Sastanak Putina i Porošenka u Minsku

MINSK – Predsednici Ukrajine i Rusije, Petro Porošenko i Vladimir Putin, saopštili su posle njihovog sinoćnjeg prvog bilateralnog sastanka u Minsku da će biti pripremljena „mapa puta” radi dogovora o što skorijem prekidu vatre na istoku Ukrajine i da su se dogovorili da Kontakt-grupa za rešavanje ukrajinske krize što skorije obnovi rad u glavnom gradu Belorusije.

Ističući da su razgovori u Minsku, koji su trajali blizu dva sata, bili „teški i složeni” Porošenko je rekao da će biti pripremljena „mapa puta” radi dogovora o što skorijem prekidu vatre na istoku Ukrajine.

„Biće pripremljena ‘mapa puta’ kako bi se što je pre moguće dostigao režim prekida vatre, koji po karakteru apsolutno mora biti bilateralan”, rekao je ukrajinski predsednika posle razgovora sa Putinom a preneo je Rojters.

Ruske agencije prenele su izjavu Putina da sa Porošenkom nije konkretno razgovarao o uslovima za prekid vatre.

„Otvoreno govoreći, mi i ne možemo da govorimo o nekim uslovima za prekid vatre, o mogućim dogovorima između Kijeva, Donjecka i Luganska – to nije naša stvar, već stvar same Ukrajine”, rekao je Putin a prenosi Itar-Tass.

Prema njegovim rečima, Rusija može samo da doprinese stvaranju situacije poverenja „u toku tog eventualnog i, po meni, izuzetno neophodnog, pregovaračkog procesa”.

Ocenjujući razgovore sa ukrajinskim kolegom kao pozitivne, Putin je istakao da će Moskva činiti sa svoje strane „sve za taj mirovni proces, ukoliko počne”.

„Taj proces treba početi što je moguće pre”, kazao je ruski predsednik, ističući da je razgovarano o neophodnosti što bržeg prekida krvoprolića i da je dogovoreno da što brže obnovi rad Kontakt-grupa, u čijem radu su ranije učestvovali ruski ambasador u Ukrajini Mihail Zurabov, bivši predsednik Ukrajine Leonid Kučma i predstavnica predsedavajućeg OEBS-a za Ukrajinu Hajdi Taljavini.

Takođe, kako je rekao, dogovorena je saradnja za pružanje ruske humanitarne pomoći žiteljima istočne Ukrajine.

Govoreći o incidentu sa ruskim vojnicima privedenim u Ukrajini, ruski predsednik je izrazio nadu da će on biti rešen.

„Još nisam dobio izveštaj Ministarstva odbrane, Generalštaba. Međutim, prvo što sam čuo je da su oni patrolirajući granicom mogli da se nađu na ukrajinskoj teritoriji”, rekao je Putin, dodajući i da su ukrajinski vojnici više puta ulazili na teritoriju Rusije, i sa oklopnom tehnikom, ali da „problema nikada nije bilo”.

Predsednik Ukrajine je saopštio da je dogovoren početak konsultacija graničnih službi dve zemlje, a RIA Novosti prenela je saopštenje Porošenkovog pres sekretara Svjatoslava Cegolka sa „tvitera” da su se Kijev i Moskva dogovorili da počnu konsultacije o zatvaranju granice.

„Porošenko:Ukrajian i Rusija dogovorili su se da počnu konsultacije o zatvaranju granica, između graničara i čelnika generalštabova”, napisao je Cegolko.

Putin je još naveo da su se Rusija, Ukrajina i EU dogovorili da se intenzivira rad kako bi se otklonile zabrinutosti u vezi sa sporazumom Ukrajine i EU o pridruživanju.

„Dogovorili smo se da intenziviramo rad i pronađemo neka rešenja”, rekao je Putin, ponavljajući da ako ne bude pronađeno rešenje, Rusija će morati da preduzme zaštitne mere.

Pritom je izrazio nadu da će se Zapad sa uvažavanjem odnositi prema merama koje Moskva donosi radi zaštite svoje ekonomije.

