Šta i kako učiti od Nemačke

„Biću neskroman, uz naše zalaganje i dobru saradnju sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji je naš odličan partner, u Nemačkoj vidi uzor, i nama se obraća za puno saveta, jako smo napredovali u svim poljima“, rekao je nemački ambasador Vilhelm, koji smatra da Nemačka u očima premijera Vučića i uopšte srpskog naroda „svira prvu violinu“.

Za sve one koji možda misle da je ovo satira – ovo je direktan citat Tanjugove vesti. A Tanjug nije objavio da je otvorio i humorističku hroniku. Dakle, nemački ambasador misli ozbiljno.

A kako i ne bi, kada žalosni premijer Srbije kaže: „Mnogo toga ne znamo, a kada ne znamo pitamo Nemce kako se to radi i uradimo na taj način“.

Da vidimo, ukratko, kako bi Srbija trebalo da se ponaša ako bi joj „uzor“ zbilja bila Nemačka, ako bi radila stvari the German way?

Rasturala bi druge suverene države, podstičući separatizam, ekstremizam, terorizam i građanske ratove, kao npr. u SFRJ i Ukrajini.

Bombardovala bi suverene zemlje mimo međunarodnog prava, poput SRJ 1999.

Izmišljala bi lažne povode za izazivanje, a zatim i učestvovanje u agresiji, kao što je npr. radio ministar odbrane Šarping 1999. svojim izmišljotinama o „planu Potkova“ ili „konc-logorima“ za Arbanase na KiM.

Špijunirala bi navodno prijateljske države za račun SAD.

Špijunirala bi sopstvene građane za račun SAD.

Pokušala bi da izvrda svoje obaveze plaćanja ratne odštete svim državama koje je bez povoda napadala. (Naravno, Srbija nije Nemačka, i nije tradicionalno agresorska zemlja, tako da je ovo samo hipotetička postavka. Ali, da jeste tradicionalno agresorska zemlja kao Nemačka – tako bi se ponašala.)

Korumpirala bi poslovne i državne elite u drugim zemljama da bi ih oterala u dužničko ropstvo a zatim uništila – kao što sada radi sa Grčkom.

Podrivala bi Evropu svojim paktiranjem sa radikalnim islamistima na evropskom tlu radi postizanja kratkoročnih ciljeva, kao što je radila 1990-ih u SFRJ, kao što sada radi na KiM, kao što radi na Bliskom istoku.

Podrivala bi Evropu svojim novim, ovog puta podmuklijim, Drang nach Osten, (sa)učestvujući u pravljenju nove, opasne podele na evropskom tlu i odvajajući ostatak kontinenta od Rusije i mogućnosti koje nudi integrisani ekonomski prostor od Atlantika do Pacifika. Itd, itd…

Dok se Vučić ponaša poniznije nego bilo koji premijer u srpskoj istoriji, Vilhelm je pravi predstavnik današnje, sve arogantnije Nemačke, zemlje čija vladajuća elita, parafrazirajući Talerana, ništa nije zaboravila i ništa nije naučila.

Da li zemlja kao Nemačka zbilja treba da bude uzor?

Izvor: Fond Strateške Kulture