Sastali se Nikolić i Putin

MOSKVA – Predsednik Srbije Tomislav Nikolić sastao se danas u Kremlju sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

Odnosi Srbije i Rusije se dobro razvijaju, ali ima problema sa srpske strane koji treba da se reše, izjavio je u sredu predsednik Srbije Tomislav Nikolić na početku razgovora sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u Kremlju.

Na to je Putin odgovorio da te probleme ne treba dramatizovati i da će oni biti rešeni onako kako se to rešava među prijateljima.

U razgovoru dvojice predsednika nije precizirano o kojim se problemima u ekonomskim odnosima Srbije i Rusije radi, ali je Nikolić je rekao da oni dolaze nekad zbog nesnalaženja, a nekad zato što članovi vlade nisu dovoljno pažljivi kad donose odluke.

Nikolić je kazao da postoji problem zaduženosti Srbijagasa. To javno preduzeće je uključeno u sprovođenje energetskog sporazuma Srbije i Rusije, koji pored prodaje NIS-a ruskom Gaspromu, uključuje i zajedničko učešće u izgradnji gasovoda Južni tok i skladišta gasa u Banatskom Dvoru.

Prema ranijim najavama, na dnevnom redu razgovora bio je čitav spektar pitanja od bilateralnih odnosa i projekta „Južni tok“ do ruskih investicija i drugih pitanja. Ovo je Nikolićev peti susret sa Putinom otkako je došao na čelo Srbije maja prošle godine.

Odnose dve zemlje krasi tradicionalno prijateljstvo, a kao potvrda snažne međusobne podrške maja ove godine potpisana je i Deklaracija o strateškom partnerstvu. Opredeljenje dve države je da se još više unaprede bilateralni odnosi posebno u ekonomskoj sferi.

Nikolić je danas pre podne u Trgovinsko-industrijskoj komori Rusije učestvovao na poslovnoj konferenciji „Investicioni potencijali Srbije“.

Pored Nikolića, učesnicima konferencije su se obratili i ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milan Bačević, predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić, Trgovinsko-industrijske komore Rusije Sergej Katirin.

Na skupu je govorio i zamenik generalnog direktora „Gaspromnjefta“ Jevgenij Kudinov i predsednik Izvršnog odbora Sberbanke Srbija Valerij Ovsjanikov.

Bilo je predviđeno i potpisivanje Pisma o namerama između kompanije Majevica holding iz Bačke Palanke i TESE iz Voronježa, kao i Ugovora o zajedničkom ulaganju i saradnji između kompanija Spektar iz Čačka i Metromed iz Omska.

Izvedena je video prezentacija „Beograd na vodi“.

U delegaciji sa predsednikom Nikolićem su i njegovi savetnici – Marko Đurić, Predrag Mikić i Stanislava Pak Stanković.

Nikolić za Glas Rusije: Srbija je prestala da bude izopštenik

Srbija teži razvoju odnosa sa čitavim svetom, između ostalog sa Rusijom. Ova ideja je postala lajtmotiv posete Moskvi predsednika Srbije Tomislava Nikolića.

Predsednikov dan bio je planiran bukvalno po minutima, ali on je ipak našao vreme da odgovori na pitanja specijalnog izveštača Glasa Rusije Vere Žerdeve:

Gospodine predsedniče, da li se promenio položaj Srbije na međunarodnoj sceni od trenutka Vašeg stupanja na dužnost?

– Politički Srbija je napredovala ove godine. Otvorila odavno zatvorena vrata ili neka vrata koja nikad nije ni otvorala. Uspostavila ponovo sva svoja stara prijateljstva. Srbija više nema neprijatelja nigde u svetu. O Srbiji niko ne govori ružne reči, Srbija više nije izopštenik iz svetske zajednice. Tako da ja sam apsolutno zadovoljan načinom na koji smo Srbiju predstavili u svetu. Ekonomski mi smo deo svetske zajednice. Velike sile izazvale su svetsku krizu, iz nje će nekako da se izvuku. Nama, malim, ostaje da trpimo posledice onoga na šta nismo mogli da utičemo. Zbog toga mi smo se previše zaduživali, ali sada uvodimo novu filozofiju ekonomije, a to je ne uzimati više kredita, ići u strateško partnerstvo, u koncesije, na potpuno drugačiji način obnoviti srpsku privredu. Vidite da mi intenziviramo odnose i sa Rusijom, Kinom, Emiratima, Afrikom. Nažalost, Evropa je jedini kontinent koji ovog časa zaostaje u privrednom razvoju.

A koje događaje u kulturnom životu biste mogli da izdvojite?

– Što se tiče kulture, mi smo imali jedan veličanstveni događaj, to je obeležavanje 1700 godina hrišćanstva, Milanskog edikta. I ta završna svečanost u oktobru, kojoj su prisutstvovali svi pravoslavni patrijarsi, među njima i Patrijarh Moskovski i cele Rusije Kiril, je bila, čini mi se, jedan od najimpozantnijih skupova, koji su se u poslednje vreme odigrali u Pravoslavlju. Vidim da su Patrijarsi, od kojih neki imaju nekakva svoja neslaganja, bili presrećni što su se našli zajedno. Mi se pripremamo za iduću godinu, za obeležavanje početka Prvog svetskog rata. Pretrpićemo napad nekih koji misle da treba Srbiju osuditi zato što je izbio Prvi svetski rat. Neki naši saveznici iz Prvog svetskog rata se pripremaju da učestvuju u tome. I mi ćemo se obratiti i Rusiji i Grčkoj, Francuskoj, Engleskoj, saveznicima u Prvom svetskom ratu da dostojno to obeležimo. Mislim da se Rusija uključuje prvi put ove godine u tako jedno obeležavanje. Apsolutno je prihvatljivo da oni koji su taj rat izazvali i izgubili ga učestvuju, ali je neprihvatljivo da ne učestvuje Srbija, koja je uz Rusiju dala najveće žrtve u svim svetskim ratovima.

Dakle, stalno nam se provlači teza da mi živimo teško zato što smo to zaslužili mi ili naši preci, a vi sami znate da toliko mnogo liče srpski i ruski narod, da su to dva apsolutno otvorena divna naroda, sa otvorenim kućom i upaljenim svetlom za svakog namernika koji dođe. Srbija, nažalost, nema dovoljno sredstava da svoju kulturu, svoje potencijale, tradicije dovoljno snažno predstavi u svetu. Ali mi se trudimo toliko koliko možemo. Obeležili smo 70 godina od smrti Nikole Tesle u Njujorku prvim spomenikom. Dakle, ima Srbija čime da se pohvali, i mislim da će to biti mnogo jasnije iduće godine.

Izvor: Tanjug, Glas Rusije