Putin je najavio da će trostrana radna grupa Rusije, Ukrajine i EU do 12. septembra formulisati predloge usmerene na otklanjanje zabrinutosti zemalja Carinske unije (Rusija, Belorusija i Kazahstan).

„Još jednom smo skrenuli pažnju našim partnerima (…) da implementacija sporazuma Ukrajine i EU o asocijaciji za rusku privredu donosi značajne rizike”, rekao je Putin, koji je ranije naveo da će šteta za Rusiju od sprovođenja tog sporazuma iznositi više od stotinu milijardi rubalja.

Ruski predsednik je naglasio da je dogovoreno obnavljanje dijaloga o energetici, uključujući pitanje gasa, između Rusije i Ukrajine.

Prema njegovim rečima, to pitanje je trenutno u „ćorsokaku”, ali je „svakako potrebno o tome razgovarati”.

Ruski predsednik je ukazao na to da su neki predlozi o olakšicama za cene gasa blokirani obraćanjem Ukrajine Arbitražnom sudu u Stokholmu.

„Imamo vrlo mnogo otvorenih pitanja, za njihovo rešenje zainteresovani su i Rusija, i Ukrajina, i naši evropski partneri”, rekao je Putin.

„To nas je i podstaklo za održavanje petostranog susreta”, dodao je predsednik Rusije.

Peskov: Rusija šalje pomoć istoku Ukrajine pod okriljem MCK

MOSKVA – Ruski predsednik Vladimir Putin složio se sa predsednikom Ukrajine Petrom Porošenkom da Moskva pošalje pomoć istoku Ukrajine, pod okriljem Međunarodnog crvenog krsta (MCK) i u saradnji sa vlastima u Kijevu, izjavio je danas Putinov portparol Dmitrij Peskov.

Putin i Porošenko složili su se juče na sastanku u Minsku da će „pomoć biti data pod okriljem MCK i u punoj saradnji sa ukrajinskim vlastima”, naveo je Peskov.

On je u izjavi agenciji Itar tas s rekao da su se dvojica lidera „fokusirala na potrebu da se nastavi upućivanje pomoći kako se humanitarna katastrofa bude razvijala u istočnim regionima u Ukrajini”.

Ranije je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov najavio da Moskva planira „ove sedmice” da uputi drugi po redu humanitarni konvoj u istočnu Ukrajinu nakon što je prvi konvoj 22. avgusta stigao u regione koji kontrolišu proruske snage.

U konvoju je tada bilo hrane, lekova i agregata za struju za stanovništvo sa tog područja.

Putin je novinarima, posle sastanka sa Porošenkom, preneo da su razgovarali o neophodnosti da se nastavi sa upućivanjem pomoći gradovima Donjeck i Lugansk i da su „postigli određene dogovore”.

On je naveo i da neće unapred da otkriva detalje.

„Videćemo kako ćemo to da uradimo”, rekao je ruski predsednik, a prenosi AFP.

Rusija ne može mirno da gleda situaciju u Ukrajini

„Ukrajinska kriza ne može biti rešena jačanjem oružanih akcija i bez dijaloga sa predstavnicima žitelja regiona u kojima građani govore prevashodno ruskim jezikom”, izjavio je juče na sastanku u Minsku ruski predsednik Vladimir Putin.

Putin je ovu izjavu dao u okviru samita predsednika četiri bivše sovjetske republike: Rusije, Ukrajine, Kazahstana i Belorusije.

„Uvereni smo da kriza ne može biti rešena bez uzimanja u obzir interesa jugoistočnih regiona i bez mirnog dijaloga sa njihovim predstavnicima”, naglasio je Putin.

Ruski predsednik je dodao i da će ekonomija njegove zemlje zbog svega što se dešava biti na gubitku 100 milijardi rubalja (2,77 milijardi dolara) ukoliko evropski proizvodi u Rusiju budu stizali preko Ukrajine, ostavljajući tako Rusiju bez carinskih tarifa.

