомеником. Дакле, има Србија чиме да се похвали, и мислим да ће то бити много јасније идуће године.

Извор: Танјуг, Глас Русије