Шојбле поделио и угрозио Европу

ФРАНКФУРТ, ХАЈДЛЕБЕРГ – Изнуреност због неспавања, кажу психолози, неминовно на лош начин утиче на доношење важних одлука, а може се сматрати и својеврсним мучењем. Фотографија закрвављених очију немачке канцеларке Ангеле Меркел на јучерашњој конференцији за новинаре после маратонских преговора о начину финансијског спасавања Грчке могла би неупућеног посматрача да наведе на закључак да је управо она жртва тог „мучења”. Међутим, како тврди извор лондонског „Гардијана” који преносе сви немачки медији, управо је грчки премијер Алексис Ципрас био жртва мучења.

Захваљујући предлогу немачког министра финансија Волфганга Шојблеа да Грчка „привремено изађе из еврозоне на најмање пет година, током којих би реструктурирала своје дугове”, Ципрас је прексиноћ био пред ултиматумом – да прихвати драконске мере стезања каиша и реформи како би спречио финансијски колапс и избацивање из зоне евра. Док је немачки магазин „Шпигл” описао немачке захтеве од Атине као „каталог окрутности”, високи званичник ЕУ за „Гардијан” је оценио састанак Меркелове, Ципраса, француског председника Франсоа Оланда и председника Европског савета Доналда Туска као „обимно ментално симулирање дављења”, искористивши израз „вотербординг” који се користи за опис технике мучења коришћене у америчким затворима Гвантанамо и Абу Граиб. Реч је о техникама које су агенти ЦИА спроводили над затвореницима, при чему су им преко главе стављали тканину а потом поливали водом како би мучени имали осећај дављења.

„Симулирање дављења” Грчке почело је још на састанку министара финансија еврозоне на којем је Шојбле први пут – иако се већ дуго о овом његовом ставу спекулисало у медијима – предложио, да ако Грци не побољшају пакет реформи, онда уследи њихово привремено напуштање зоне евра. Немачки предлог добио је подршку већине чланица еврозоне, а пре свега Холандије, Финске и Словачке, али су Француска и Италија инсистирале да „грегзит” (излазак Грчке из еврозоне) не долази у обзир, баш као и председник Европске централне банке Марио Драги. Управо иступања Драгија и француског министра Мишела Сапина највише су љутила Шојблеа који је састанак чак назвао „дечјим вртићем”, инсистирајући да „он није глуп”.

Поједини учесници састанка и потоњег самита лидера еврозоне стекли су утисак да је Берлин још тврђим ставом желео да казни Атину због организовања референдума, па је један од извора у ЕУ рекао да је грчка влада већ знала „да ако Грци гласају ’за’ споразум са кредиторима да ће имати боље услове, а ако гласају ’не’ да ће имати теже”. Да је у питању „немачко кажњавање” може се протумачити и из Шојблеове изјаве да је „нада, која је постојала у погледу ситуације у Грчкој крајем прошле године, уништена последњих месеци”.

Да је Шојбле најтежи преговарач истакао је и бивши грчки министар финансија Јанис Варуфакис у првом интервјуу после поднете оставке, истакавши да му је Шојбле рекао како не може дозволити да грчки избори нешто промене и да не жели да расправља о одредбама претходних спасилачких програма Грчке из 2010. и 2012.

„Његов став је био ’нећу да разговарам о тим програмима, бивше грчке владе су то прихватиле и не можемо дозволити да избори нешто промене’. Тада сам ја рекао да можда више уопште не бисмо требали да одржавамо изборе у презадуженим државама, на што није било одговора. Вероватно су мислили да је то добра идеја, али да би је било тешко спровести”, рекао је Варуфакис у интервјуу за „Њу стејтсмен”. „Гледају те у очи и кажу: ’У праву си, али свеједно ћемо те смрвити’”.

Варуфакис је уверен да су преговори били само фарса јер Еврогрупу, како каже, у потпуности контролише Шојбле, а повремено сме да му се успротиви Сапин, али „тек на врло суптилан начин јер отворена побуна против Немачке у Еврогрупи се не толерише”.

Варуфакис је уверен да би Грчка испословала боље услове отплате дугова само да је уистину запретила „грегзитом” и да је била спремна на такав расплет. Ципрас се с тим није сложио, па је Варуфакис дан након референдума поднео оставку.

После јучерашњег споразума у Бриселу Меркелова је истакла да је пред Грчком и њеним европским партнерима „дуг пут, а судећи по ноћашњим преговорима, и тежак”.

„Грчка је себи отежала услове кроз оштар пад економије у последњих шест месеци, као и кроз затварање банака у последње две недеље”, рекла је Меркелова, додајући да је Немачка одустала од захтева да Грчка на неко време изађе из еврозоне уколико не испуни услове споразума. „Не треба нам план Б јер је план А одобрен.”

Канцеларка је поручила да ће саветовати немачком парламенту да одобри отварање преговора с Грчком о трећем пакету помоћи, а аналитичари указују да упркос томе што тврда струја њених демохришћана није склона овом договору, неће бити проблема за већину у Бундестагу.

Међутим, немачки медији су подељени у ставовима око споразума у Бриселу па тако Патрик Бернау, коментатор „Франкфуртер алгемајне цајтунга”, који је близак тврдој струји демохришћана, истиче да је договор само обезбедио још три године неиспуњених обећања и избегнуте одговорности.

„Грчка влада није капитулирала. Она је прихватила услове и обезбедила 80 милијарди за своју земљу… На тај начин је себе спасла најтежих резова који би били неопходни без ових милијарди”, сматра Бернау и додаје да ће трећи пакет помоћи „за три године направити још дубље ране”. „Северна Европа ће се жалити због кредита које даје, а Грци због недемократског процеса. Европа није изабрала крај страхота, већ страхоте без краја.”

Утицајни недељник „Цајт” у анализи под називом „Шојбле поделио Европу” истиче да, иако је Немачка била успешна у инсистирању на својим захтевима, „њен бескомпромисни стил је поделио Европу и имаће дугорочне последице”. И политички магазин „Шпигл” критикује Шојблеов начин преговарања, иако признаје да се његов стил сигурно свидео многим Немцима, премда је у једном тренутку угрозио и еврозону и немачко-француску сарадњу.

Пораз Немачке

ФРАНКФУРТ – Лондонски „Фајненшел тајмс”, баш као и „Франкфуртер алгемајне цајтунг и други конзервативни пословни листови, истиче да договор о трећем пакету Грчкој представља пораз Немачке, а не Грчке. „Ако је било ко капитулирао, онда је то Немачка”, сматра Гидеон Рахман, главни спољнополитички коментатор „Фајненшел тајмса”, истичући да се Немачка повукла од инсистирања на „грегзиту” после упозорења да ће то бити „фатално за репутацију Немачке у ЕУ и у свету”.

„Међутим, у реалности евро већ трује немачки став према Европи и став Европе према Немачкој. Цела сага наводи на мисао једног великог Немца, Карла Маркса: ’Историја се понавља, прво као трагедија, а потом као фарса.’ Последњи договор о грчким дуговима успео је да у исто време буде и фарса и трагедија”, сматра овај коментатор.

Извор: Политика