„Rusija ne može mirno da gleda situaciju u kojoj smo jednostavno prinuđeni na mere zaštitite našeg tržišta. Uzvratni potezi za uvoz proizvoda iz Ukrajine biće neophodni”, naveo je Putin, dodavši da će to svakako pogoditi i Belorusiju i Kazahstan, kao i druge partnere iz Carinske unije.

Istovremeno, prema rečima ukrajinskog šefa države Petra Porošenka, jedino se čvrstom kontrolom rusko-ukrajinske granice i obustavom isporuka ruskog naoružanja pobunjenicima može zaustaviti krvoproliće na istoku Ukrajine.

Porošenko je ovom prilikom zatražio i hitno puštanje na slobodu svih zarobljenih ukrajinskih vojnika. „Svi umešani žele da se sa dostojanstvom povuku iz ukrajinske krize”, izjavio je, naglasivši da je on u tom smislu spreman da čuje sve predloge koji bi mogli da dovedu do konačnog mira.

Beloruska prestonica Minsk bila je juče jedno od najvažnijih mesta u Evropi. Samit upriličen ovde kao pokušaj da se razreši ratna kriza koja već duže vreme potresa Ukrajinu trebalo je da da odgovore i na neka druga goruća pitanja.

Bila je to i prilika da se opet – oči u oči – pogledaju ruski predsednik Vladimir Putin i njegov ukrajinski kolega Petro Porošenko. Podsetimo, njih dvojica su se nakratko sreli i u Francuskoj u junu, kada su im društvo pravili nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland. Kako je prenela agencija Rojters, stisak ruke Putina i Porošenka nije ni ovaj put izostao.

U suštini sastanak u Minsku bio je susret šefova država Rusije, Belorusije i Kazahstana, dakle zemalja takozvanog Carinskog saveza, ali uz prisustvo i predstavnika Evropske komisije, uključujući Ketrin Ešton i evropskih komesara za trgovinu i energetiku – Karela de Guhta i Gintera Etingera.

Susret je, pored pronalaženja opšteprihvatljivog rešenja za Ukrajinu, u većoj meri bio posvećen i aktuelnim uzajamnim sankcijama EU i Rusije.

Prema rečima Lukašenka, razgovori u Minsku teško da će doneti neki veliki pomak povodom krize u Ukrajini, ali će svakako pomoći da pregovori o miru u ratom zahvaćenoj zemlji – počnu.

Prvi susret koji je upriličen bio je susret između Porošenka i Ketrin Ešton, a tom prilikom je ukrajinski lider najavio parafiranje Sporazuma o saradnji sa EU već u septembru. „Naša integracija u EU je naš civilizacijski izbor, koji ni na koji način nije uperen protiv najbližih suseda. Naprotiv, on će pozitivno uticati na našu saradnju sa njima, pre svega u sferi ekonomije”, objasnio je Porošenko.

Potom je šef ukrajinske države razgovarao sa domaćinom Aleksandrom Lukašenkom „u četiri oka”. Usledio je i susret sa Nursultanom Nazarbajevom, predsednikom Kazahstana.

Interesantan je stav pojedinih analitičara da je samit u Minsku, kakav god bio njegov ishod, dobar poen za beloruskog predsednika Lukašenka. Već i sama saglasnost svih strana da se sastanu u Minsku svedoči o tome da je Belorusija izbegla opasnost da se, kao ruski saveznik, uključi u sukob u Ukrajini. Uz to, jučerašnjim događajem ova bivša sovjetska republika je pokupila i pozitivne poene na Zapadu, potvrdivši svoju aktuelnu spoljnu politiku. Ne čudi stoga što su pojedini mediji samit u Minsku okarakterisali kao – diplomatski trijumf Aleksandra Lukašenka.

„Belorusiju ubuduće neće biti moguće tretirati kao nepoželjnog partnera, pošto je ovim dokazala da može da obavi posao ozbiljnog posrednika u međunarodnim sukobima, čime je i svoj status međunarodnog igrača podigla na viši nivo”, smatra politikolog Denis Melljancev.

Izvor: Tanjug, Politika